Филип Ленард

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Филип Едуард Антон фон Ленард
Phillipp Lenard in 1900.jpg
Датум рођења(1862-06-07)7. јун 1862.
Место рођењаПресбург
 Аустријско царство
Датум смрти20. мај 1947.(1947-05-20) (84 год.)
Место смртиМеселхаузен
 Савезничка окупација Немачке
ДржављанствоМађарско[1] у Аустроугарској (1862–1907),
немачко (1907–1947)
ЗанимањеФизичар
НаградеНобелова награда за физику (1905)

Филип Едуард Антон фон Ленард (нем. Philipp Eduard Anton von Lenard; 7. јун 1862 — 20. мај 1947) био је немачки теоријски физичар и добитник Нобелове награде за физику 1905. за његово истраживање катодних зрака и откривање многих њихових својстава. Он је је био националиста и антисемитиста; као активни пропонент нацистичке идеологије, он је подржавао Адолфа Хитлера током 1920-их и био је важан узор за покрет „Немачка физика” током нацистичког раздобља. Познат је по томе што је научни допринос Алберта Ајнштајна назвао „јеврејском физиком”.

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Филип Ленард је рођен у Пожуну (данашњој Братислави), дана 7. јуна 1862 у краљевини Угарска. Ленардова фамилија је првобитно дошла из Тирола у 17. веку, и Ленардови родитељи су говорили немачки (Карпатски Немци).[2] Његов отац, Филип фон Ленардис (1812–1896), био је трговац вином у Пожуну. Његова мајка је била Антони Бауман (1831–1865).[3] Млади Ленард је студирао у Краљевској католичкој средњој школи у Братислави (данас Гамча), и како пише у својој аутобиографији, то је на њега оставило велики утисак (посебно личност његовог учитеља Виргила Клата).[4] Године 1880. студирао је физику и хемију у Бечу и Будимпешти.[4] Године 1882. Ленард је напустио Будимпешту и вратио се у Пожун, али се 1883. године преселио у Хајделберг, након што му је одбијен тендер за место асистента на Универзитету у Будимпешти. У Хајделбергу је студирао под славним Робертом Бунсеном, изузев једног семестра током кога је у Берлину радио под надзором Хермана фон Хелмхолца, и 1886. године стекао је докторат.[5] Године 1887. поново је радио у Будимпешти у лабораторији Лоранда Етвоша као демонстрант.[4] Након позиција у Ахену, Бону, Бреслау, Хајделбергу (1896–1898) и Килу (1898–1907), вратио се на Универзитет у Хајделбергу 1907. године као шеф Института Филип Ленард. Године 1905. Ленард је постао члан Краљевске шведске академије наука, а 1907. године Мађарске академије наука.[4]

Његови рани радови обухватали су студије фосфоресценције и луминисценције и проводљивости пламена.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Lenard, Philipp (1906). Über Kathodenstrahlen (On Cathode Rays) (на језику: немачком). 
  • Lenard, Philipp. Über Aether und Materie (On Aether and Matter) (на језику: немачком). 
  • Lenard, Philipp (1914). Probleme komplexer Moleküle (Problems of complex molecules) (на језику: немачком). 
  • Lenard, Philipp (1918). Quantitatives über Kathodenstrahlen (на језику: немачком). 
  • Lenard, Philipp (1918). Über das Relativitätsprinzip (On the Principle of Relativity) (на језику: немачком). 
  • Lenard, Philipp (1921). Aether und Uraether (на језику: немачком). 
  • Lenard, Philipp (1930). Grosse Naturforscher (на језику: немачком). 
  • Lenard, Philipp. (in German). Erinnerungen eines Naturforschers. New edition: Erinnerungen eines Naturforschers - Kritische annotierte Ausgabe des Originaltyposkriptes von 1931/1843 (Arne Schirrmacher, ed.). Spinger Verlag, Heidelberg 2010, 344 pages. 1931. ISBN 978-3-540-89047-8.., e-. ISBN 978-3-540-89048-5..
  • Lenard, Philipp (1933). Great Men of Science. London: G. Bell and sons. OCLC 1156317. 
  • Lenard, Philipp (1936). Deutsche physik in vier bänden (на језику: немачком). J.F. Lehmann. OCLC 13814543. 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Lénárd Fülöp (1862–1947)”. Sulinet (на језику: Hungarian). Архивирано из оригинала на датум 2007-11-16. 
  2. ^ Pöss, Ondrej (2012). „Karpatskí Nemci”. Ур.: Nagy, Myrtil. Naše národnostné menšiny. Šamorín: Fórum inštitút pre výskum menšín. стр. 9—12. ISBN 978-80-89249-57-2. 
  3. ^ Neue deutsche biografie XIV, 1984 München
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Palló, Gabriel (1997). „Fizikai Szemle; ELEKTRON ÉS ÉTERFIZIKA: LÉNÁRD FÜLÖP (1862–1947)” (на језику: Hungarian). Hungarian Academy of Sciences, Physical Sciences Section. стр. 116. »Written in Hungarian by the autobiography of the famous physicist: Philipp Lenard, Erinnerungen eines Naturwissenschaftlers, der Kaiserreich, Judenschaft und Hitler erlebt hat. Geschrieben September 1930 bis Mrz 1931« 
  5. ^ „Lénárd Fülöp”. Mek.iif.hu. Приступљено 2013-07-13. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Beyerchen, Alan (1977). Scientists under Hitler: Politics and the physics community in the Third Reich. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-01830-1. 
  • Cornwell, John (2003). Hitler's Scientist: Science, War and the Devil's Pact. Penguin Books. ISBN 978-0-14-200480-7. 
  • Hentschel, Klaus, ур. (1996). Physics and National Socialism: An anthology of primary sources. Basel: Birkhaeuser. ISBN 978-3-7643-5312-4. 
  • Walker, Mark (1995). Nazi science: Myth, truth, and the German atomic bomb. New York: Harper Collins. ISBN 978-0-306-44941-3. 
  • Wolff, Stephan L. (2003). „Physicists in the 'Krieg der Geister': Wilhelm Wien's 'Proclamation'”. Historical Studies in the Physical and Biological Sciences. 33 (2): 337—368. doi:10.1525/hsps.2003.33.2.337. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Филип_Ленард&oldid=22788855”