5. козарска лака пјешадијска бригада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пета козарска лака пјешадијска бригада
Грб пете козарске бригаде.png
Грб 5. клпбр.
Постојање1992—1995.
Формацијабригада
Јачина850[1]
по формацији: 850[1]
просечно: 800 (крај 1992.)[1]
ДеоВојске Републике Српске
Ангажовање
ОдликовањаОрден Немањића
Команданти
Командантпуковник Перо Чолић

Пета козарска лака пјешадијска бригада је била најјача пјешадијска бригада Војске Републике Српске. Као јединица резервног састава ЈНА, мобилисана је током августа и септембра 1991. и послата у Славонију. Командант бригаде је био пуковник Перо Чолић, начелник штаба мајор Остоја Барашин. Штаб бригаде био је у касарни Бенковац на истоименом врху, на планини Козари.

Организација[уреди]

Бригада је имала четири пешадијска батаљона, једну батерију минобацача 82 mm и једну батерију минобацача 120 mm, те низ других јединица подршке.

Ратни пут бригаде[уреди]

1991.[уреди]

У 50-мјесечни рат и славу бригада је кренула 18. септембра 1991. године, преласком моста на ријеци Сави у Градишци. Циљ је био излазак на ауто-пут Загреб - Београд у Окучанима, те чишћење Липика и Пакраца од хрватске паравојске.

1992.[уреди]

Јединица се враћа у Приједор у марту 1992. године, гдје су борци узели учешћа у нападу на Зелене беретке 30. маја 1992.

Бригада је потом учествовала у једној од највећих акција Војске Републике Српске, у операцији Коридор, у борбама око Бијелог Брда, Костреша и усташког упоришта Плехан у Дервенти, те код Јакеша и Шамца. Операција Коридор је окончана одлучном српском побједом.

Неки од батаљона учествовали су у борбама на Грабежу и Влашићу, те ослобађању Јајца.

1993. и 1994.[уреди]

Средином наредне године, бригада учествује у проширивању брчанског коридора, у операцији Садејство. Крајем 1993. бригада учествује у ослобађању Србобрана (Доњи Вакуф). Почетком 1994. бригада се враћа у Крајину, распоређена на линије дуж Саве. Трећи батаљон учествује у операцији Бреза.

1995.[уреди]

Током пролећа 2. батаљон бригаде брани шири рејон Доњег Вакуфа. Главнина бригаде је размештена код Брчког, где у мају и јуну месецу зауставља више покушаја АРБиХ да заузме Брчко. У јесен, бригада учествује у одбрани Републике Српске од Армије РБиХ и ХВО-а, у склопу операције Вагањ, приликом пада западно-крајишких општина 1995. Једна је од ријетких бригада која није разбијена током борби у западној Крајини.

Читав свој ратни пут бригада је прешла заједно са 43. приједорском моторизованом бригадом, која јој је служила као ослонац.

Признања[уреди]

5. козарска бригада је једна од ријетких бригада у саставу Војске Републике Српске која је добила Орден Немањића, највеће и најпознатије признање које се могло добити у Војсци Републике Српске и Српској војсци Крајине.

Албум „Јунаци козарскиРокија Вуловића из 1993. године посвећен је Петој козарској бригади и њеним борцима. Приход од продаје касете био је намијењен у хуманитарне сврхе.

У борбама су се посебно истакли извиђачко-диверзантски одред „Циго” Момчила Радановића, јуришна чета „Сува ребра“ и Љубијски батаљон команданта Раде Билбије.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Преглед попуне људством за 1992. годину (прилог бр.8): „Analiza aktivnosti po elementima borbene gotovosti u 1992. godine. Komanda 1. Krajiškog korpus. Prilog br. 8”. icr.icty.org. Приступљено 21. 4. 2019. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]