Пређи на садржај

Гојбуља

Координате: 42° 50′ 57″ С; 20° 59′ 30″ И / 42.8493° С; 20.9917° И / 42.8493; 20.9917
С Википедије, слободне енциклопедије
Гојбуља
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаВучитрн
Становништво
 — 2011.Раст 588[1]
Географске карактеристике
Координате42° 50′ 57″ С; 20° 59′ 30″ И / 42.8493° С; 20.9917° И / 42.8493; 20.9917
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина687 m
Гојбуља на карти Србије
Гојбуља
Гојбуља
Гојбуља на карти Србије
Остали подаци
Поштански број42000
Позивни број+383 (0)28
Регистарска ознакаKM

Гојбуља (алб. Gojbujë) је насеље у општини Вучитрн на северном делу Косова и Метохије.[2] У Гојбуљи сада живи око 30 српских породица у албанском окружењу.[3] Према попису становништва из 2011. године, село је имало 588 становника, већину становништва чинили су Албанци. Срби су делимично бојкотовали попис па тачан број није познат. У селу је изграђен асфалтни пут од Вучитрна до села. Село је повезано са системом за наводњавање и градским водоводом. У селу има 2 бунара са добром киселом водом.

Географија

[уреди | уреди извор]

Атар насеља припада територији катастарске општине Гојбуља површине 692 ha. Гојбуља је село збијенога типа, земљиште валовито. Оранице са смоницом и растреситом земљом, на којој успевају све житарице, поврће и воће. Село има заједничку листопадну шуму и погодује за сточарство. Село је смештено на подножју Копаоника, удаљено од Вучитрна око 4 км североисточно, на реци Трстеници.[4] Село се дели на Топличанску, Бошчарску и Дробњачку махалу и махалу звану Батваре.

Историја

[уреди | уреди извор]

У турском попису земаља Бранковића из 1455. године садашњи заселак Гојбуље Батваре (Бахаре, Бачваре) помиње се као засебно село Батваре са 33 српске куће. У Девичком поменику уписани су 1763, 1766. и 1767. Срби дародавци из Гојбуље. На сеоском гробљу стоје остаци цркве Св. Петке са очуваним зидовима од 1 метра и очуваним луком изнад западног портала. У селу су сачувани остаци старог Батварског гробља из прве половине 17. века.[5] Гојбуља је обновљена 1820. године. Обновитељи су Јездићи из Добре Луке и до данас непрекидан је живот Срба у овом селу без Албанаца.[6] На темељима старе цркве обновљена је и сазидана нова црква 1986. посвећена Св. Петки, код које је и гробље.

Порекло становништва по родовима

[уреди | уреди извор]

Махала Батваре, нешто мало издвојена од села, рачуна се као заселак Гојбуље. Батваре је чак и старије од (садашње) Гојбуље. Оно је прво било лево од реке, на местима званим Старо Батваре и Кућиште. Ту је и старо батварско хришћанско гробље. Шта је било с тим старим Батварчанима није познато, тек у другој половини 18. века ту су се били настанили неки Албанци. Те су Албанце око 1820. затекли и од њих купили земљу Срби Јездићи, а Албанци се иселили у Смрековницу где су постали чифчије код својих рођака. У то време или нешто касније род Топличани заснива садашњу Гојбуљу, где се доцније „због болештине“ пресељавају и Јездићи са старог Батвара.[7]

Подаци из 1938. године:[6]

Учесници ослободилачких ратова 1912—1918.

[уреди | уреди извор]

У логорима и заробљеништву 1941—1945.

[уреди | уреди извор]

Учесници Другог светског рата (1941—1947)

[уреди | уреди извор]
  • Анђелковић Вукоје
  • Анђелковић Вукосав
  • Димитријевић Бранко
  • Димитријевић Ђорђе
  • Димитријевић Трајко
  • Ђорђевић Велибор
  • Ђорђевић Миодраг
  • Ћурковић Витомир
  • Ћурковић Милица
  • Ћурковић Слободан
  • Јовић Божидар
  • Јовановић Драгомир
  • Јовановић Милутин
  • Јовановић Радуле
  • Јовановић Радмила
  • Лазић Новица
  • Милић Божидар
  • Милић Вукадин
  • Милић Гојко
  • Милић Душан
  • Ћурковић Светолик
  • Милић Срдомир
  • Миловановић Живорад
  • Миловановић Мирослав
  • Миленковић Милан
  • Миленковић Петар
  • Миленковић Ратко
  • Миленковић Стојан
  • Мирковић Слободан
  • Михајловић Драгомир
  • Михајловић Милош
  • Перић Драган
  • Перић Светомир
  • Савић Миодраг
  • Спасић Вукомир
  • Спасић Радоје
  • Спасић Миломир
  • Спасић Пана[9]

Погинули у Другом светском рату (1941—1947)

[уреди | уреди извор]

Жртве Другог светског рата

[уреди | уреди извор]
  • Анђелковић Никола, у кући 1944.
  • Ћурковић Петар, у селу 1944.
  • Јанковић Љубомир, од савезничке авијације 1944.
  • Миленковић Сава, Горња Судимља 1920, од качака
  • Перић Мија, у селу 1944, чувајући стоку
  • Перић Мирко, у жандармеријској станици претучен 1941.
  • Радосављевић Трајко, на њиви 1941.
  • Савић Милутин, у Блацу 1942. од четника.
  • Савић Радомир, на њиви 1941.

Демографија

[уреди | уреди извор]
Популација (ист.): Гојбуља
Година1948195319611971198119912011
Становништво449502482473420454588
Еволуција становништва

Етнички састав

[уреди | уреди извор]
Националност број %
Албанци 576 97,96
Срби 10 1,70
Бошњаци 1 0,17
Непознато/Друго[10]

Према попису из 2011. године Албанци су у овом месту чинили 97,96% становништва, Срби 1,70%. Срби су делимично бојкотовали попис па тачан број није познат.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ „Претучени Срби код Вучитрна”. rts.rs. РТС. 5. 10. 2013. Приступљено 5. 10. 2013. 
  3. ^ „Obijena crkva Sv. Paraskeve u Gojbulji kod Vučitrna”. www.radiokontaktplus.org (на језику: српски). Приступљено 9. 6. 2020. 
  4. ^ „Споменици културе у Србији — остаци цркве Св. Петке и старо гробље”. sanu.ac.rs. Споменици културе у Србији. Приступљено 5. 10. 2013. 
  5. ^ „Задужбине Косова, (споменици српског народа)”. Призрен : Епархија рашко-призренска; Београд : Богословски факултет у Београду, 1987. 
  6. ^ а б Урошевић 1965, стр. 25, 31, 51 и 171. sfn грешка: више циљева (3×): CITEREFУрошевић1965 (help)
  7. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. стр. 177.  COBISS.SR 155363340
  8. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. стр. 177.  COBISS.SR 155363340
  9. ^ а б Евиденција СУБНОР-а Вучитрна
  10. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)

Литература

[уреди | уреди извор]