Пређи на садржај

Демилитаризовано подручје

С Википедије, слободне енциклопедије

Демилитаризовано подручје (енгл. demilitarized zone, DMZ или DZ)[1] је област државе у којој она нема право да спроводи суверенитет у организовању одбране, или јој је то право делимично ограничено. То ограничење извире из њених међународних обавеза.[2]

Дефиниција

[уреди | уреди извор]

Постоји потпуна демилитаризована зона за разлику од делимичне, кад се држава ограничава у спровођењу одређених суверених аката војног карактера:[2]

  • забрана образовања гарнизона,
  • забрана регрутације и војне обуке становништва,
  • забрана изградње и реконструкције утврђења и војних инсталација,
  • забрана успостављања копнених, ваздухопловних и поморских војних база.[2]

У пракси се нигде не среће потпуна демилитаризована зона. Сматра се да држава у демилитаризованој зони, начелно, има право на одржавање гарнизона потребних за одржавање реда и мира, и ради чувања граница.[2]

Постојање демилитаризоване зоне представља обавезу да ни треће државе неће у њу упадати, нити у њој вршити војне операције. Делимичну демилитаризовану зону срећемо често у уговорима о примирју, миру или неком другом генералном уговору, обично, кад се побеђеним државама забрањује држање извесних војних постројења, одређене врсте наоружања и контингената војске, под претпоставком да би њихово постојање у демилитаризованој зони представљало опасност за неку другу државу.[2]

Примери су:

УН прибегавају демилитаризованим зонама у својим мировним операцијама, нарочито када се ради о суседним земљама које су учествовале у оружаном сукобу или се налазе у спору око одређене територије.[2]

Садашње демилитаризоване зоне

[уреди | уреди извор]

Некадашње демилитаризоване зоне

[уреди | уреди извор]
Old map of the Gibraltar peninsula
Историјска карта рта Гибралтара.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Обавеза коју је Хитлер 1936. погазио, а победничке силе из Првог светског рата задовољиле се формалним протестима.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Oren, Michael (3. 6. 2003). Six Days of War: June 1967 and the Making of the Modern Middle East. Presidio Press. стр. 7. ISBN 978-0345461926. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж Гажевић, Никола (1971). Војна енциклопедија (књига 2). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 372—373. 
  3. ^ „art. 1”, Antarctic Treaty, 1959 
  4. ^ „art. 1”, Korean Armistice Agreement, 1953 
  5. ^ Walker, Philip (24. 6. 2011). „The world's most dangerous borders”. Foreign Policy. Архивирано из оригинала 8. 3. 2017. г. 
  6. ^ „Request for Interpretation of the Judgment of 15 June 1962 in the Case concerning the Temple of Preah Vihear (Cambodia v. Thailand)” (PDF). International Court of Justice. 18. 7. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 10. 2013. г. Приступљено 9. 10. 2018. 
  7. ^ Camp David Accords – Israeli Ministry of Foreign Affairs Архивирано 3 септембар 2011 на сајту Wayback Machine
  8. ^ 10 Tactical Air Group: Canadian Contingent Multinational Force and Observers Handbook (unclassified), page A-1. DND, Ottawa, 1986.
  9. ^ Keinon, Herb (9. 8. 2012). „Israel OKs Egypt attack helicopters in Sinai”. Jerusalem Post. 
  10. ^ Issacharoff, Avi (16. 8. 2012). „Egypt deployed troops in Sinai without Israel's prior approval”. Haaretz. Приступљено 24. 8. 2012. 
  11. ^ Keinon, Herb (21. 8. 2012). „Int'l force in Sinai quiet amid concern of violations”. Jerusalem Post. Приступљено 29. 10. 2013. 
  12. ^ „Israel approves Egypt's request to increase forces in Sinai”. Jerusalem Post. 15. 7. 2013. 
  13. ^ Original Spitsbergen Treaty
  14. ^ „Sudan agrees demilitarised zone for north-south border”. BBC News. BBC. 31. 5. 2011. Приступљено 24. 10. 2015. 
  15. ^ Ahmed, Amir; Botelho, Greg (9. 3. 2013). „Sudan, South Sudan agree to pull troops from demilitarized zone”. Cable News Network. Turner Broadcasting System, Inc. Приступљено 24. 10. 2015. 
  16. ^ „Supporting the Overseas Territories”. UK Government. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. Приступљено 8. 11. 2014. „There are 14 Overseas Territories which retain a constitutional link with the UK. .... Most of the Territories are largely self-governing, each with its own constitution and its own government, which enacts local laws. Although the relationship is rooted in four centuries of shared history, the UK government's relationship with its Territories today is a modern one, based on mutual benefits and responsibilities. The foundations of this relationship are partnership, shared values and the right of the people of each territory to choose to freely choose whether to remain a British Overseas Territory or to seek an alternative future. 
  17. ^ „British Overseas Territories Law”. Hart Publishing. Архивирано из оригинала 21. 6. 2020. г. Приступљено 19. 6. 2020. „Most, if not all, of these territories are likely to remain British for the foreseeable future, and many have agreed modern constitutional arrangements with the British Government. 
  18. ^ „Palestine Maps” (PDF). Palestinian Academic Society for the Study of International Affairs. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 2. 2006. г. Приступљено 9. 10. 2018. 
  19. ^ Estudio de la cuestión de límites entre el Perú y el Ecuador (на језику: Spanish). Peru: Ministry of War of Peru. 1961. стр. 71—72. 
  20. ^ Kurdistan24. „US and Turkey reach accord, but concerns of Syrian Kurds continue”. Kurdistan24 (на језику: енглески). Приступљено 2019-08-25. 
  21. ^ Pitarakis, Lefteris; Mroue, Bassem. „Turkey launches assault on Kurdish fighters in Syria, after US forces step aside”. www.timesofisrael.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-10-09. 
  22. ^ „Ground Safety Zone (GSZ): Time out for rebel strong hold - Serbia”. ReliefWeb (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-14. 
  23. ^ Heintz, Jim (17. 9. 2018). „Turkey, Russia agree on demilitarized zone in Syria's Idlib region”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 8. 10. 2018. г. Приступљено 9. 10. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]