Мирослављево јеванђеље — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Miroslavs_Gospel.jpg|мини|230п|Мирослављево јеванђеље (12. век)]] |
[[Датотека:Miroslavs_Gospel.jpg|мини|230п|Мирослављево јеванђеље (12. век)]] |
||
'''Мирослављево јеванђеље''' је најзначајнији ћирилични споменик [[Срби|српске]] и [[Јужни Словени|јужнословенске]] односно српско-словенске писмености из [[12. век|12. вијека]]. У њему су упоредо заступљена два правописа: зетско-хумски и рашки. Настао је по наруџбини захумског кнеза [[Мирослав|Мирослава]], |
'''Мирослављево јеванђеље''' је најзначајнији ћирилични споменик [[Срби|српске]] и [[Јужни Словени|јужнословенске]] односно српско-словенске писмености писан руком [[Ђакон| ђаконa]] Григоријa 1169-1197 из [[12. век|12. вијека]]<ref>[http://library.rsu.edu.ru/blog/wp-content/uploads/e-library2/oldbook/yugoslavyanskaya_paleografiya.pdf, Библиотека Руске Федерације - Српски извори, стр.56.</ref> У њему су упоредо заступљена два правописа: зетско-хумски и рашки. Настао је по наруџбини захумског кнеза [[Мирослав|Мирослава]],за сина [[Вукан Немањић|Вука]] <ref>[http://library.rsu.edu.ru/blog/wp-content/uploads/e-library2/oldbook/yugoslavyanskaya_paleografiya.pdf, Библиотека РускеФедерације - Српски извори, стр.56.</ref> |
||
, највјероватније у [[Котор]]у, око [[1185]]. године, а за потребе [[Црква Св. апостола Петра у Бијелом Пољу|цркве Светог Петра]] и Павла у [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]] на Лиму, и саме задужбине кнеза Мирослава, која је доцније постала епископско сједиште [[Хумска епархија|Хумске епархије]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. |
|||
Ова књига је у ствари превод грчког јеванђелистара цариградске цркве Св. Софије.(Јеванђелистар- богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године.) Највећи дио јеванђелистара дјело је непознатог преписивача (у науци названог Варсамелеон*, по ријечи из дјела за коју су проучаваоци вјеровали да је име аутора), док је [[Григорије (писар)|Глигорије]] „дијак“ (ђак), други писар, написао крај рукописа, у четири кратка записа и украсио текст орнаментима. Потписао се у три варијанте као Григорије, Глигорије и Глигор. Књига је написана на пергаменту словима тзв. уставне [[ћирилица|ћирилице]], а украшена је са три стотине стилизованих минијатура и иницијала, у боји и злату. У основном дијелу текста заступљена су два правописа [[Српскословенски језик|српскословенског]] (српске редакције старословенског језика) - зетско-хумска и рашка, а у начину како је обликована ћирилица осјећа се њена генетска веза са глагољицом, док је орнаментика списа обиљежена снажним западним, романским, утицајем. |
Ова књига је у ствари превод грчког јеванђелистара цариградске цркве Св. Софије.(Јеванђелистар- богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године.) Највећи дио јеванђелистара дјело је непознатог преписивача (у науци названог Варсамелеон*, по ријечи из дјела за коју су проучаваоци вјеровали да је име аутора), док је [[Григорије (писар)|Глигорије]] „дијак“ (ђак), други писар, написао крај рукописа, у четири кратка записа и украсио текст орнаментима. Потписао се у три варијанте као Григорије, Глигорије и Глигор. Књига је написана на пергаменту словима тзв. уставне [[ћирилица|ћирилице]], а украшена је са три стотине стилизованих минијатура и иницијала, у боји и злату. У основном дијелу текста заступљена су два правописа [[Српскословенски језик|српскословенског]] (српске редакције старословенског језика) - зетско-хумска и рашка, а у начину како је обликована ћирилица осјећа се њена генетска веза са глагољицом, док је орнаментика списа обиљежена снажним западним, романским, утицајем. |
||
Верзија на датум 23. фебруар 2015. у 23:35
Мирослављево јеванђеље је најзначајнији ћирилични споменик српске и јужнословенске односно српско-словенске писмености писан руком ђаконa Григоријa 1169-1197 из 12. вијека[1] У њему су упоредо заступљена два правописа: зетско-хумски и рашки. Настао је по наруџбини захумског кнеза Мирослава,за сина Вука [2] , највјероватније у Котору, око 1185. године, а за потребе цркве Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму, и саме задужбине кнеза Мирослава, која је доцније постала епископско сједиште Хумске епархије Српске православне цркве.
Ова књига је у ствари превод грчког јеванђелистара цариградске цркве Св. Софије.(Јеванђелистар- богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године.) Највећи дио јеванђелистара дјело је непознатог преписивача (у науци названог Варсамелеон*, по ријечи из дјела за коју су проучаваоци вјеровали да је име аутора), док је Глигорије „дијак“ (ђак), други писар, написао крај рукописа, у четири кратка записа и украсио текст орнаментима. Потписао се у три варијанте као Григорије, Глигорије и Глигор. Књига је написана на пергаменту словима тзв. уставне ћирилице, а украшена је са три стотине стилизованих минијатура и иницијала, у боји и злату. У основном дијелу текста заступљена су два правописа српскословенског (српске редакције старословенског језика) - зетско-хумска и рашка, а у начину како је обликована ћирилица осјећа се њена генетска веза са глагољицом, док је орнаментика списа обиљежена снажним западним, романским, утицајем.
Рукопис се до 1896. налазио у Хиландару, када је поклоњен краљу Александру Обреновићу приликом његове посјете Атосу, лично га је уручио чешки монах и један од тада најученијих људи у манастиру Сава Хиландарац. Данас се чува у Народном музеју у Београду, а један лист у Публичној библиотеци у Санкт Петербургу.
Унеско га је 2005. године уврстио у своју библиотеку „Памћење свијета“ чиме је постао дио 120 најврједнијих добара које је створила људска цивилизација.[3]
Издато је фототипско издање књиге и направљен филм о томе „У почетку беше реч“ редитеља Бошка Савковића.[4]
У новембру 2012. Хрватска академија знаности и умјетности је организовала научни скуп „Хрватска ћирилична баштина“ гдје је покушано да се Мирослављево јеванђеље представи као дјело писано некаквом „хрватском ћирилицом“.[5]
Види још
Референце
- ^ [http://library.rsu.edu.ru/blog/wp-content/uploads/e-library2/oldbook/yugoslavyanskaya_paleografiya.pdf, Библиотека Руске Федерације - Српски извори, стр.56.
- ^ [http://library.rsu.edu.ru/blog/wp-content/uploads/e-library2/oldbook/yugoslavyanskaya_paleografiya.pdf, Библиотека РускеФедерације - Српски извори, стр.56.
- ^ Мирослављево јеванђеље на сајту УНЕСКО-а, Приступљено 21. 4. 2013.
- ^ Светске награде за српски филм („Православље“, број 978, 15. децембар 2007), Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ ХАЗУ својата Мирослављево јеванђење („Политика“, 9. децембар 2012), Приступљено 21. 4. 2013.
Спољашње везе
- Дигитална копија Мирослављевог јеванђеља
- Мирослављево јеванђеље (фотографије, историјат)(језик: српски)(језик: енглески)
- Мирослављево јеванђеље у манастиру Рача(језик: српски)
- Писари Мирослављевог јеванђеља(језик: српски)
- Мирослављево јеванђеље - текст из Магазина Чиоде(језик: српски)
