Мачедонија — разлика између измена
м . |
|||
| Ред 103: | Ред 103: | ||
Иконостас је црква добила 1769. године захваљујући мајсторима руфета молерског. По државном шематизму из 1846. године у парохији Мацедонији, све црквене матичне књиге се воде од 1779. године, при православној цркви Св. Параскеве, подигнутој 1780. године. Број православних становника места је износио 1130, а брачних пари избројано 304. Пароси су били вероватно сродници Исак, Иштван и Павел Поповић, а капелан био Јозеф Иштван.<ref>Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.</ref> |
Иконостас је црква добила 1769. године захваљујући мајсторима руфета молерског. По државном шематизму из 1846. године у парохији Мацедонији, све црквене матичне књиге се воде од 1779. године, при православној цркви Св. Параскеве, подигнутој 1780. године. Број православних становника места је износио 1130, а брачних пари избројано 304. Пароси су били вероватно сродници Исак, Иштван и Павел Поповић, а капелан био Јозеф Иштван.<ref>Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.</ref> |
||
Школску децу које је било само 18, учио је 1846. |
Школску децу које је било само 18, учио је 1846. године Мојса Миок. |
||
Рудна почетком 20. века нема ту ни српску православну парохију, ни парохијску филијалу. Место се 1905. године налази у Модошком срезу, а ту је пописано 42 српске православне душе.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref> |
Рудна почетком 20. века нема ту ни српску православну парохију, ни парохијску филијалу. Место се 1905. године налази у Модошком срезу, а ту је пописано 42 српске православне душе.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref> |
||
Верзија на датум 6. април 2018. у 16:20
| Мачедонија рум. Macedonia | |
|---|---|
| Насеље | |
 | |
  Мачедонија Локација у Румунији | |
| Координате: 45° 30′ 58″ N 21° 3′ 28″ E / 45.51611° С; 21.05778° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Тимиш |
| Општина | Чаково |
| Надморска висина | 79 m (259 ft) |
| Становништво (2013)[1] | |
| • Укупно | 462 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 674242 |
Мацедонија (рум. Macedonia) је насељено место у Румунији, у оквиру општине Чаково. Налази се у округу Тимиш, у Банату. Значајно је само као посед славних српских племића.
Историја
У документима се место (пре Mashedonia, а сада (1845!) Maczedonia) први пут помиње у вези са папским десетком, а припадало је Темишварској жупанији.[2] Ту се 1332. године налазио посед између два тока реке Тамиша, о којем је као својој парохији, водио бригу пастор Миклош. Носилац имена "Мацедонија" био је војсковођа краља Жигмонда, Петерфи Миклош. Године 1525. помиње се нови власник Ласло Македонски, али не зна се ко га је до тада држао. Међутим на повељи коју је издао 1559. године краљевски велики коморник Петар Македонски, носилац права на посед је био Тамаш Тот од Албаније.
Насеље некад насељено поданицима искључиво Румунима, било је више од века посед српске племићке породице Николић "от Рудне", почев негде од око 1831. године. Неколико деценија је Јован Николић "от Рудне" био "земљедржац" и суседне Мацедоније, а маја 1870. из једног новинског извештаја Теодор и Михаил - први и једини у тој породици носе предикат "от Мацедоније". Како у исто време Јован и Александар остају са предикатом "от Рудне", произилази да су синови већ званично преузели овај посед на уживање од оца.
Претходно се у вези са насељем, среће друга племићка породица са истим предикатом - Видак. Године 1804. 31. јануара било је венчање у "Мацедонији Банатској"; удала се Милица Јовановић от Видак, за Александра Станковића. Њима у част објавио је Козма Јосић пештански учитељ пригодну књижицу о срећном браку.[3] Помиње се 1809. године племић Видак, која носи предикат "от Мацедоние". Био је то спахија Стефан Авакумовић "от Видак" "земљедржац от Мацедоније Банатске".[4] А био је то и његов сродник Тома "от Видак" - "притјажатељ Македоније" и "Славног комитета Торонталског судејској столици присједатељ", кога срећемо исте године као купца друге српске књиге. Спахија Тома је и 1814. године пренумерант Живковећеве гласовите књиге о Телемаку. Године 1822. књигу је узела "Софија племенита Видак", а 1832. као пренумерант другог наслова јавља се "Благородна госпоја Марија Видак "от Мацедоние".[5]
Иконостас је црква добила 1769. године захваљујући мајсторима руфета молерског. По државном шематизму из 1846. године у парохији Мацедонији, све црквене матичне књиге се воде од 1779. године, при православној цркви Св. Параскеве, подигнутој 1780. године. Број православних становника места је износио 1130, а брачних пари избројано 304. Пароси су били вероватно сродници Исак, Иштван и Павел Поповић, а капелан био Јозеф Иштван.[6]
Школску децу које је било само 18, учио је 1846. године Мојса Миок.
Рудна почетком 20. века нема ту ни српску православну парохију, ни парохијску филијалу. Место се 1905. године налази у Модошком срезу, а ту је пописано 42 српске православне душе.[7]
Становништво
По другом званичном попису Угарске, из 1857. године у селу Мацедонији је било 1071 становник. По верском опредељењу католика је било 28, а православци су били само Румуни - 1029. Срби нису забележени!?[8] Из 1876. године други податак каже да сада место има 1082 становника.
По последњем попису из 2011. године у насељу живи 486 становника.
Референце
- ^ „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05.
- ^ Barany Agoston: "Torontal varmegye Hajdana", Buda 1845. godine
- ^ Козма Јосић: "Брачное пјеније...", Будим 1804. године
- ^ "Новиј Плутарх или кратко описаније славнејши људи свих народа...по Балтазару и Шилеру слободно преведен", Јефтимије Ивановић, Будим 1809. године
- ^ "Србски родољубац", уредник Василије Чокрљан, први део, Будим 1832. године
- ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
- ^ "Српски летопис", Будим 37/1863. године
