Ирско море — разлика између измена
м разне исправке |
м r2.7.3) (Робот: промењено ku:Deryaya Îrlandî у ku:Deryaya Îrlendî |
||
| Ред 81: | Ред 81: | ||
[[ka:ირლანდიის ზღვა]] |
[[ka:ირლანდიის ზღვა]] |
||
[[ko:아일랜드 해]] |
[[ko:아일랜드 해]] |
||
[[ku:Deryaya |
[[ku:Deryaya Îrlendî]] |
||
[[lv:Īrijas jūra]] |
[[lv:Īrijas jūra]] |
||
[[lb:Irescht Mier]] |
[[lb:Irescht Mier]] |
||
Верзија на датум 2. март 2013. у 12:17
Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:53_N_5_W_type:waterbody
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function
| Ирско море | |
|---|---|
 Сателистки снимак басена Ирског мора | |
| Локација | Северни Атлантик |
| Земље басена |  Ирска Уједињено Краљевство |
| Настанак | терцијар |
| Макс. дужина | 210 km |
| Макс. ширина | 240 km |
| Површина | 104.000 km2 |
| Прос. дубина | 43 m |
| Макс. дубина | 175 m |
| Салинитет | од 32 до 34,8‰ |
| Макс. температура | од 13 до 16°C |
| Мин. температура | од 5 до 9°C |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Ирско море (ир. Muir Eireann; енгл. Irish Sea) је унутрашње море које је са запада и истока оивичено острвима Ирска и Велика Британија. Припада акваторији Северног Атлантика са којим је повезано преко два уска мореуза: на југу је Пролаз Светог Ђорђа (веза ка Келтском мору) док је на северу Северни пролаз. На његове обале излазе Република Ирска и Северна Ирска на западу, Шкотска и Енглеска на истоку те Велс на југоистоку, док се у најширем делу на северу налази Острво Мен (уједно и највеће острво у мору). поред Мена веће димензије има и острво Англси уз северну велшку обалу.
Овако ограничена акваторија има површину од око 104.000 км². Дужина од севера ка југу је 210 км, док је ширина у северном делу нешто већ и креће се до 240 км. Просечна дубина је 43 м (максимална дубина 175 м на креајњем северу уз обалу Шкотске).
Настало је у терцијару услед потапања копна између два поменута острва. Током последњег леденог доба пре 20.000 година доживело је драматичне промене када је било претворено у слатководно језеро. По окончању глацијалног периода (пре 10.000 година) а услед раста нивоа светског мора постепено је повезано са морем. Глацијација је имала и велики утицај на данашњи рељеф. Обале су јако разуђене и карактеришу их бројни заливи и фјордови, посебно у Шкотској.
У привредном погледу Ирско море је веома важна трговачка рута и значајно риболовно подручје. Између Британије и Ирске годишње се бродовима преко овог мора превезе преко 12 милиона путника и 17 милиона тона робе. Дуж његових обала изграђене су бројне ветрелектране те нуклеарне електране. Агенција Гринпис је 2001. издала саопштење по коме је Ирско море загађено високом дозом радијације чији главни извор су воде којима се хладе реактори нуклеарке Селафилд у северној Енглеској.[1]
Највећи градови и најважније луке које леже на његовим обалама су Даблин и Дрогеда у Ирској, Ливерпул, Блекпул и Саутпорт у Енглеској, Бангор и Белфаст у Северној Ирској, Рил у Велсу и Даглас на Мену.
У античким списима Ирско море је било познато и као лат. Oceanus Hibernicus.
Спољашње везе
Референце
- ^ „Sellafield nuclear reprocessing facility”. Greenpeace UK. Архивирано из оригинала 2012-02-16. г. Приступљено 4. 06. 2009. Непознати параметар
|lang=игнорисан [|language=се препоручује] (помоћ); Непознати параметар|datepublished=игнорисан (помоћ)