МДМА — разлика између измена

МДМА
IUPAC име
	(RS)-1-(benzo[d][1,3]dioxol-5-yl)-N-methylpropan-2-amine
Клинички подаци
Категорија трудноће	C;
Начин примене	Орално, сублигуално, инсуфлационо, инхалационо, инјекције, ректално
Правни статус
Правни статус	AU: S9 (Забрањен) ; CA: Schedule III ; UK: Контролисани лек Lic ; US: Schedule I ;
Фармакокинетички подаци
Метаболизам	Хепатички, путем CYP450 ензима, посебно CYP2D6
Полувреме елиминације	6–10 (though duration of effects is typically actually 3–5 hours)
Излучивање	Ренално
Идентификатори
CAS број	69610-10-2
ATC код	није додељен
PubChem	CID 1615
ChemSpider	1556
Синоними	(±)-1,3-benzodioxolyl-N-methyl-2-propanamine;; (±)-3,4-methylenedioxy-N-methyl-α-methyl-2-phenethylamine;; DL-3,4-methylenedioxy-N-methylamphetamine;; methylenedioxymethamphetamine
Хемијски подаци
Формула	C11H15NO2
Моларна маса	193.25 g/mol
	SMILES CC(NC)CC1=CC=C(OCO2)C2=C1; ;
Физички подаци
Тачка кључања	100—110 °C (212—230 °F)

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 18. јул 2011. у 06:00

Екстази (у сленгу „ексер“) је синтетичка, психоактивна дрога, дериват амфетамина, познат још и као МДМА (метилендиоксиметамфетамин). Спада у јаче психоактивне дроге а деловање је слично је допингу у спорту. Узима се орално у облику таблета. Доза од 75 до 100 mg почиње деловати након 20 до 40 минута, а делује више сати.

Симптоми су проширене зенице, кочење и дрхтање вилице и зуба, пораст крвног притиска, убрзани рад срца, губитак апетита и велика издржљивост без знакова умора. Екстази појачава перцепцију околине, а након прекида су могући флешбекови.^[3] Након попуштања деловања дроге могућа је депресија, умор и исцрпљеност.

Популарност

Иако синтетизован 1912. године екстази се сматра новом дрогом.^[4] Често је коришћен у групацијама које слушају одређену врсту музике, данас најчешће електронске (рејв, техно итд.). Психеделичне дроге шездесетих које си промовисале „спиритуалност“ и „спајање с универзумом“, забрањене су 1970. године.

Екстази има потенцијалне психостимулативне и психоделичне супстанце. Године 1985. екстази је стављен на листу са другим психоделицима, уз наглашену забринутост због његове немедицинске употребе и „пренаглашене добронамерне подршке и бескомпромисног прозелитизма“ који се испољавају епидемијским ширењем екстазија у популацији деце и омладине.^[5]^[6]

Штетне последице

Последице предозирања екстазијем могу бити смртни исходи, хиперпирексија (повећана температура), дехидрација (губљење течности) и отказивање рада срца. Постоји и „природни“ екстази — таблете које садрже гинсенг, колу и неке природне енергансе — до чије шире производње и употребе је већ дошло.^[7]^[8]^[9]

Ментални поремећаји

По свом саставу "екстази" је сличан амфетамину и мескалину^[10], па су и доминантни фармакодинамски ефекти стимулација менталне активности и илузионо - халуцинаторне "креације". Супстанца се брзо ресорбује, прелази крвно - мождану баријеру и делује на централни нервни систем.

На западу злоупотребе ове супстанце достиже епидемијске размере међу тинејџерима. Последице злоупотребе ове супстанце су на нивоу менталног функционисања, телесног здравља и поремећаја личности. Реакције су инивидуалне, а токсични ефекти могу бити испољени и при врло малим дозама. Међу психичким симптомима доминирају^[3]:

страх, депресивност^[11]^[12]^[13]^[14]^[15]^[16]
слусне и видне халуцинације^[14]
токсичне или тзв. декласиране психозе код особа које су, у неповољним животним ситуацијама или због интоксинације предиспониране да оболе од неке душевне болести

Токсичне психозе праћене су халуцинацијама, параноичним идеацијама и паничним страхом да су егзистенцијално угрожени, самоубилачким идејама и самоубиствима. Бројне су последице на соматском плану и здравље младих особа озбиљно је угрожено. Најчешћи поремећаји су: запаљење јетре и бубрега, инсуфицијенција бубрега и срца, кардио - миопатије, васкуларна крвављења, разна нервна обољења (тикови, поремећаји налик на паркинсонизам), као и конвулзије епилептичног карактера (код особа која имају личну или породичну предиспозицију)^[7].

Значајно је истаћи и поремећаје личности корисника дроге. Најчешће то су опсесивно- компулзивни феномени, карактеристчни по присилним поступцима, као и стереотипна понашања.

Поремећаји раста

Екстази делује и на ендокрини систем, посебно на штитну жлезду и хормон раста. Забележени су случајеви застоја у развоју у деце која су користила неке од од деривата амфетамина. Описани су случајеви драматичног пропадања мишићне масе.^[14]

Смртни исходи такође су зле последице интоксинације, посебно у случајевима када је дрога узета у комбинацији с алкохолом, или са лековима који смањују крвни притисак, неким антидепресивима и антималарцима.

Акутне интоксинације од страха до психичког слома

Акутна интоксинација екстазијем резултат је прекорачења дозе у кратком временском интервалу. Манифестује се сомтаским и психичким дисфункцијама. Прекомерне дозе су смртоносне^[3]^[17]^[18].
Пролонгирана интоксинација последица је хроничне употребе екстазија. Симпотми варирају у интензитету : од благе дисфорије до параноидне психозе. Корисник дроге је еуфоричан, али и забринут непријатним телесним сензацијама, или сумњичав, остећеног доживљавања реалности и окружења као угрожавајућег. Смањење сна и апетита су исто тако карактеристични симптоми.

Индукована екстази (МДМА) ансиозност објашњава се могућношћу да екстази садржаје несвесног дела психе пренесе у свест. Особа није у стању да интегрише несвесне и емоционално богате информације. Акутна интоксинација малом дозом супстанце (50 - 150 mg) праћена је благом анксиозношћу, зебњом, нервозом, грижењем вилице, а ишчекивање посебних доживљаја може изазвати стање страха. Интоксицираног треба умирити благим наступом, подршком и уверавањем да је то пролазни ефекат унесене дроге.

Акутна интоксинација средње великим дозама (250 - 300 mg) карактеристична је по одређеној психопатологији и зависи од квалитета толеранције на унесену психостимулативну супстанцу.

Визуелне "искривљености" манифестују се виђењем светлуцавих и сјајних предмета, титрајућег кретања, геометријски улепшаних. Особа је свесна ефекта супстанце и захтева да остане сама или, пак, тражи помоћ терапеута. Особа је уплашена и терапеут мора да располаже одређеном вештином да успостави комуникацију. Некад испољавају наглашену бригу о другим особама које су такође под дрогом, тврдећи за себе да су "хај". Могу се појавити параноидне идеације, снажна депресивност, као и изненадне промене стања свести.

Акутна интоксинација великим дозама (300 - 400 mg) зависи од претходних искустава корисника дроге (употреба стимулативних и халуциногених дрога, ПЦП-а и сл. ), толеранције и окружења.

Доминирају следећи симптоми :

анксиозност која често прераста у панику (праћену убрзаним срчаним ритмом )
психотична реакција
параноидност и
агресивност.

Хипертензивне кризе и срчане аритмије могу угрозити цереброваскуларни систем (мозак и мождане крвне судове) и довести до појаве "слога" или можданих крвављења (хеморагија). Треба имати на уму да је интоксицирана особа можда конзумирала и неке друге дроге : кокаин, амфетамине, марихуану, алкохол...

Пролонгиране интоксинације губитак менталне бистрине

Пролонгиране интоксинације с великим дозама погађају чак и особе са наглашеном толеранцијом на екстази. Младе особе гутају огромне количине ове дроге и доспевају у стање физичке и психичке исцрпљености.
Треба издвојити следеће симптоме:

промене расположења
емоционалну нестабилност
анксиозност
депресивност и
теже менталне поремећаје типа психоза, које у праћене параноидношћу и насилничким понашањем.

Пролонгирана интоксинација малим дозама праћења је блажом психопатијом:

губитак менталне бистрине и прибраности
ментална конфузија
нерасположење
губитак мотивације
дезоријентација заборавност и
оштећење памћења.

Уколико особа настави да користи дрогу, долази до губитка апетита и несанице.

Литература

^ Stimulants, Narcotics, Hallucinogens - Drugs, Pregnancy, and Lactation., Gerald G. Briggs, OB/GYN News, June 1, 2003.
^ „Methylenedioxymethamphetamine (MDMA, ecstasy)”. Drugs and Human Performance Fact Sheets. National Highway Traffic Safety Administration.
^ ^а ^б ^в Whetstone, Kobie J. (16 April 2009— 11 June 2009). „An Analysis of MDMA-Induced Neurotoxicity.”. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Bernschneider-Reif S, Oxler F, Freudenmann RW (2006). „The Origin of MDMA ("Ecstasy")--Separating the Facts From the Myths.”. Pharmazie. 61 (11): 966—972. PMID 17152992. doi:10.1111/j.1360-0443.2006.01511.x. Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
^ 22nd report of the Expert Committee on Drug Dependence World Health Organization, 1985]
^ E for Ecstasy by Nicholas Saunders, Appendix 1: Reference Section. Ecstasy.org. Retrieved on 2011-06-11.
^ ^а ^б Liechti ME, Gamma A, Vollenweider FX (2001). „Gender Differences in the Subjective Effects of MDMA”. Psychopharmacology. 154 (2): 161—168. PMID 11314678. doi:10.1007/s002130000648.
^ Erowid (September 2001). Short-Term Side Effects of MDMA.
^ Addiction (February 2011) "New study finds no cognitive impairment among ecstasy users"
^ Hardman HF, Haavik CO, Seevers MH (1973). „Relationship of the Structure of Mescaline and Seven Analogs to Toxicity and Behavior in Five Species of Laboratory Animals”. Toxicology Applied Pharmacology. 25 (2): 299—309. PMID 4197635. doi:10.1016/S0041-008X(73)80016-X.
^ „Ecstasy”. health.rutgers.edu. Приступљено 25. 5. 2010. ^{[мртва веза]}
^ „Ecstasy basics”. betweenthelines.net.au. Приступљено 25. 5. 2010.
^ „Ecstasy” (PDF). communitybuilders.nsw.gov.au. NSW Department of Health. Приступљено 25. 5. 2010. ^{[мртва веза]}
^ ^а ^б ^в „Ecstasy: effects on the body”. ydr.com.au. Приступљено 25. 5. 2010.
^ „Ecstasy”. betterhealth.vic.gov.au. Приступљено 25. 5. 2010.
^ „MDMA Basics”. erowid.org. Приступљено 25. 5. 2010.
^ Verheyden SL, Henry JA, Curran HV (2003). „Acute, sub-acute and long-term subjective consequences of 'ecstasy' (MDMA) consumption in 430 regular users”. Hum Psychopharmacol. 18 (7): 507—17. PMID 14533132. doi:10.1002/hup.529.
^ Verheyden SL, Maidment R, Curran HV (2003). „Quitting ecstasy: an investigation of why people stop taking the drug and their subsequent mental health”. J. Psychopharmacol. (Oxford). 17 (4): 371—8. PMID 14870948. doi:10.1177/0269881103174014.

Додатна литература

Julie Holland – "Ecstasy: The Complete Guide: A Comprehensive Look at the Risks and Benefits of MDMA" Park Street Press (2001).
Jerome Beck, Marsha Rosenbaum – "Pursuit of Ecstasy: The MDMA Experience" SUNY Press (1994).
Leslie Iversen – "Speed, Ecstasy, Ritalin: The Science of Amphetamines" Oxford University Press (2008).
David Pearce – "Utopian Pharmacology: Mental Health in the Third Millenium: MDMA and Beyond" (2008).
Kobie Whetstone – "The Brain Damage of MDMA ("Ecstasy"): Causes and Prevention for the Recreational User" (2009).
Kobie Whetstone – "An Analysis of MDMA-induced Neurotoxicity" (2009).
Earth Erowid – "Do Antioxidants Protect Against MDMA Hangover, Tolerance, and Neurotoxicity?" Erowid Extracts (2001).
Marsha Rosenbaum, Rick Doblin – "Why MDMA Should Not Have Been Made Illegal" SAGE Publications (1991).
Nature News – "Ecstasy Could Augment the Benefits of Psychotherapy" (2008).
Nature News – "Party drug could ease trauma long term" (2010).
Reuters Health – "Ecstasy May Help PTSD Victims Get Better" (2009).
The Economist – "Agony and Ecstasy: Ecstasy May Be Good For Those Who Can’t Get Over Something Truly Horrible" (2008).
New Scientist – "Ecstasy's Long-Term Effects Revealed" (2009).
Matt Palmquist Miller-McCune – "The Ecstasy and the Agony" (August 2009).
Advisory Council on the Misuse of Drugs (ACMD) – "MDMA (Ecstasy): A Review of its Harms and Classification Under the Misuse of Drugs Act 1971" UK Home Office (2009).
National Institute on Drug Abuse (NIDA) - InfoFacts – "MDMA (Ecstasy)" (August 2008).

Спољашње везе

http://www.znanje.org

Шаблон:Link FA

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

Шаблон:Link FA

[1] Stimulants, Narcotics, Hallucinogens - Drugs, Pregnancy, and Lactation., Gerald G. Briggs, OB/GYN News, June 1, 2003.

[2] „Methylenedioxymethamphetamine (MDMA, ecstasy)”. Drugs and Human Performance Fact Sheets. National Highway Traffic Safety Administration.

[urlAn_Analysis_of_MDMA-Induced_Neurotoxicity-3] а ^б ^в Whetstone, Kobie J. (16 April 2009— 11 June 2009). „An Analysis of MDMA-Induced Neurotoxicity.”. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[pmid17152992-4] Bernschneider-Reif S, Oxler F, Freudenmann RW (2006). „The Origin of MDMA ("Ecstasy")--Separating the Facts From the Myths.”. Pharmazie. 61 (11): 966—972. PMID 17152992. doi:10.1111/j.1360-0443.2006.01511.x. Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)

[whqlibdoc.who.int-5] 22nd report of the Expert Committee on Drug Dependence World Health Organization, 1985]

[6] E for Ecstasy by Nicholas Saunders, Appendix 1: Reference Section. Ecstasy.org. Retrieved on 2011-06-11.

[Liechti-7] а ^б Liechti ME, Gamma A, Vollenweider FX (2001). „Gender Differences in the Subjective Effects of MDMA”. Psychopharmacology. 154 (2): 161—168. PMID 11314678. doi:10.1007/s002130000648.

[8] Erowid (September 2001). Short-Term Side Effects of MDMA.

[9] Addiction (February 2011) "New study finds no cognitive impairment among ecstasy users"

[pmid4197635-10] Hardman HF, Haavik CO, Seevers MH (1973). „Relationship of the Structure of Mescaline and Seven Analogs to Toxicity and Behavior in Five Species of Laboratory Animals”. Toxicology Applied Pharmacology. 25 (2): 299—309. PMID 4197635. doi:10.1016/S0041-008X(73)80016-X.

[rutgers-11] „Ecstasy”. health.rutgers.edu. Приступљено 25. 5. 2010. ^{[мртва веза]}

[btw-12] „Ecstasy basics”. betweenthelines.net.au. Приступљено 25. 5. 2010.

[nsw-13] „Ecstasy” (PDF). communitybuilders.nsw.gov.au. NSW Department of Health. Приступљено 25. 5. 2010. ^{[мртва веза]}

[mydr-14] а ^б ^в „Ecstasy: effects on the body”. ydr.com.au. Приступљено 25. 5. 2010.

[vic-15] „Ecstasy”. betterhealth.vic.gov.au. Приступљено 25. 5. 2010.

[erowid-16] „MDMA Basics”. erowid.org. Приступљено 25. 5. 2010.

[MDMAchronic2-17] Verheyden SL, Henry JA, Curran HV (2003). „Acute, sub-acute and long-term subjective consequences of 'ecstasy' (MDMA) consumption in 430 regular users”. Hum Psychopharmacol. 18 (7): 507—17. PMID 14533132. doi:10.1002/hup.529.

[MDMAchronic3-18] Verheyden SL, Maidment R, Curran HV (2003). „Quitting ecstasy: an investigation of why people stop taking the drug and their subsequent mental health”. J. Psychopharmacol. (Oxford). 17 (4): 371—8. PMID 14870948. doi:10.1177/0269881103174014.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-{{сређивање|||||Физика и Хемија}}
 {{Drugbox |
 | drug_name = МДМА
@@ Ред 27: / Ред 26: @@
 | legal_UK = CD Lic
 | legal_CA = Schedule III
-| routes_of_administration = [[Орално]], [[сублигуално]], [[инсуфлација (медицина)|инсуфлационо]], [[инхалационо]], [[инјекција (медицина)|инјекције]],<ref>{{cite web | title= Methylenedioxymethamphetamine (MDMA, ecstasy)  | url = http://www.nhtsa.dot.gov/people/injury/research/job185drugs/methylenedioxymethamphetamine.htm | work = Drugs and Human Performance Fact Sheets. | publisher = [[National Highway Traffic Safety Administration]] }}</ref> [[ректално (медицина)|ректално]]
+| routes_of_administration = [[Орално]], [[сублигуално]], [[инсуфлација (медицина)|инсуфлационо]], [[инхалационо]], [[инјекција (медицина)|инјекције]],<ref>{{cite web | title= Methylenedioxymethamphetamine (MDMA, ecstasy)  | url = http://www.nhtsa.dot.gov/people/injury/research/job185drugs/methylenedioxymethamphetamine.htm | work = Drugs and Human Performance Fact Sheets. | publisher = National Highway Traffic Safety Administration}}</ref> [[ректално (медицина)|ректално]]
 | pregnancy_category = C<ref>[http://findarticles.com/p/articles/mi_m0CYD/is_11_38/ai_102839980 Stimulants, Narcotics, Hallucinogens - Drugs, Pregnancy, and Lactation.], Gerald G. Briggs, ''OB/GYN News'',  June 1, 2003.</ref>
 }}
-[[Слика:NDMA-Formel.png|мини|десно|280п|Екстази]]
+[[Слика:NDMA-Formel.png|мини|десно|200п|Екстази]]
 [[Слика:Ecstacy monogram.jpg|мини|200п|десно|Екстази се најчешће појављује у форми таблета.]]
 '''Екстази''' (у сленгу „ексер“) је синтетичка, психоактивна [[дрога]], дериват [[амфетамин]]а, познат још и као '''МДМА''' (метилендиоксиметамфетамин). Спада у јаче психоактивне дроге а деловање је слично је допингу у спорту. Узима се орално у облику таблета. Доза од 75 до 100 -{mg}- почиње деловати након 20 до 40 минута, а делује више сати.
-Симптоми су проширене зенице, кочење и дрхтање вилице и зуба, пораст крвног притиска, убрзани рад [[срце|срца]], губитак апетита и велика издржљивост без знакова умора. Екстази појачава перцепцију околине{{чињеница|date=09. 2009.}}, а након прекида су могући [[флешбек]]ови. Након попуштања деловања дроге могућа је [[депресија]], умор и исцрпљеност.
+Симптоми су проширене зенице, кочење и дрхтање вилице и зуба, пораст крвног притиска, убрзани рад [[срце|срца]], губитак апетита и велика издржљивост без знакова умора. Екстази појачава перцепцију околине, а након прекида су могући [[флешбек]]ови.<ref name="urlAn Analysis of MDMA-Induced Neurotoxicity">{{cite web|url = http://mdma.net/kobie/index.html|title = An Analysis of MDMA-Induced Neurotoxicity.|author = Whetstone, Kobie J.|date = 16 April 2009– 11 June 2009}}</ref> Након попуштања деловања дроге могућа је [[депресија]], умор и исцрпљеност.
 == Популарност ==
 Иако синтетизован [[1912]]. године екстази се сматра новом дрогом.<ref name="pmid17152992">{{cite journal | author = Bernschneider-Reif S, Oxler F, Freudenmann RW | title = The Origin of MDMA ("Ecstasy")--Separating the Facts From the Myths. | journal = Pharmazie | volume = 61 | issue = 11 | pages = 966–972 | year = 2006 | month = November | pmid = 17152992 | doi = 10.1111/j.1360-0443.2006.01511.x | url = http://www.erowid.org/references/refs_view.php?A=ShowDoc1&ID=6707 }}</ref> Често је коришћен у групацијама које слушају одређену врсту музике, данас најчешће [[електронска музика|електронске]] ([[рејв]], [[техно]] итд.). Психеделичне дроге шездесетих које си промовисале „спиритуалност“ и „спајање с [[универзум|универзумом]]“, забрањене су [[1970]]. године.
-Екстази има потенцијалне психостимулативне и психоделичне [[супстанца|супстанце]].  Године [[1985]]. екстази је стављен на листу са другим психоделицима, уз наглашену забринутост због његове немедицинске употребе и „пренаглашене добронамерне подршке и бескомпромисног прозелитизма“{{чињеница|date=09. 2009.}} који се испољавају [[епидемија|епидемијским]] ширењем екстазија у популацији деце и омладине.
+Екстази има потенцијалне психостимулативне и психоделичне [[супстанца|супстанце]].  Године [[1985]]. екстази је стављен на листу са другим [[психоделици]]ма, уз наглашену забринутост због његове немедицинске употребе и „пренаглашене добронамерне подршке и бескомпромисног прозелитизма“ који се испољавају [[епидемија|епидемијским]] ширењем екстазија у популацији деце и омладине.<ref name="whqlibdoc.who.int">[http://whqlibdoc.who.int/trs/WHO_TRS_729.pdf 22nd report of the Expert Committee on Drug Dependence] World Health Organization, 1985]</ref><ref>[http://www.ecstasy.org/books/e4x/e4x.ap.01/e4x.ap.01.015.html E for Ecstasy by Nicholas Saunders, Appendix 1: Reference Section]. Ecstasy.org. Retrieved on 2011-06-11.</ref>
 == Штетне последице ==
-Последице предозирања екстазијем могу бити смртни исходи, хиперпирексија (повећана температура), [[дехидрација]] (губљење течности) и отказивање рада [[срце|срца]]. Постоји и „природни“ екстази — таблете које садрже гинсенг, колу и неке природне енергансе — до чије шире производње и употребе је већ дошло{{чињеница|date=09. 2009.}}.
+Последице предозирања екстазијем могу бити смртни исходи, хиперпирексија (повећана температура), [[дехидрација]] (губљење течности) и отказивање рада [[срце|срца]]. Постоји и „природни“ екстази — таблете које садрже гинсенг, колу и неке природне енергансе — до чије шире производње и употребе је већ дошло.<ref name="Liechti">{{Cite journal|doi = 10.1007/s002130000648|author = Liechti ME, Gamma A, Vollenweider FX|year = 2001|title = Gender Differences in the Subjective Effects of MDMA|url = http://www.erowid.org/references/refs_view.php?A=ShowDocPartFrame&C=ref&ID=1098&DocPartID=936|journal = Psychopharmacology|volume = 154|issue = 2| pages = 161–168|pmid = 11314678}}</ref><ref>Erowid (September 2001). [http://www.erowid.org/chemicals/mdma/mdma_effects3.shtml Short-Term Side Effects of MDMA].</ref><ref>-{''Addiction'' (February 2011) [http://www.addictionjournal.org/viewpressrelease.asp?pr=147 "New study finds no cognitive impairment among ecstasy users"]}-</ref>
-=== [[ментални поремећај|Ментални поремећаји]] ===
+=== Ментални поремећаји ===
+По свом саставу "екстази" је сличан [[амфетамин]]у и [[мескалин]]у<ref name="pmid4197635">{{cite journal|author = Hardman HF, Haavik CO, Seevers MH|title = Relationship of the Structure of Mescaline and Seven Analogs to Toxicity and Behavior in Five Species of Laboratory Animals|journal = Toxicology Applied Pharmacology|volume = 25|issue = 2|pages = 299–309|year = 1973|pmid = 4197635|doi = 10.1016/S0041-008X(73)80016-X| url = http://www.erowid.org/references/refs_view.php?A=ShowDoc1&ID=639}}</ref>, па су и доминантни фармакодинамски ефекти стимулација менталне активности и илузионо - халуцинаторне "креације".  Супстанца се брзо ресорбује, прелази крвно - мождану баријеру  и делује на [[централни нервни систем]].
-По свом саставу "екстази" је сличан амфетамину и мескалину{{чињеница|date=09. 2009.}}, па су и доминантни фармакодинамски ефекти  стимулација менталне активности и илузионо - халуцинаторне "креације".  Супстанца се брзо ресорбује, прелази крвно - мождану баријеру  и делује на [[централни нервни систем]].<br/>
 На западу злоупотребе ове супстанце достиже епидемијске размере међу [[тинејџери|тинејџерима]]. Последице злоупотребе ове супстанце су на нивоу менталног функционисања, телесног здравља и поремећаја личности.  Реакције су инивидуалне, а токсични ефекти могу бити испољени и при врло малим дозама.
-Међу психичким симптомима доминирају{{чињеница|date=09. 2009.}}:
+Међу психичким симптомима доминирају<ref name="urlAn Analysis of MDMA-Induced Neurotoxicity"/>:
+*[[страх]], [[депресија|депресивност]]<ref name="rutgers">{{cite web |url=http://health.rutgers.edu/brochures/ecstacy.htm |title=Ecstasy |work=health.rutgers.edu |accessdate=May 25, 2010}} {{Dead link|date=September 2010|bot=H3llBot}}</ref><ref name="btw">{{cite web |url=http://www.betweenthelines.net.au/drug-facts/ecstasy-basics |title=Ecstasy basics |work=betweenthelines.net.au |accessdate=May 25, 2010}}</ref><ref name="nsw">{{cite web |url=http://www.communitybuilders.nsw.gov.au/download/ecstasy.pdf |title=Ecstasy |work=communitybuilders.nsw.gov.au |publisher=NSW Department of Health |accessdate=May 25, 2010}} {{Dead link|date=September 2010|bot=H3llBot}}</ref><ref name=mydr/><ref name="vic">{{cite web |url=http://www.betterhealth.vic.gov.au/bhcv2/bhcarticles.nsf/pages/Ecstasy |title=Ecstasy |work=betterhealth.vic.gov.au |accessdate=May 25, 2010}}</ref><ref name="erowid">{{cite web |url=http://www.erowid.org/chemicals/mdma/mdma_basics.shtml |title=MDMA Basics |work=erowid.org |accessdate=May 25, 2010}}</ref>
-*[[страх]], [[депресија|депресивност]]
-*слусне и видне [[халуцинације]]
+*слусне и видне [[халуцинације]]<ref name="mydr">{{cite web |url=http://www.mydr.com.au/addictions/ecstasy-effects-on-the-body |title=Ecstasy: effects on the body |work=ydr.com.au |accessdate=May 25, 2010}}</ref>
 *токсичне или тзв. декласиране [[психоза|психозе]] код особа које су, у неповољним животним ситуацијама или због интоксинације предиспониране да оболе од неке [[душевна болест|душевне болести]]
-Токсичне психозе  праћене су халуцинацијама, параноичним идеацијама и паничним страхом да су егзистенцијално угрожени,  самоубилачким идејама и самоубиствима. Бројне су последице на соматском плану и здравље младих особа озбиљно је угрожено. Најчешћи поремећаји су: запаљење [[јетра|јетре]] и [[бубраг|бубрега]], инсуфицијенција бубрега и [[срце|срца]], кардио - миопатије, васкуларна крвављења, разна нервна обољења (тикови, поремећаји налик на паркинсонизам), као и конвулзије епилептичног карактера (код особа која имају личну или породичну предиспозицију){{чињеница|date=09. 2009.}}.
+Токсичне психозе  праћене су халуцинацијама, параноичним идеацијама и паничним страхом да су егзистенцијално угрожени,  самоубилачким идејама и самоубиствима. Бројне су последице на соматском плану и здравље младих особа озбиљно је угрожено. Најчешћи поремећаји су: запаљење [[јетра|јетре]] и [[бубрег|бубрега]], инсуфицијенција бубрега и [[срце|срца]], кардио - миопатије, васкуларна крвављења, разна нервна обољења (тикови, поремећаји налик на паркинсонизам), као и конвулзије епилептичног карактера (код особа која имају личну или породичну предиспозицију)<ref name="Liechti"/>.
 Значајно је истаћи и поремећаје личности корисника дроге. Најчешће то су опсесивно- компулзивни феномени, карактеристчни по присилним поступцима, као и стереотипна понашања.
@@ Ред 59: / Ред 60: @@
 === Поремећаји раста ===
-Екстази делује и на ендокрини систем, посебно на [[штитна жлезда|штитну жлезду]] и хормон раста. Забележени су случајеви  застоја у развоју у деце која су користила неке од од деривата амфетамина{{чињеница|date=09. 2009.}}. Описани су случајеви драматичног пропадања мишићне масе.<br/>
+Екстази делује и на ендокрини систем, посебно на [[штитна жлезда|штитну жлезду]] и хормон раста. Забележени су случајеви  застоја у развоју у деце која су користила неке од од деривата амфетамина. Описани су случајеви драматичног пропадања мишићне масе.<ref name="mydr"/>
-Смртни исходи такође су зле последице интоксинације,  посебно у случајевима када је дрога узета у комбинацији с [[алкохол|алкохолом]],  или са лековима који смањују [[крвни притисак]],  неким антидепресивима и антималарцима.<br/>
+Смртни исходи такође су зле последице интоксинације,  посебно у случајевима када је дрога узета у комбинацији с [[алкохол|алкохолом]],  или са лековима који смањују [[крвни притисак]], неким [[антидепресиви]]ма и антималарцима.
-=== Акутне интоксинације од страха до психичког слома ===
-*<ins>Акутна интоксинација</ins> екстазијем резултат је прекорачења дозе у кратком временском интервалу. Манифестује се сомтаским и психичким дисфункцијама. Прекомерне дозе су смртоносне{{чињеница|date=09. 2009.}}.
+=== Акутне интоксинације од страха до психичког слома ===
-*<ins>Пролонгирана интоксинација</ins> последица је хроничне употребе екстазија.  Симпотми варирају у интензитету : од благе дисфорије до параноидне психозе.  Корисник дроге је [[еуфорија|еуфоричан]],  али и забринут непријатним телесним сензацијама,  или сумњичав, остећеног доживљавања реалности и окружења као угрожавајућег.  Смањење сна и апетита су исто тако карактеристични симптоми.<br/>
+*<ins>Акутна интоксинација</ins> екстазијем резултат је прекорачења дозе у кратком временском интервалу. Манифестује се сомтаским и психичким дисфункцијама. Прекомерне дозе су смртоносне<ref name="urlAn Analysis of MDMA-Induced Neurotoxicity"/><ref name="MDMAchronic2">{{cite journal |author=Verheyden SL, Henry JA, Curran HV |title=Acute, sub-acute and long-term subjective consequences of 'ecstasy' (MDMA) consumption in 430 regular users |journal=Hum Psychopharmacol |volume=18 |issue=7 |pages=507–17 |year=2003|pmid=14533132 |doi=10.1002/hup.529}}</ref><ref name="MDMAchronic3">{{cite journal |author=Verheyden SL, Maidment R, Curran HV |title=Quitting ecstasy: an investigation of why people stop taking the drug and their subsequent mental health |journal=J. Psychopharmacol. (Oxford) |volume=17 |issue=4 |pages=371–8 |year=2003 |pmid=14870948 |doi= 10.1177/0269881103174014}}</ref>.
+*<ins>Пролонгирана интоксинација</ins> последица је хроничне употребе екстазија. Симпотми варирају у интензитету : од благе дисфорије до параноидне психозе. Корисник дроге је [[еуфорија|еуфоричан]],  али и забринут непријатним телесним сензацијама,  или сумњичав, остећеног доживљавања реалности и окружења као угрожавајућег.  Смањење сна и апетита су исто тако карактеристични симптоми.<br/>
 Индукована екстази (МДМА) ансиозност објашњава се могућношћу  да екстази садржаје несвесног дела психе пренесе у свест.  Особа није у стању да интегрише несвесне и емоционално богате информације.
 Акутна интоксинација малом дозом супстанце (50 - 150 -{mg}-) праћена је благом анксиозношћу,  зебњом,  нервозом, грижењем вилице,  а ишчекивање посебних доживљаја може изазвати стање  страха.
@@ Ред 72: / Ред 73: @@
 Визуелне "искривљености" манифестују се виђењем светлуцавих и сјајних предмета, титрајућег кретања,  геометријски улепшаних. Особа је свесна ефекта супстанце и захтева да остане сама или, пак,  тражи помоћ терапеута.  Особа је уплашена и терапеут мора да располаже одређеном вештином  да успостави комуникацију.  Некад испољавају наглашену бригу  о другим особама које су такође под дрогом,  тврдећи за себе да су "хај". Могу се појавити параноидне идеације,  снажна депресивност,  као и изненадне промене стања свести.
 *<ins>Акутна интоксинација великим дозама</ins> (300 - 400 -{mg}-) зависи од претходних искустава корисника дроге (употреба стимулативних и халуциногених дрога, ПЦП-а и сл. ), толеранције  и  окружења.
 Доминирају следећи симптоми :
 *анксиозност која често прераста у [[паника|панику]]  (праћену убрзаним срчаним ритмом )
 *психотична реакција
-*[[параноидност]] и
+*[[параноја|параноидност]] и
 *[[агресивност]].
 Хипертензивне кризе и срчане аритмије могу угрозити цереброваскуларни систем ([[мозак]] и мождане крвне судове) и довести до појаве  "слога" или можданих крвављења (хеморагија).
@@ Ред 99: / Ред 101: @@
 ==Литература==
 {{reflist|2}}
+==Додатна литература==
+{{refbegin|2}}
+*Julie Holland – "[http://books.google.com/books?id=CUCcyklcO00C Ecstasy: The Complete Guide: A Comprehensive Look at the Risks and Benefits of MDMA]" Park Street Press (2001).
+*Jerome Beck, Marsha Rosenbaum – "[http://books.google.com/books?id=SwdedK36bVMC Pursuit of Ecstasy: The MDMA Experience]" SUNY Press (1994).
+*Leslie Iversen – "[http://books.google.com/books?id=CkAaAZRLfOcC Speed, Ecstasy, Ritalin: The Science of Amphetamines]" Oxford University Press (2008).
+*David Pearce – "[http://mdma.net Utopian Pharmacology: Mental Health in the Third Millenium: MDMA and Beyond]" (2008).
+*Kobie Whetstone – "[http://www.mdma.net/kobie/simple.html The Brain Damage of MDMA ("Ecstasy"): Causes and Prevention for the Recreational User]" (2009).
+*Kobie Whetstone – "[http://mdma.net/kobie An Analysis of MDMA-induced Neurotoxicity]" (2009).
+*Earth Erowid – "[http://www.erowid.org/chemicals/mdma/mdma_article3.shtml Do Antioxidants Protect Against MDMA Hangover, Tolerance, and Neurotoxicity?]" Erowid Extracts (2001).
+*Marsha Rosenbaum, Rick Doblin – "[http://www.psychedelic-library.org/rosenbaum.htm Why MDMA Should Not Have Been Made Illegal]" SAGE Publications (1991).
+*Nature News – "[http://www.nature.com/news/2008/081119/full/456293d.html Ecstasy Could Augment the Benefits of Psychotherapy]" (2008).
+*Nature News – "[http://www.nature.com/news/2010/100416/full/news.2010.188.html Party drug could ease trauma long term]" (2010).
+*Reuters Health – "[http://www.reuters.com/article/scienceNews/idUSTRE52I6V720090320 Ecstasy May Help PTSD Victims Get Better]" (2009).
+*The Economist – "[http://www.economist.com/science/displaystory.cfm?STORY_ID=12792611 Agony and Ecstasy: Ecstasy May Be Good For Those Who Can’t Get Over Something Truly Horrible]" (2008).
+*New Scientist – "[http://www.newscientist.com/article/mg20126954.500-ecstasys-longterm-effects-revealed.html Ecstasy's Long-Term Effects Revealed]" (2009).
+*Matt Palmquist Miller-McCune – "[http://www.miller-mccune.com/health/the-ecstasy-and-the-agony-1391 The Ecstasy and the Agony]" (August 2009).
+*Advisory Council on the Misuse of Drugs (ACMD) – "[http://drugs.homeoffice.gov.uk/publication-search/acmd/mdma-report MDMA (Ecstasy): A Review of its Harms and Classification Under the Misuse of Drugs Act 1971]" UK Home Office (2009).
+*National Institute on Drug Abuse (NIDA) - InfoFacts – "[http://www.nida.nih.gov/InfoFacts/ecstasy.html MDMA (Ecstasy)]" (August 2008).
+{{refend}}
 ==Спољашње везе==