Гликолалдехид

Гликолалдехид
Називи
	IUPAC назив 2-hidroksiacetaldehid
Идентификација
CAS број	141-46-8 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:17071 ;
ChemSpider	736 ;
ECHA InfoCard	100.004.987
КЕГГ	Ц00266 ;
PubChem C ID	756;
	SMILES O=CCO; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C2H4O2
Моларна маса	60,052 g/mol
Сродна једињења
Сродне материје	3-Хидроксибутанал; Лакталдехид
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Гликолалдехид (HOCH₂-CH=O) је најмањи могући молекул који садржи алдехидну и хидроксилну групу. Он је једина могућа диоза, моносахарид са два атома угљеника, мада стриктно гледано диоза није сахарид. Он је најједноставнији шећер.^[4]

Формирање[уреди | уреди извор]

Гликолалдехид је интермедијар формозне реакције.

Гликолалдехид се формира из многих прекурсора, укључујући аминокиселину глицин. Она се може формирати дејством кетолазе на фруктозу 1,6-бисфосфат у алтернативном гликолизном путу.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
^ Марстокк, К.-M., & Мøллендал, Х. (1973). „Мицроwаве Спецтра оф Исотопиц Глyцолалдехyдес, Субститутион Струцтуре, Интрамолецулар Хyдроген Бонд анд Диполе Момент” (ПДФ). Ј. Мол. Струцт. 19: 259—270.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

„Цолд Сугар ин Спаце Провидес Цлуе то тхе Молецулар Оригин оф Лифе”. Натионал Радио Астрономy Обсерваторy. 20. 9. 2004. Приступљено 20. 12. 2006.

[1] Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.

[4] Марстокк, К.-M., & Мøллендал, Х. (1973). „Мицроwаве Спецтра оф Исотопиц Глyцолалдехyдес, Субститутион Струцтуре, Интрамолецулар Хyдроген Бонд анд Диполе Момент” (ПДФ). Ј. Мол. Струцт. 19: 259—270.

[1]

[2]

[3]

[4]