Glikolaldehid

Glikolaldehid
Nazivi
	IUPAC naziv 2-hidroksiacetaldehid
Identifikacija
CAS broj	141-46-8 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:17071 ;
ChemSpider	736 ;
ECHA InfoCard	100.004.987
KEGG	C00266 ;
PubChem C ID	756;
	SMILES O=CCO; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C2H4O2
Molarna masa	60,052 g/mol
Srodna jedinjenja
Srodne materije	3-Hidroksibutanal; Laktaldehid
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Glikolaldehid (HOCH₂-CH=O) je najmanji mogući molekul koji sadrži aldehidnu i hidroksilnu grupu. On je jedina moguća dioza, monosaharid sa dva atoma ugljenika, mada striktno gledano dioza nije saharid. On je najjednostavniji šećer.^[4]

Formiranje[uredi | uredi izvor]

Glikolaldehid je intermedijar formozne reakcije.

Glikolaldehid se formira iz mnogih prekursora, uključujući aminokiselinu glicin. Ona se može formirati dejstvom ketolaze na fruktozu 1,6-bisfosfat u alternativnom glikoliznom putu.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Marstokk, K.-M., & Møllendal, H. (1973). „Microwave Spectra of Isotopic Glycolaldehydes, Substitution Structure, Intramolecular Hydrogen Bond and Dipole Moment” (PDF). J. Mol. Struct. 19: 259—270.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

„Cold Sugar in Space Provides Clue to the Molecular Origin of Life”. National Radio Astronomy Observatory. 20. 9. 2004. Приступљено 20. 12. 2006.

[1] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] Marstokk, K.-M., & Møllendal, H. (1973). „Microwave Spectra of Isotopic Glycolaldehydes, Substitution Structure, Intramolecular Hydrogen Bond and Dipole Moment” (PDF). J. Mol. Struct. 19: 259—270.

[1]

[2]

[3]

[4]