Dažbog

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ne poistovećivati sa Dabog.
Maksim A. Presnjakov. Dažbog,1998.

Daždbog (crksl. Даждьбог), Dažbog (strus. Дажьбогъ, rus. Дажьбог ili Дажбог), Dajbog (rus. Дайбог), ili Dabog, jedno je od glavnih božanstava u slovenskoj mitologiji, posebno kod Istočnih Slovena. Bio je bog Sunca i njegovo otelotvorenje. Isto tako bio je asociran i sa podzemnim svetom, vukovima i kovačkim zanatom, i prema tvrdnji Veselina Čajkanovića, bio je vrhovni bog srpskog naroda, i mogući kulturni heroj Slovena.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Etimologija Dažbogovog imena je na prvi pogled očigledna. Sastoji se iz članova дажь (srp. daj, rus. дай) i *богъ koja u ovom kontekstu znači blagostanje. (up. bogat i ubog). Tako prevedeno, Dažbog bi bio "davalac blagostanja".[1]

Izvori[uredi | uredi izvor]

Primarni izvor za Dažboga jeste Povest minulih leta, ili Nestorova hronika, koja ga opisuje kao jednog od bogova Kijevskog panteona čije je idole podignuo knez Vladimir.[2]

I poče da knezuje Vladimir u Kijevu sam i postavi kumire na brdu i izvan dvora sa kulom: drvenoga Peruna sa glavom od srebra i sa zlatnim brkovima, i Horsa, i Dažboga, i Striboga i Simargla, i Mokoš.

U Slovu o Igorovom Pohodu, Rusi se nazivaju Dažbogovim unucima.

Tad za doba tog Oljega Zloslavića sejala se i bujala kavga svuda, ginu blago Daždbogovih potomaka u bunama kneževskima vek se ljudski poskraćiva. Uđe svađa među vojsku Daždbogovih potomaka; u obličju devojačkom zemljom ona Trojanovom labudovim krilma pljesnu; dođe s ušća reke Dona, pljesnu – progna žirna leta.

Isto tako, jedan od stihova ukazuje na njegovu funkciju kao solarnog božanstva, kao i njegovu povezanost sa vukovima.[3]

Knez Vseslave ljudma sudi i gradove knezovima dodeljiva, a sam noću ko vuk trka: iz Kijeva Tmutoroknju dotrčava do petlova, velikome bogu Horsu vučji pute pretrčava.

Funkcije[uredi | uredi izvor]

Bog podzemnog sveta i vrhovni bog Srba[uredi | uredi izvor]

Veselin Čajkanović je u prvoj polovini XX veka izneo ovu tezu kojom se nakon njega niko nije bavio niti je pokušao da je uklopi sa ostalim tezama. Čajkanović iz obilja narodnih predanja i verovanja jasno izvlači da se ime Dažbog skoro uvek koristi za neko zlo biće, a često i za samog đavola (Dažbog se navodi i kao kralj đavola) dolazi do dva moguća zaključka:

  • Dažbog je bio bog podzemnog sveta, zato je poistovećen sa đavolom.
  • Dažbog je bio vrhovni bog Srba, zbog čega je morao biti degradiran u đavola.

Analizirajući njegove osobine u narodnim predanjima, Čajkanović zaključuje da je on bez sumnje bio htonsko božanstvo, na osnovu čega ga poistovećuje sa slovenskim bogom mrtvih. Posmatrajući srpsku narodnu veru, Čajkanović zaključuje da je ona pretežno htonska (krsna slava, običaji oko Božića, padanje svetog Nikole i svetog Save u zimu...) što bi moralo da znači da je i vrhovni bog htonsko božanstvo, pa bi to onda morao da bude Dažbog.

Dolazak Položajnika je verovanje koje ima htonski karakter. Zapravo veruje se da Položajnik predstavlja mitskog pretka koji dolazi i posećuje porodicu, ili je to božanstvo koje luta zemljom i dolazi u kuću da se ugreje i koje treba da obezbedi plodnu narednu godinu. Ovo božanstvo najverovatnije bi bio Dažbog zbog osobine da je on lutajuće božanstvo, kao i mitski predak Slovena.

Dažbog nakon pokrštavanja[uredi | uredi izvor]

Nakon primanja hrišćanstva Dažbogov kult je zamenjen kultom Svetog Save. Kako je Sveti Sava najistaknutiji svetac kod Srba, nije teško zaključiti na osnovu čega je Veselin Čajkanović pretpostavio da se radi o vrhovnom bogu Srba. Mnoge legende o Dažbogu su samo promenile ruho. Umesto imena Dažboga kao glavnog aktera u legendama, pojavio se Sveti Sava, koji obilazi narod i svojom mudrošću rešava probleme seljana. Takođe verovatno zbog jakog kulta Dažboga, on je bio satanizovan i pojavljuje se u mnogim pričama kao Hromi Daba, koji je pojava slična đavolu[4].

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Daž(d)ьbog, Эtimologičeskiй slovarь russkogo яzыka = Russisches etymologisches Wörterbuch : v 4 t. / avt.-sost. M. Fasmer ; per. s nem. i dop. čl.‑kor. AN SSSRO. N. Trubačёva, pod red. i s predisl. prof. B. A. Larina. — Izd. 2-e, ster. — M. : Progress, 1986. — T. I : A—D. — pp. 482.
  2. ^ Povijest minulih ljeta ili Nestorov ljetopis. Prevod: Kosović, Nenad. Beograd: IKP "Nikola Pašić" I izdanje. 2003. str. 49—50. ISBN 978-86-7987-014-8. 
  3. ^ Slovo o polku Igorovu: junački spev XII veka, sa staroruskog preveo M. Panić-Surep, Nolit, Beograd 1957.
  4. ^ O vrhovnom bogu u staroj srpskoj religiji, Veselin Čajkanović, Sabrana dela iz srpske religije i mitologije knj. 3, prir. Vojislav Đurić, Srpska književna zadruga. . Београд. 1994. ISBN 978-86-379-0282-9. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • O vrhovnom bogu u staroj srpskoj religiji, Veselin Čajkanović, Sabrana dela iz srpske religije i mitologije knj. 3, prir. Vojislav Đurić, Srpska književna zadruga. . Београд. 1994. ISBN 978-86-379-0282-9. 
  • Slovo o polku Igorovu: junački spev XII veka, sa staroruskog preveo M. Panić-Surep, Nolit, Beograd 1957.
  • Povijest minulih ljeta ili Nestorov ljetopis. Prevod: Kosović, Nenad. Beograd: IKP "Nikola Pašić" I izdanje. 2003. ISBN 978-86-7987-014-8..
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дажбог&oldid=26863073”