Lenjingradska oblast

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lenjingradska oblast
Leningradskaя oblastь
Map
Država Rusija
Federalni okrugSeverozapadni federalni okrug
Glavni gradSankt Peterburg
Službeni jezikruski
Površina83.908 km2
Stanovništvo2015.
 — broj st.1.775.540
 — gustina st.21,16 st./km2
Valutaruska rublja
 — ISO 3166-2RU-LEN
Vremenska zonaUTC+3 (Moskovsko vreme)
Pozivni broj53
Zvanični veb-sajt Izmenite ovo na Vikipodacima

Lenjingradska oblast (rus. Ленинградская область) konstitutivni je subjekt Ruske Federacije[1] sa statusom oblasti na prostoru Severozapadnog federalnog okruga, na severozapadu evropskog dela Rusije.

Oblast se graniči sa Karelijom na severu, Vologodskom i Novgorodskom oblašću na istoku i jugoistoku, dok je na jugu teritorija Pskovske oblasti. Na zapadu je deo međunarodne granice sa Estonijom, dok je na severozapadu granica sa Finskom. Na zapadu Lenjingradska oblast izlazi na obale Finskog zaliva Baltičkog mora, dok je na severu deo akvatorije jezera Ladoga. Administrativno sedište oblasti nalazi se u gradu Sankt Peterburgu koji kao jedan od tri federalna grada RF predstavlja zasebnu administrativnu jedinicu i ne ulazi u sastav oblasti (federalni gradovi su još i Moskva i Sevastopolj). Sa površinom od 83.908 km² nalazi se na 39. mestu među subjektima Ruske Federacije, a čak 12,8% teritorije obuhvataju vodene površine. Prema procenama nacionalne statističke službe za 2015. na području oblasti je živelo ukupno 1.775.540 stanovnika ili u proseku 21,16 st/km². Oblast se proteže u smeru zapad-istok u dužini od oko 500 km, dok je širina u smeru sever-jug oko 320 km.

Lenjingradska oblast nastala je kao rezultat administrativno-teritorijalnih reformi koje su sovjetske vlasti sprovele u leto 1927. godine, a istorijska prethodnica oblasti bila je Ingermanlandska gubernija osnovana 1708. godine. Tokom istorije Ingermanlandska gubernija je tri puta menjala ime, prvo u Sanktpeterburšku, potom Petrogradsku i na posletku Lenjingradsku guberniju. Cela oblast je dobila ime po vođi Oktobarske revolucije Vladimiru Iliču Lenjinu, po kojem je i grad Sankt Peterburg nosio ime Lenjingrad od 1924. do 1991. godine.

Administrativno, Lenjingradska oblast je podeljena na 17 opštinskih rejona i jedan gradski okrug. Na teritoriji oblasti postoje ukupno 63 gradska naselja, od čega je 31 naselje sa statusom grada, dok su preostala 32 naseljena mesta sa statusom varošica. Najveći gradski centri u oblasti su Gatčina, Viborg, Sosnovi Bor i Vsevološk. Osnovu populacije čine Rusi čiji procentualni udeo u ukupnoj populaciji iznosi oko 93%, dok su najbrojnije manjinske etničke zajednice Ukrajinci, Belorusi i Tatari.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Lenjingradska oblast nosi ime po ranijem nazivu za grad Sankt Peterburg, oko kog se oblast nalazi, a ono je u čast vođe Oktobarske revolucije Vladimira Iliča Lenjina glasilo Lenjingrad (1924—1991). Nakon raspada SSSR i pada komunizma, grad Sankt Peterburg je vratio svoje ranije ime, dok je oblast zadržala ono iz vremena komunizma.

Inače, područje ove oblasti je istorijski bilo poznato i kao Ingrija (do 1927. godine).

Geografija[uredi | uredi izvor]

Topografska mapa Lenjingradske oblasti

Lenjingradska oblast nalazi se na severozapadu evropskog dela Ruske Federacije, odnosno obuhvata krajnji zapad Severozapadnog federalnog okruga. Teritorija oblasti ne čini kompaktnu celinu nego je jako izdužena u smeru zapad-istok u dužini od oko 500 km, dok je najveće rastojanje od severne do južne granice oblasti 320 km. Lenjingradska oblast obuhvata teritoriju površine 83.908 km², što čini svega 0,5% ukupne površine Ruske Federacije. Po veličini teritorije oblast se nalazi na 39. mestu među subjektima Federacije.[2] Oblast se na jugu graniči sa teritorijom Novgorodske oblasti, na istoku i jugoistoku je Vologodska oblast, dok je na jugozapadu granica sa Pskovskom oblašću. Na severu je teritorija Autonomne Republike Karelije, dok je na zapadu teritorija federalnog grada Sankt Peterburga. Na krajnjem severozapadu oblasti se nalazi međunarodna granica sa Republikom Finskom, dok je na zapadu na potezu između Finskog zaliva i Čudskog jezera granica sa Republikom Estonijom. Sa severa se u teritoriju oblasti duboko uvlači akvatorija Ladoškog jezera čijih oko 50% površine administrativno pripada ovoj oblasti. Na zapadu su obale Finskog zaliva Baltičkog mora.

Celom svojom površinom teritorija Lenjingradske oblasti leži na području Istočnoevropske ravnice, blago zatalasanom području sa prosečnim nadmorskim visinama između 50 i 150 metara, sa kojeg se mestimično izdižu niža pobrđa. Najniža područja nalaze se uz obale Finskog zaliva na zapadu, te jezera Ladoga u centralnom delu oblasti, ali i uz doline značajnijih reka. Najznačajnije nizije su Viborška, Priozjerska, Priladoška, Primorska, Pljuska, Luška, Volhovska, Svirska i Tihvinska. Nadmorske visine su nešto više na području Karelijske prevlake na severozapadu oblasti te u rubnim delovima Valdajskog pobrđa na krajnjem istoku. Karelijska prevlaka koja je deo Baltičkog kristalastog štita reljefno se dosta razlikuje od ostatka oblasti, i karakteristična je po brojnim kamenim uzvišenjima i manjim ujezerenim površinama. Najviša tačka u tom delu oblasti je Kivisjura sa nadmorskom visinom od 203,7 metara (po nekim podacima 205 metara, deo je Lembolovskog pobrđa). Najviše celine u istočnom delu su Tihvinska greda (visine do 280 metara) i Vepsko pobrđe, na kojem se nalazi i najviša tačka cele oblasti — gora Gapseljga (sa nadmorskom visinom od 291 metra). Najznačajnije uzvišenje na zapadu oblasti je Ižorsko pobrđe sa visinama do 175,9 metara.

Geološke odlike[uredi | uredi izvor]

Teritorija Lenjingradske oblasti nalazi se na sučelju dve značajne geološke strukture. Severozapadni delovi oblasti nalaze se na području Baltičkog kristalastog štita gde mestimično na površinu izbijaju stene prekambrijumske starosti nastale usled snažnih vulkanskih erupcija na tom području pre više od 600 miliona godina. U osnovi ovog dela oblasti nalaze se graniti uz učešće peskovito-šljunkovitih intruzija.[3]

Uz južne obale Finskog zaliva, te uz Ladoško jezero tokom kambrijuma (pre oko 500 miliona godina) formirale su se moćne naslage sedimenata sa preovlađujućim slojevima glina i peščara. Iz perioda od pre oko 400 miliona godina (ordovicijum) potiču naslage fosfata i uljnih škriljaca. Stene devonske starosti na površinu izbijaju u južnim delovima oblasti. Najbliže površini u istočnom delu oblasti nalaze se stene karbonske starosti, sa naslagama boksita, krečnjaka i dolomita.[4]

Sadašnji reljef oblasti posledica je aktivnosti tokom poslednja 4 ledena doba i njima pripadajuće interglacijacije, a s tim u vezi na površini se nalaze uglavnom ležišta treseta, glina i peska.[5][6]

Klima[uredi | uredi izvor]

Lenjingradska oblast nalazi se u zoni kontinentalne klime podložne jakim maritimnim uticajima sa Baltika. Vlažne vazdušne mase koje dolaze sa Atlantika glavni su uzrok relativno blagih zima sa čestim toplim periodma u zimskim mesecima, te umereno toplih i neretko prohladnih leta. Januarski prosek temperatura vazduha kreće se u vrednostima između –8° i –11 °C, dok su prosečne temperature u julu između +16° i +18 °C. Apsolutni maksimum temperature vazduha izmeren je u Tihvinu i iznosio je +37,8 °C, dok je pasolutni minimum −52 °C.[7] Na godišnjem nivou najtopliji sujugozapadni, a najhladniji istočni rejoni oblasti.

Godišnja suma padavina se kreće između 600 i 700 milimetara, a najviše padavina izluči se po pobrđima, najkišovitije je Lembolovsko pobrđe. Najsuvlje su priobalne ravnice uz Finski zaliv. najviše kišnih padavina izluči se tokom leta i u jesen.

U zimskom delu godine padavine se uglavnom izlučuju u vidu snega, a stabilan snežni pokrivač je od druge polovine novembra pa do druge polovine aprila.

Hidrografske karakteristike[uredi | uredi izvor]

Detalj sa jezera Ladoga
Reka Oredež, pritoka reke Luge

Područje Lenjingradske oblasti karakteriše izuzetno gusta i razvijena rečna mreža, te brojna jezera. Gotovo sve reke u oblasti pripadaju slivu Baltičkog mora, a izuzetak je jedino manji deo oblasti na krajnjem jugoistoku koji pripada basenu reke Volge. Ukupna dužina svih vodotoka na području oblasti prelazi 50.000 km. Najvažniji vodotoci koji se direktno ulivaju u Baltičko more su Luga (353 km) sa Oredežom (192 km) na jugozapadu i Neva (74 km) na zapadu, dok se u jezero Ladoga ulivaju Ojat (266 km), Sjas (260 km), Paša (242 km), Volhov i Vuoksen (156 km). Reka Svir (224 km) povezuje Ladogu sa Onjegom.

Na teritoriji oblasti nalazi se preko 1.800 jezera, a najviše na području Karelijske prevlake. Teritorijalno najveće jezero je Ladoga koje sa površinom od 17.700 km² ujedno predstavlja i najveću jezersku akvatoriju u Evropi. Lenjingradskoj oblasti pripada južna polovina akvatorije Ladoge. Na krajnjem severoistoku Lenjingradska oblast izlazi i na uzak pojas obale jezera Onjega. Ladoga je ujedno i najdublje jezero u oblasti sa maksimalnom dubinom do 225 metara. Veće jezerske akvatorije su još i Vuoksa (95,6 km²), Otradnoje (72 km²), Suhodoljsko (44,3 km²), Samro (40,4 km²), Vjalje (35,8 km²) i druga.

Značajan deo oblasti, naročito u nizijskim područjima je zamočvaren.

Zemljišta i živi svet[uredi | uredi izvor]

Najrasprostranjeniji tip zemljišta na području oblasti su podzoli koje karakterišu znatno smanjene koncentracije humusa. Kiselost podzolastih tala znatno se razlikuje od regije do regije i uumnogome zavisi od količine vlage u zemljištu. Najplodnije zemljište nalazi se u jugozapadnom delu oblasti, na području Ižorskog pobrđa gde se nalaze i najveće koncentracije humusa. Visoke koncentracije krečnjaka u tlu na tom području neutrališu kiselost zemljišta te ga dodatno obogaćuju humusom i mineralima, te taj kraj često nazivaju i „zonom severnog černozema“.

U nizijama i na područjima gde se voda dosta zadržava na površini zemljište je dosta lošeg kvaliteta, i u osnovi dominiraju tresave i zamočvarena područja. Takve celine nalaze se u istočnim delovima Karelijske prevlake, u centralnim delovima oblasti uz Ladogu i Volhov, te uz obale Finskog zaliva. Mestimično su se uz obale pojedinih velikih reka formirale nešto plodnije zone aluvijalnog zemljišta, ali takve teritorije zauzimaju dosta male površine. Površinski sloj tla formiran je u osnovi od glina, ilovača, peska i treseta, a za intenzivniju poljoprivrednu proizvodnju neophodno je veštački poboljšati bonitet zemljišta.[8]

Tipičan pejzaž Lenjingradske oblasti

U vegetacijskom pogledu teritorija Lenjingradske oblasti nalazi se u zoni tajge, uglavnom u njenim južnim podzonama koje i obuhvataju najveći deo oblasti, dok je jedan manji deo oblasti u zoni mešovitih šuma (uglavnom na krajnjem jugu oblasti). Pod šumama je oko 55,5% površine oblasti. Međutim usled nekontrolisane seče šumski resursi u oblasti su dosta devastirani, a nekada izvorne borovo-smrekove šume sačuvane su u izolovanim područjima na severozapadu i istoku (ali i u tim slučajevima su dosta prošarane brezama, jasikom i jovom). Vlažnija područja su obrasla šumama šumama crne jove. Mestimično su raširene i šume hrasta lužnjaka, javora, leske, belog jasena i bresta. Područja uz neposrednu okolinu Sankt Peterburga su uglavnom pretvorena u obradivo zemljište.

Životinjskim svetom oblasti dominiraju sisari kojih ima 68 vrsta, zatim oko 300 vrsta ptica i oko 80 vrsta riba. Među sisarima najrašireniji su veverica, tvor, kuna, lasica dugorepa, jež, zec, dabar, dok je krupnija divljač znatno ređe prisutna.

Najveće područje koje se nalazi pod strogom zaštitom je Nižnjesvirski rezervat biosfere formiran 1980. godine na površini od 42.390 hektara.

Demografija[uredi | uredi izvor]

Prema podacima nacionalne statističke službe Rusije, na teritoriji Lenjingradske oblasti je 2015. živelo 1.775.540 stanovnika, ili u proseku 21,16 st/km². Od tog broja njih 64,57% je živelo u gradskim sredinama.[9] Najgušće su naseljeni rejoni koji su najbliži Sankt Peterburgu, dok je najmanja naseljenost na krajnjem istoku oblasti. Prema podacima sa popisa stanovništva iz 2010. na području oblasti je živelo 1.716.868 stanovnika, ili u proseku 1,20% celokupne populacije Ruske Federacije.[10] Po tom parametru Lenjingradska oblast se nalazila na 27. mestu među subjektima Federacije. U odnosu na popis stanovništva iz 2002. broj stanovnika oblasti je porastao za oko 43.500 osoba.

Kretanje broja stanovnika
1926.1959.1970.1979.1989.1999.2002.2010.2015.
2,792,129Pad 1,224,991Rast 1,435,729Rast 1,519,165Rast 1,661,173[11]Rast 1,693,301Pad 1,669,205[12]Rast 1,716,868[10]Rast 1,775,540

Demografsku sliku oblasti u postsovjetskom periodu karakteriše izuzetno nizak prirodni priraštaj stanovništva, a populacija se održava isključivo doseljavanjem iz drugih delova zemlje. Godine 1990. prirodni priraštaje je bio negativan i iznosio je —1,5 ‰, a glavni uzrok tog trenda bio je povećanje stope smrtnosti i smanjenje broja rođenih. Najgora situacija bila je 1994. godine kada je depopulacija dostigla cifru od čak 12,0 ‰. Demografska situacija u oblasti se blago popravlja počev od 2004. godine.

U 2009. godini stopa fertiliteta je iznosila 9,2 ‰, dok je stopa smrtnosti i dalje bila izuzetno visoka i iznosila 17,0 ‰. Prosečni životni vek u 2007. godini je iznosio 64,58 godina.

U etničkom pogledu Lenjingradska oblast je dosta homogena, a najbrojnija etnička zajednica 2010. bili su Rusi sa 1.485.905 stanovnika ili 86,55%. najbrojnije manjinske zajednice su Ukrajinci sa 31.769 stanovnika (1,85%), Belorusi sa 16.830 (0,98%), Tatari sa 8.693 (0,51%), Jermeni sa 7.072 (0,41%) i Uzbeci sa 6.717 (0,39%).

1989.[13] % 2002.[14] %
od ukupno
popisanih		 %
od nacionalno
izjašnjenih		 2010.[15][16] %
od ukupno
popisanih		 %
od nacionalno
izjašnjenih
Ukupno 1.653.723 100,00% 1.669.205 100,00% 1.716.868 100,00%
Rusi 1.502.901 90,88% 1.495.295 89,58% 91,73% 1.485.905 86,55% 92,75%
Ukrajinci 49.182 2,97% 41.842 2,51% 2,57% 31.769 1,85% 1,98%
Belorusi 33.704 2,04% 26.290 1,58% 1,61% 16.830 0,98% 1,05%
Tatari 7.757 0,47% 9.432 0,57% 0,58% 8.693 0,51% 0,54%
Jermeni 1.761 0,11% 5.518 0,33% 0,34% 7.072 0,41% 0,44%
Uzbeci 1.188 0,07% 1.001 0,06% 0,06% 6.717 0,39% 0,42%
Azeri 1.920 0,12% 3.855 0,23% 0,24% 4.574 0,27% 0,29%
Finci 11.833 0,72% 7.930 0,48% 0,49% 4.366 0,25% 0,27%
Romi 4.215 0,25% 4.573 0,27% 0,28% 3.885 0,23% 0,24%
Tadžici 554 0,03% 814 0,05% 0,05% 2.977 0,17% 0,19%
Moldavci 1.909 0,12% 1.977 0,12% 0,12% 2.698 0,16% 0,17%
Čuvaši 3.156 0,19% 2.817 0,17% 0,17% 2.065 0,12% 0,13%
Nemci 1.775 0,11% 2.372 0,14% 0,15% 1.722 0,10% 0,11%
Gruzini 760 0,05% 1.568 0,09% 0,10% 1.567 0,09% 0,10%

na području Lenjingradske oblasti nalazi se 31 naseljeno mesto sa administrativnim statusom grada i 32 naselja sa administrativnim statusom varošice (rus. посёлки городского типа). Najveći grad u oblasti je Gatčina sa 95.860 stanovnika, dok je najmanji grad Visock sa svega oko 1.500 stanovnika. Najstariji gradovi u oblasti su Viborg osnovan 1293. godine i Priozersk osnovan 1295. godine, dok su najmlađa gradska naselja Volosovo (osnovano 1999) i Sertolovo (osnovan 1998. godine).

Gatčinski dvorac
Gatčinski dvorac

Lenjinov trg u Viborgu
Lenjinov trg u Viborgu
 Poredak Grad Populacija
Andersenov grad u Sosnovom Boru
Andersenov grad u Sosnovom Boru

Crkva Svete Trojice u Vsevološku
Crkva Svete Trojice u Vsevološku
1. Gatčina 95.860
2. Viborg 80.265
3. Sosnovi Bor 67.079
4. Vsevološk 64.368
5. Tihvin 58.289
6. Kiriši 52.549
7. Sertolovo 50.447
8. Kingisep 48.128
9. Volhov 46.589
10. Tosno 39.320

Administrativna podela[uredi | uredi izvor]

Lenjingradska oblast administrativno je podeljena na 17 opštinskih rejona i na jedan gradski okrug (gradski okrug grada Sosnovi Bor). Rejoni su podeljeni na seoske i urbane opštine kojih ima ukupno 199.

Rejoni Lenjingradske oblasti
№ Rejon Administrativni centar
Sosnovoborski okrug Sosnovi Bor
1 Boksitogorski rejon Boksitogorsk
2 Volosovski rejon Volosovo
3 Volhovski rejon Volhov
4 Vsevolški rejon Vsevološk
5 Viborški rejon Viborg
6 Gatčinjski rejon Gatčina
7 Kingisepški rejon Kingisep
8 Kiriški rejon Kiriši
9 Kirovski rejon Kirovsk
10 Lodejnopoljski rejon Lodejnoje Polje
11 Lomonosovski rejon Lomonosov*
12 Luški rejon Luga
13 Podporoški rejon Podporožje
14 Priozerski rejon Priozersk
15 Slančanjski rejon Slanci
16 Tihvinski rejon Tihvin
17 Tosnjenski rejon Tosno

Napomena: Grad Lomonosov ne ulazi u sastav Lenjingradske oblasti, već administrativno pripada gradu federalnog značaja Sankt Peterburgu.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Konstituciя Rossiйskoй Federacii ”. 
  2. ^ Все регионы Федерации – информационно-деловой портал. "НВ-ПАРТНЕР" География Тверской области Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)
  3. ^ Даринский А. В. Рельеф и полезные ископаемые // География Ленинградской области. Петербург: Глагол. 2001. ISBN 978-5-88729-025-6. стр. 5-15..
  4. ^ Геологическая карта // Учебный географический атлас Ленинградской области и Санкт-Петербурга. Санкт-Петербург: ВСЕГЕИ. (1997). стр. 6.
  5. ^ Природа Ленинградской области // Ленинградская область: знаете ли вы? — Санкт-Петербург: Паритет. 2007. ISBN 978-5-93437-281-2. стр. 8-9..
  6. ^ Месторождения полезных ископаемых // Учебный географический атлас Ленинградской области и Санкт-Петербурга. Санкт-Петербург: ВСЕГЕИ. (1997). стр. 7.
  7. ^ World Record Temperatures — Highest Lowest Hottest Coldest
  8. ^ Даринский А. В. Почвы // География Ленинградской области. Санкт-Петербург: Глагол. 2001. ISBN 978-5-88729-025-6. стр. 35-39..
  9. ^ Оценка численности постоянного населения на 1 января 2015 года. Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2015) Проверено 31. маја 2015.
  10. ^ a b Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (Federalni zavod za statistiku) (2011). „Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2010 goda. Tom 1 (Nacionalni popis stanovništva 2010, 1. svezak)”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2010 goda (Nacionalni popis stanovništva 2010) (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012. 
  11. ^ „Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 g. Čislennostь naličnogo naseleniя soюznыh i avtonomnыh respublik, avtonomnыh oblasteй i okrugov, kraёv, oblasteй, raйonov, gorodskih poseleniй i sёl-raйcentrov.”. Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 goda (na jeziku: ruski). Demoscope Weekly. 1989. Pristupljeno 4. 9. 2012. 
  12. ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012. 
  13. ^ Демоскоп. Всесоюзная перепись населения 1989 года. Национальный состав населения по регионам России: Ленинградская область
  14. ^ Всероссийская перепись населения 2002 года Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. april 2013): Население по национальности и владению русским языком по субъектам РФ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. novembar 2006)
  15. ^ „Официальный сайт Всероссийской переписи населения 2010 года. Информационные материалы об окончательных итогах Всероссийской переписи населения 2010 года”. Arhivirano iz originala 30. 04. 2020. g. Pristupljeno 31. 05. 2015. 
  16. ^ Всероссийская перепись населения 2010 года. Официальные итоги с расширенными перечнями по национальному составу населения и по регионам. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. decembar 2021): [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. oktobar 2012)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Lenjingradska oblast na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лењинградска_област&oldid=27061426”