Nataša Ninković

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Nataša Ninković
Lični podaci
Datum rođenja(1972-07-22)22. jul 1972. (51 god.)
Mesto rođenjaTrebinje, SFRJ
Zanimanjeglumica
Porodica
SupružnikNenad Šarenac
Deca2
Rad
Aktivni period1989—danas
Bitna ulogaVera (Spasitelj)
Marta (Profesionalac)
Vida (Ajvar)
Marija (Klopka)
Veza do IMDb-a

Nataša Ninković Šarenac (Trebinje, 22. jul 1972) srpska je filmska, televizijska i pozorišna glumica.

Prvi veliki film u kome se predstavila jugoslovenskoj publici bio je filmski klasik Tri karte za Holivud iz 1993, a prvu veliku ulogu ostvarila je pet godina kasnije, u ratnoj drami Spasitelj. Nacionalnu popularnost stekla je krajem milenijuma ulogom Ruške u TV seriji Porodično blago, i 2003. u filmu Profesionalac. Podjednako zastupljena na televiziji, na filmu i pozorištu, uspon na domaćoj sceni nastavila je zahvaljujući projektima poput — TV serija Ranjeni orao, Cvat lipe na Balkanu i Senke nad Balkanom, a zatim i kroz zapažene uloge u filmovima Ivkova slava, Stado, Ajvar i Dara iz Jasenovca. Kritičari su najviše bili naklonjeni njenoj ulozi Marije u filmu Klopka i Natalije u seriji Ubice mog oca, kao i njenim pozorišnim izvođenjima Gospođice Ive Andrića i Hede Gabler Henrika Ibsena.

Natašu Ninković često smatraju jednom od najboljih glumica svoje generacije, u prilog čemu svedoči njen kontinuirani angažman u nekim od najuspešnijih televizijskih poduhvata, kao i Nagrada „Žanka Stokić”, za izuzetan doprinos srpskoj umetnosti. Osim ove nagrade, čija je najmlađa dobitnica, za svoj umetnički izraz dobila je i nagradu „Raša Plaović”, kao i dve nagrade „Carica Teodora”.

Detinjstvo u Hercegovini[uredi | uredi izvor]

Nataša je rođena u Trebinju, gde je završila osnovnu i srednju medicinsku školu,[1] i danas ističe da je za Hercegovinu vezuju lepe uspomene.[2] U emisiji Balkanskom ulicom glumica je podelila da je na taj period života i na te predele naročito podseća pesma „Pjevat ćemo šta nam srce zna”, koju izvodi bosanskohercegovačka pevačica Amira Medunjanin, i to posebno strofa:

Ja sam vam otuda gdje pjesme nose ljudska lica,
i malo me strah da će bez ljubavi za njima
zalediti zima pjesmu komšijsku.[3]

Detinjstvo je provela sa roditeljima — Brankom i Milenom, i sa bakom koja joj je govorila da je mimo svijet, budući da je mala Nataša umela da bude svojeglava.[4]

Ninkovićeva kaže da joj je detinjstvo bilo ispunjeno igrom, bezbrižnošću, toplinom, veselošću i voljom za životom.[4] Rado govori o velikoj vezanosti za majku, od koje je, kako kaže, uvek dobijala samo beskrajnu ljubav i apsolutnu slobodu, bez sputavanja.[4]

Glumu je zavolela kao osmogodišnjakinja, igrajući u amaterskoj predstavi Crvenkapa.[1]

Uloge na televiziji i filmu[uredi | uredi izvor]

1989—1999: „Spasitelj” i „Porodično blago”[uredi | uredi izvor]

Posle završene srednje škole odlazi u Beograd, gde je 1994. godine u klasi profesora Vladimira Jevtovića završila Fakultet dramskih umetnosti.[5] Sa njom su studirali Nela Mihailović, Daniela Kuzmanović, Danijela Ugrenović, Karolina Cimeša, Nebojša Glogovac, Vojin Ćetković, Boris Pingović i Sergej Trifunović.[6]

Prvi koji je ulogu na filmu poverio Nataši Ninković bio je Siniša Kovačević 1989. godine, u njegovoj romantičnoj drami Najbolji. Sa samo sedamnaest godina, i još uvek na studijama glume, Nataša je dobila manju ulogu konobarice. Četiri godine kasnije mlada glumica igrala je Luciju u velikom bioskopskom hitu Tri karte za Holivud.[7] Usledile su tri sporedne uloge — u seriji Mali kućni grafiti,[8] i u televizijskim filmovima Knez Mihailo[9] i Golubovića apoteka.[10]

Prvu veliku ulogu glumica je dobila 1998. godine u antiratnoj drami Spasitelj, uz Denisa Kvejda. Ninkovićeva je tumačila ulogu Vere, mlade Srpkinje, žrtve silovanja u zarobljeničkom kampu. Uloga u filmu koji je producirao Oliver Stoun, donela je Nataši nagrade za najbolju glavnu glumicu na filmskim festivalima u Sočiju, Valensijenu i Nišu. Ninkovićeva je takođe dobila i nagradu „Naisa”, najveće priznanje „Filmskih susreta u Nišu”, koje se najčešće dodeljuje glumcima, i koje su od 1970. do 2020. godine dobile samo četiri glumice.[11] Ponudu da karijeru nastavi u Holivudu Ninkovićeva je odbila.[7] O svojoj odluci dvadeset godina kasnije glumica je rekla:

Ninkovićeva se iste godine, kao Ruška, pridružuje zvezdanom ansamblu TV serije Porodično blago Siniše Pavića, i stiče komercijalni uspeh i masovnu popularnost, budući da je serija emitovana i reprizirana u nekoliko zemalja bivše Jugoslavije.[13] Njena Ruška Ranković je pravnica, zaljubljena u Zlatka Gavrilovića (igra ga Nebojša Glogovac), jednog od glavnih aktera TV serije.

2000—2009: „Profesionalac” i „Klopka”[uredi | uredi izvor]

Godine 2000. Nataša je igrala Lolu u filmu Rat uživo, u postavi koju su predvodili glumci tadašnje mlađe generacije — Dragan Bjelogrlić, Vesna Trivalić, Srđan Todorović i Dubravka Mijatović. Sledeće godine glumila je u danskom filmu Den Serbiske dansker (Srpski Danac), a 2003. uz Branislava Lečića u drami Profesionalac. Uloga u Profesionalcu donela je Ninkovićevoj Povelju za najbolju glumicu u sporednoj ulozi na „Filmskim susretima u Nišu”,[5] a sa 214 hiljada prodatih bioskopskih karata film je zauzeo deveto mesto na listi najgledanijih srpskih filmova u periodu od 2000. do 2009. godine.[14] Osim u Profesionalcu, gledaoci su istovremeno imali priliku da Natašu gledaju i u ulozi Lole, u seriji M(j)ešoviti brak.

Ninkovićeva je i 2005. godine igrala u velikom bioskopskom hitu, trećem najgledanijem filmu decenije.[14] Bila je to romantična komedija Ivkova slava, u režiji Zdravka Šotre. Tumačila je lik Paraskeve, žene domaćina Ivka (Zoran Cvijanović), koji je kroz splet komičnih nezgoda bio prisiljen da krsnu slavu proslavlja tri dana.

Ninkovićeva na snimanju filma Ivkova slava, u Pirotu 2004. godine.
Ninkovićeva na snimanju filma Ivkova slava, u Pirotu 2004. godine.

Iste godine, zajedno sa Draganom Jovanovićem, Bodom Ninkovićem i Mandom dobija ulogu u filmu Made in YU, koji je bio drugi najgledaniji film u Švedskoj te godine.[15] Već naredne dobija epizodnu ulogu Božane u sitkomu Ljubav, navika, panika, na čijem je čelu bila Seka Sablić. Nakon niza uspešnih poduhvata, Ninkovićeva 2007. ostvaruje najveću ulogu u dotadašnjoj karijeri.[11]

U pitanju je bila Klopka, emotivna drama Srdana Golubovića, gde su uz Natašu igrali još i Nebojša Glogovac i Anica Dobra. Ninkovićeva tumači lik Marije, žene koja na ivici očaja pokušava da prikupi novac za operaciju svog deteta. Film je uvršten među deset najboljih filmova van engleskog govornog područja 2007. godine. To priznanje došlo je sa Filmskog festivala u Berlinu i Američke Akademije filmskih umetnosti i nauka.[16] Na „Filmskim susretima u Nišu”, Nataša je ovenčana nagradom „Carica Teodora” za najbolju glumicu u glavnoj ulozi.[11] U istoj kategoriji nagrađena je i na Filmskom festivalu u Liježu.[1]

Glumica je potom igrala sporedne i epizodne uloge u TV serijama Ulica lipa sa Radmilom Živković, Gorki plodovi sa Kalinom Kovačević i u ljubavnoj drami Ranjeni orao, predvođenoj popularnim dvojcem Sloboda Mićalović—Ivan Bosiljčić.[17] Deceniju završava ulogom u trileru Hitna pomoć, uz Vesnu Trivalić i Nenada Jezdića.

2010—2019: Kontinuirani uspeh[uredi | uredi izvor]

Nataša Ninković je 2011. godine igrala Riki Salom u seriji Cvat lipe na Balkanu, koja je zapravo bila adaptacija istoimenog romana Gordane Kuić. Potom je bila angažovana u još tri televizijska projekta — u romantičnoj TV seriji Nepobedivo srce, rađenoj po motivima romana Mir-Jam, u vojvođanskoj misteriji Jagodići,[18] i u ulozi majke u drami Folk. Udruženje Fedis, koje dodeljuje nagrade za doprinos televizijskoj umetnosti, nominovalo je 2013. godine Natašu u kategorijama za najbolju glumicu i za najbolji glumački par, zajedno sa Borisom Isakovićem (Jagodići),[19] a 2014. nagradilo je Zlatnom antenom za najbolju glumicu (Folk).[20] Glumica je 2012. godine uspela i da snimi jedan film — Smrt čoveka na Balkanu.

Nataša Ninković, fotografija iz privatnog vlasništva
Nataša Ninković 2010—ih, fotografija iz lične kolekcije.

Ninkovićeva je od 2015. bila izuzetno angažovana i na televiziji, i na filmu, i u pozorištu. Najpre se pridružila već uigranoj ekipi komedije Lud, zbunjen, normalan, u osmoj sezoni prikazivanja, da bi 2016. dobila ulogu poročne, nesrećne Natalije Despotović u popularnoj kriminalističkoj seriji Ubice mog oca, sa Vukom Kostićem i Katarinom Radivojević u glavnim ulogama. Natašina glumačka virtuoznost, koja se ogledala u dijapazonu osećanja — od ucveljene majke ubijene devojke, do surovog potencijalnog ubice, naišla je na odlične kritike.[21][22][23]

Veliki uspeh te godine zaokružila je kontraverzna komedija[24][25] Stado, rediteljski prvenac Nikole Koja, koji je pored Ninkovićeve, okupio i Vesnu Trivalić, Zorana Cvijanovića, Nikolu Đurička i druge. Popularna podela privukla je više od 200 hiljada gledalaca u bioskope, i učinila ovaj film najgledanijim u zemlji 2016. godine.[26]

Godine 2017, igrala je Ljubicu, ženu Sime Matavulja u TV seriji Santa Maria della Salute, zatim Kseniju u crnogorskoj TV produkciji Božićni ustanak, i manju ulogu u filmu Zaspanka za vojnike. Usledila je glavna uloga u filmu Ajvar, koja je glumici donela drugu nagradu „Carica Teodora”,[27] nagrade na filmskim festivalima u Mladenovcu,[28] Mojkovcu[29] i Leskovcu,[29] kao i Zlatnu mimozu za najbolju glavnu glumicu na Filmskom festivalu u Herceg Novom.[30] Nataša je priznanja dobila za vešto odigran lik gastarbajterke Vide, koja za praznike dolazi u Srbiju, gde veruje da joj muž ima ljubavnicu. Žiri 33. po redu Festivala u Herceg Novom naveo je u saopštenju da je Nataša dočarala emotivnu ogoljenost i nijansiranu bol moderne žene.[31] Iste, 2019. godine, glumica se predstavila likom Mine u drugoj sezoni kritički i komercijalno uspešne TV misterije Senke nad Balkanom, reditelja Dragana Bjelogrlića.[32]

Nagrada „Žanka Stokić”[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Nagrada Žanka Stokić

U martu 2018. godine objavljeno je da je Nataša Ninković postala šesnaesta i najmlađa dobitnica nagrade „Žanka Stokić”, koja se dodeljuje najboljim glumicama Srbije.[33]

Žiri koji je odlučio da priznanje pripadne Ninkovićevoj činili su: komičarka Olga Odanović, Bratislav Petković — dramski pisac i reditelj, Milorad Vučelić, generalni direktor kompanije Novosti, zatim Dejan Savić — direktor Narodnog pozorišta, i predsednica žirija, Milena Dravić.[33] U njihovom obrazloženju stajalo je da Nataša Ninković očaravajućom scenskom energijom, maštovitošću, duhovitošću i studioznošću, iz uloge u ulogu, nadograđuje veliki glumački dar.[33]

Na dodeli nagrade u maju iste godine prisustvovali su Natašini prijatelji i kolege. Tim povodom, Svetlana Bojković je pozdravila odabir glumice za prestižnu nagradu i rekla:

Rediteljka Snežana Trišić rekla je za Natašu da je ona istovremeno radoznala i oprezna, ranjiva i snažna... tajfun talenta.[33]

Iz pisma Vojina Ćetkovića Ninkovićevoj, povodom uručenja „Žanke Stokić”

Nemoj da si skromna jer tvoje vrline to nisu. Uživaj samo, pusti nas da te hvalimo, zaslužili smo bar toliko! Imao sam zadovoljstvo da rastem sa tobom. Čini mi se da nijednu reč sa scene nisam izgovorio, a da je prvo ti nisi čula i odobrila. Mi, s klase, bili smo jedni drugima i roditelji i deca, i profesori i đaci. Vrhunska moja, pevaj glasno, ne diži glavu — već nas gledaš odozgo.[33]

Reditelj Predrag Gaga Antonijević podsetio se da je Ninkovićevu prvi put video pre više od dve decenije, i kazao da je izašla pred njega kao Irena Papas, da je sa lakoćom nosila neku dramu, i da joj je ta drama prirodno stajala.[33]

„Žanku Stokić” je glumici uručila Milena Dravić, tada držana za najveću živu zvezdu jugoslovenske kinematografije.[34] Dravićeva je Nataši čestitala na tome što je svojom glumom dostigla visoke standarde, etiku i estetiku.[33]

Primajući nagradu, Ninkovićeva je rekla da je gluma njena potreba i strast, prostor spoticanja, spoznaje, slobode i njena velika ljubav.[33]

2020—danas: „Dara iz Jasenovca”[uredi | uredi izvor]

U februaru 2021. godine premijerno je prikazan film Dara iz Jasenovca, koji je izazvao različite međunarodne reakcije.[35] Nataša je u filmu igrala Radojku, Srpkinju koja pomaže ustaškom režimu u logoru Jasenovac, kako bi olakšala sopstveni položaj i ćerku sačuvala od smrti. Premda suštinski složena uloga anti−negativca, ona je Ninkovićevu svrstala u red zlikovaca, predvođenih Tatjanom Kecman i Igorom Đorđevićem, i glumica prvobitno nije želela da je prihvati.[36] Kako kaže, mislila je da nema snage da se upusti u užas koji film prikazuje, ali je onda, upravo iz poštovanja prema žrtvama logora, shvatila da je to jedan od načina da im oda počast. Premijeru filma odgledalo je 2,6 miliona ljudi.[37]

Osim u ratnoj drami, Nataša je 2021. godine igrala i u tri televizijske serije. Prva emitovana serija je triler, naziva Kalkanski krugovi, sa Vojinom Ćetkovićem u glavnoj ulozi, a čija se radnja prepliće oko stare porodične tajne i živopisnog mesta na Bukulji.[38] Druga najavljena je istorijska serija Kralj Zdravka Šotre, koja prikazuje period u Jugoslaviji od ulaska kralja Aleksandra u oslobođeni Beograd, do njegovog atentata u Marselju.[39] Glumica je ovde tumačila lik kraljice Jelene Savojske. Treća je Pevačica, žanrovski kriminalistička serija o nerešenom ubistvu i srpskom estradnom miljeu, gde su se u glavnim ulogama našli pop−folk pevačica Milica Pavlović i Miloš Timotijević.[40] Nataša je odigrala lik Vlajne, svekrve ubijene pevačice. Ovo je bila druga uloga za godinu dana koju je želela da odbije, budući da je bila mračna, da joj nije prijala pomisao na tematiku bele i crne magije, vradžbina i magova, i da je mislila da takvu energiju neće moći da podnese.[41] Za 2022. godinu najavljen je ansamblski film Apsurdni eksperiment, u kome će se Ninkovićeva pridružiti Branki Katić.

Uloge u pozorištu: 1990—danas[uredi | uredi izvor]

Zoran Cvijanović i Nataša Ninković u predstavi Prah, pozorište Izabel Bader, Toronto, Kanada.
Zoran Cvijanović i Nataša Ninković u predstavi Prah, pozorište „Izabel Bader”, Toronto, Kanada.

Prvih deset godina svoje pozorišne karijere Nataša je provela u Narodnom pozorištu u Beogradu, igrajući većinom u klasičnim komadima, poput Ukroćene goropadi, Mandragole, Idiota, Don Žuana i drugih. Matična kuća joj već 1997. godine uručuje dvostruku Godišnju nagradu, za predstave Majstori i San letnje noći.[5] Za potonju je dobila još i Statuetu Ćurana na Danima komedije u Jagodini.[5] Već naredne godine za ulogu u predstavi Tre sorelle dobila je Nagradu za glumu na Borinim pozorišnim danima u Vranju, a zatim za komediju Laža i paralaža Nagradu publike na Festivalu „Milivoje Živanović” u Požarevcu i Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Nušićevim danima u Smederevu.[5] Godine 2006. tumačila je lik Velike u predstavi Transilvanija, i bila nagrađena Zoranovim brkom na Danima Zorana Radmilovića,[42][1] kao i Godišnjom nagradom Beogradskog dramskog pozorišta.[15]

Između ostalih, Nataša je igrala i u produkcijama Derviš i smrt, Mačka na usijanom limenom krovu, Čudo u Šarganu, Nečista krv i drugima. Za ulogu Hede u predstavi Heda Gabler, rediteljke Snežane Trišić, Ninkovićeva je 2011. ovenčana Nagradom „Raša Plaović”,[43][44] dok je na 11. Žankinim danima za ulogu u duodrami Ljubavna pisma dobila plaketu „Žanki u čast”.[45] Izuzetan publicitet imala je i njena Gospođica — produkcija Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz 2013. godine,[46] koja je glumici donela godišnju nagradu te kuće.[47] Sredinom 2019. godine ova predstava je obeležila svoje 100. izvođenje.[46]

Premijera Predstava Uloga Reditelj Pozorište
14. decembar 1993.[48] Ukroćena goropad Bjanka Narodno pozorište u Beogradu
30. mart 1994.[49] Tetovirana ruža Flora Milenko Maričić Narodno pozorište
17. decembar 1994.[50] Mandragola Lukrecija Narodno pozorište
22. novembar 1995.[51] Idiot Aglaja Stevo Žigon Narodno pozorište
8. decembar 1995.[52] Don Žuan Šarlota Petar Zec Narodno pozorište
5. mart 1996.[53] Knez Mihailo Katarina Dimitrije Jovanović Jugoslovensko dramsko pozorište
26. septembar 1997.[54] San letnje noći Helena Nikita Milivojević Narodno pozorište
19. novembar 1997.[55] Majstor Kresida Fild Dimitrije Jovanović Narodno pozorište
8. novembar 1998.[56] Kokice Skaut Dušan Petrović Narodno pozorište
18. maj 2000.[57] Roberto Cuko Sestra Aleksandar Popovski Atelje 212
24. decembar 2001.[58] Ljubavna pisma Žena Nebojša Bradić Beogradsko dramsko pozorište
6. mart 2002.[59] Sudbina i komentari Marta, Katarina Alisa Stojanović Narodno pozorište
13. mart 2003.[60] Višnjik Varja Aleksandar Popovski Narodno pozorište
2003.[61] Sabirni centar Jelena Katić Božidar Đurović Narodno pozorište
6. avgust 2003.[62] Strah i njegov sluga Katarina Kokan Mladenović Atelje 212
8. oktobar 2003.[63] Povratak Rut Nikita Milivojević Zvezdara teatar
3. april 2004.[64] Villa Sachino Draga Mašin Milan Karadžić Beogradsko dramsko pozorište
6. novembar 2004; 7. februar 2020.[65] Tre sorelle Nera Milan Karadžić Zvezdara teatar
25. mart 2006.[66] Laža i paralaža Jelica Jug Radivojević Narodno pozorište
17. jun 2006.[67] Transilvanija Velika Milan Karadžić Beogradsko dramsko pozorište
29. mart 2007.[68] Vesele žene vindzorske Gospođa Ford Jirži Mencl Narodno pozorište
27. novembar 2007.[69] U lovu na bubašvabe Anka Veljko Mićunović Jugoslovensko dramsko pozorište
26. avgust 2008.[70] Dr Sojka Jagoš Marković Narodno pozorište
16. novembar 2008.[71] Figarova ženidba i razvod Suzana Slobodan Unkovski Narodno pozorište
27. decembar 2008.[72] Derviš i smrt Kadinica Egon Savin Narodno pozorište
22. oktobar 2009.[73] Mačka na usijanom limenom krovu Margaret Slavenka Milovanović Madlenijanum
26. decembar 2009.[74] Pokojnik Rina Egon Savin Narodno pozorište
20. februar 2011.[75] Heda Gabler Heda Snežana Trišić Narodno pozorište
23. januar 2012.[76] Život je san Stela Slobodan Unkovski Narodno pozorište
26. april 2013.[77] Gospođica Rajka Gorčin Stojanović Jugoslovensko dramsko pozorište
24. januar 2014.[78] Naši sinovi Lena Tatjana Mandić Rigonat Narodno pozorište
20. februar 2015.[79] Čudo u Šarganu Gospava Egon Savin Narodno pozorište
15. novembar 2015.[80][81] Prah Supruga Veljko Mićunović Šabačko pozorište
2. decembar 2015.[82][83] Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila muža Eva Snežana Trišić Jugoslovensko dramsko pozorište
16. novembar 2016.[84][85] Gozba Radmila Veljko Mićunović Zvezdara teatar
24. april 2017.[86][87] Ričard Treći Margareta Snežana Trišić Narodno pozorište
26. septembar 2017.[88][89] Carstvo nebesko — Balkanika Carica Milica Jernej Lorenci Narodno pozorište i Bitef teatar
12. april 2019.[90][91] Nečista krv Todora Milan Nešković Narodno pozorište
18. jul 2019. [92][93] Selestina Selestina Milan Nešković Jugoslovensko dramsko pozorište
17. septembar 2022.[94] Edip Jokasta Vito Taufer Jugoslovensko dramsko pozorište
22. novembar 2022.[95][96][97] Magbet Ledi Magbet Jagoš Marković Narodno pozorište

Privatni život i porodica[uredi | uredi izvor]

Glumica živi u Beogradu, sa suprugom Nenadom Šarencem, sa kojim ima blizance Luku i Matiju.[15] Prvakinja je drame u Narodnom pozorištu u Beogradu.

U jednom intervjuu iz 2018. godine Nataša je istakla da voli samoću:

Na sličnu temu glumica se osvrnula dve godine kasnije, u novogodišnjem specijalu emisije Balkanskom ulicom autorke Vesne Dedić, govoreći o tome kako je, kada nema nikoga oko sebe, naučila da sama, za svoju dušu, stvori ugođaj:

Nataša je u emisiji više puta isticala veliku ljubav prema grčkoj muzici, za koju kaže da je diže iz mrtvih i da dira neki nerv u njoj, i to prvenstveno pesme Haris Aleksiju i Dimitrisa Mitropanosa. O podjednakoj ljubavi prema dalmatinskoj muzici govorila je kroz anegdotu o vožnji sa Vesnom Čipčić od Beograda do Aranđelovca, gde su, čak i kada su se parkirale ispred hotela, još pola sata ostale u autu da uživaju u pesmama koje su ih podsećale na more.[3]

Ninkovićeva je i jedan od ambasadora Fondacije „Tijana Jurić”, koja ima za cilj unapređenje bezbednosti dece u Srbiji.[98]

Prijateljstva sa kolegama[uredi | uredi izvor]

Nataša je u junu 1990, na prijemnom ispitu za Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, upoznala Nelu Mihajlović. Kako Nela kasnije ističe, obe su imale istu, mušku frizuru, obe crnooke i crnokose — i obe primljene, zbog čega su njihovog profesora kasnije kritikovali što u istoj klasi ima dve identične glumice, dok je on uporno isticao da su ipak različitog senzibiliteta.[7] Od treće godine studija njih dve su živele zajedno. Nela se priseća lepih a teških studentskih dana za vreme rata, praznih rafova u prodavnicama i njih dve kako su kupovale mleko u prahu za nes kafu. U istom intervjuu za televiziju Prva, Mihajlovićeva je pričala o njihovom snalaženju devedesetih godina, i o tome kako je Natašina majka u Beograd slala hercegovački sir, a njena iz Valjeva — kiflice sa sirom.[7] Obe su svoju prvu pozorišnu ulogu odigrale u istoj predstavi — dve sestre u Ukroćenoj goropadi, obe su upoznale svoje buduće supružnike u isto vreme, i obe se udale iste godine, jedna dvadeset dana nakon druge. Mihajlovića i Ninkovićeva su od tada najbolje prijateljice. Nela je Nataši bila venčana kuma, dok je Nataša Neli krstila ćerku.

Ninkovićeva je, pored Nikole Đuričkog, bila venčana kuma Vojinu Ćetkoviću i Slobodi Mićalović, dok je Ćetković krstio njene sinove, Matiju i Luku.[38] Natašini prijatelji još su i Vesna Trivalić,[33] Dragan Bjelogrlić,[99] Zoran Cvijanović,[33] i drugi.

Filmografija[uredi | uredi izvor]

God. Naziv Uloga
1980-e
1989. Najbolji konobarica
1990-e
1993. Tri karte za Holivud Lucija
1996. Mali kućni grafiti (TV serija) ciganka Ljubica
1998. Knez Mihailo (TV film)
1998. Golubovića apoteka (TV film) Jelena
1998. Spasitelj Vera
1998—2001. Porodično blago (TV serija) Ružica „Ruška” Ranković
2000-e
2000. Rat uživo Lola
2001. Den Serbiske dansker (TV film) Ema
2002–2015. Vršačka pozorišna jesen (TV serija)
2002. Majstor (TV film)
2003. Profesionalac Marta
2003. Ilka (TV film) Jelena Ilka Marković
2003—2007. M(j)ešoviti brak (TV serija) Lola, advokatica
2005. Imam nešto važno da vam kažem majka
2005. Ivkova slava Paraskeva
2005. Made in YU Marija
2005. Idealne veze (TV serija) Tamara
2006—2007. Ljubav, navika, panika (TV serija) Božana
2007. Klopka Marija
2007—2015. Ulica lipa (TV serija) Saška
2008—2009. Gorki plodovi (TV serija) Glumica Anita
2008—2009. Ranjeni orao (TV serija) Vukica
2009. Hitna pomoć Tatjana Lončar
2010-e
2010. Neke druge priče Milena
2011—2012. Cvat lipe na Balkanu (TV serija) Riki Salom
2012—2013. Nepobedivo srce (TV serija) Kaća Stajić
2012. Smrt čoveka na Balkanu Nada
2012—2014. Folk (TV serija) Ljubina Anđelković
2012—2013. Jagodići (TV serija) Borjana Vranješ
2015—2021. Lud, zbunjen, normalan (TV serija) Zora Vukašinović
2015. Bez stepenika (TV film) Milica Petronijević
2016—2020. Ubice mog oca (TV serija) Natalija
2016. Stado Mila
2017. Mamurluci (TV serija) Mila
2017. Avramov pas Sara
2017. Santa Maria della Salute (TV serija) Ljubica Matavulj
2017. Božićni ustanak (TV serija) Ksenija
2017. Ni kriva ni nevina: Žanka Stokić Žanka Stokić
2018. Zaspanka za vojnike majka na groblju
2019. Ajvar Vida
2019—2020. Senke nad Balkanom (TV serija) Mina
2020-e
2020. Dara iz Jasenovca Radojka
2021. Kalkanski krugovi (TV serija) Vera
2021. Aleksandar od Jugoslavije (TV serija) kraljica Jelena
2021. Vreme zla (TV serija) Dušanka Luković
2022. Čudne ljubavi (TV serija) Vesna
2022. Složna braća: Nova generacija Vikica Ćoško
2022. Bunar (TV serija) Naca
2023. Pukotina u ledu Suzana
2023. Što se bore misli moje Anka Konstantinović
2021-2023. Pevačica (TV serija) Vlajna
2024. Koža (TV serija)
2024. Pukotina u ledu Suzana
2024. 48 Hours and 1 Minute Marta Tasić

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Godina Ostvarenje Nagrada
1997. Majstori (predstava) Godišnja nagrada Narodnog pozorišta u Beogradu[5]
San letnje noći (predstava) Godišnja nagrada Narodnog pozorišta u Beogradu[5]
Statueta Ćuran — Dani komedije[5]
1998. Spasitelj (film) Gran pri Naisa — 33. Filmski susreti u Nišu[11]
Najbolja glavna glumica — Filmski festival u Valensijenu[5]
Najbolja glavna glumica — Filmski festival u Sočiju[5]
Tre sorelle (predstava) Nagrada za glumu — Borini pozorišni dani[5]
2003. Profesionalac (film) Povelja za najbolju epizodnu žensku ulogu — 38. Filmski susreti u Nišu[5]
2006. Laža i paralaža (predstava) Nagrada za najbolje glumačko ostvarenje — Nušićevi dani[5]
Nagrada za glumu — Festival „Milivoje Živanović”[5]
Transilvanija (predstava) Zoranov brk — Dani Zorana Radmilovića[1]
Godišnja nagrada Beogradskog dramskog pozorišta[42]
2007. Klopka (film) Nagrada „Carica Teodora” — 42. Filmski susreti u Nišu[11]
Nagrada za najbolju glavnu glumicu — Filmski festival u Liježu[1]
2011. Heda Gabler (predstava) Nagrada „Raša Plaović” — Narodno pozorište u Beogradu[43]
Nagrada Narodnog pozorišta u Beogradu za najbolje individualno premijerno umetničko ostvarenje[5]
2012. Javna pohvala za rezultate u radu od izuzetnog i posebnog značaja za uspešnost u radu Narodnog pozorišta u Beogradu[5]
2013. Ljubavna pisma (predstava) Plaketa „Žanki u čast” — Pozorišne svečanosti[45]
Jagodići (TV serija) nominacija — Zlatna antena za najbolju glumicu u glavnoj ulozi — 3. Fedis[19]
nominacija — Zlatna antena za najbolji glumački par (sa Borisom Isakovićem) — 3. Fedis[19]
2014. Gospođica (predstava) Godišnja nagrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta[47]
Folk (TV serija) Zlatna antena za najbolju glumicu u glavnoj ulozi — 4. Fedis[20]
2015. Prah (predstava) Nagrada za najbolju žensku ulogu — Međunarodni festival malih scena u Rijeci[5]
2017. Nagrada Narodnog pozorišta u Beogradu za najbolja individualna premijerna umetnička ostvarenja u okviru repertora 2017. godine[5]
2018. Nagrada „Žanka Stokić”[33]
2019. Nagrada Narodnog pozorišta za izuzetno značajan ukupni radni i umetnički doprinos[5]
Ajvar (film) Nagrada „Carica Teodora”— 54. Filmski susreti u Nišu[27]
Zlatna mimoza — Filmski festival u Herceg Novom[30]
Najbolja glumica — Filmski festival u Leskovcu[29]
Nagrada za najbolju žensku ulogu — Filmski festival „Valter”[28]
Nagrada za najbolju glavnu žensku ulogu — 44. Mojkovačka filmska jesen[29]

Korišćeni izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ „Neće mi biti lako kad deca odu iz kuće”. Blic žena. Pristupljeno 4. mart 2021. 
  2. ^ „Trebinjci — Nataša Ninković”. Trebinje. Arhivirano iz originala 20. 04. 2007. g. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  3. ^ a b v „Morala sam da idem kod psihologa”. Alo. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  4. ^ a b v g „Ljubav je jednom i za ceo život”. Insp. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  5. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p „Biografija Nataše Ninković”. Narodno pozorište. Pristupljeno 21. februar 2021. 
  6. ^ „III KLASA, FDU, 1990.”. Prof. dr Vladimir Jevtović. Fejsbuk. 2. februar 2014. Pristupljeno 5. mart 2021. 
  7. ^ a b v g „Glumica iz „Tata” ispričala...”. Prva. Pristupljeno 21. februar 2021. 
  8. ^ „Mali kućni grafiti”. IMDb. Pristupljeno 6. mart 2021. 
  9. ^ „Knez Mihailo”. IMDb. Pristupljeno 6. mart 2021. 
  10. ^ „Golubovića apoteka”. IMDb. Pristupljeno 6. mart 2021. 
  11. ^ a b v g d „Ponosna sam na naš film”. Politika. Pristupljeno 21. februar 2021. 
  12. ^ „Mogla sam u Holivud”. Blic. Pristupljeno 21. februar 2021. 
  13. ^ „Siniša Pavić je sa „Porodičnim blagom” doživeo uspeh”. Telegraf. Pristupljeno 21. februar 2021. 
  14. ^ a b „Najgledaniji srpski filmovi”. Novosti. Pristupljeno 21. februar 2021. 
  15. ^ a b v „Nikad nisam odbila Olivera Stouna”. E kapija. Pristupljeno 21. februar 2021. 
  16. ^ „Izbor srpskog kandidata za Oskara izgubio legitimitet”. Danas. Pristupljeno 21. februar 2021. 
  17. ^ „„Ranjeni orao” na RTS−u”. RTS. Pristupljeno 21. februar 2021. 
  18. ^ „„Jagodići””. RTS. Pristupljeno 21. februar 2021. 
  19. ^ a b v „Treći „Fedis” na Čukarici”. Dan u Beogradu. Pristupljeno 21. februar 2021. 
  20. ^ a b „4. Fedis”. Zlatna antena. Arhivirano iz originala 13. jun 2021. g. Pristupljeno 5. mart 2021. 
  21. ^ „Ja sam ubica... Zasad.”. Blic. Pristupljeno 21. februar 2021. 
  22. ^ „Nataša Ninković nije ubila ćerku”. Kurir. Pristupljeno 21. februar 2021. 
  23. ^ „Ubice mog oca”. Danas. Pristupljeno 21. februar 2021. 
  24. ^ „Predsedniku neće biti dobro”. Noizz. Pristupljeno 21. februar 2021. 
  25. ^ „Velika polemika o filmu „Stado””. Nedeljnik. Pristupljeno 21. februar 2021. [mrtva veza]
  26. ^ „„Stado” najgledaniji film 2016.”. Espreso. Pristupljeno 21. februar 2021. 
  27. ^ a b „U Nišu dodeljene nagrade”. Jugmedija. Pristupljeno 5. mart 2021. 
  28. ^ a b „Filmski festival u Mladenovcu”. Sistem entertejnment. Pristupljeno 5. mart 2021. 
  29. ^ a b v g „Filmske nagrade u Mojkovcu”. RTCG. Pristupljeno 5. mart 2021. 
  30. ^ a b „Zlatna mimoza Nataši Ninković”. Izlazak. Pristupljeno 21. februar 2021. 
  31. ^ „Nataši Ninković uručena „Zlatna mimoza””. Politika. Pristupljeno 21. februar 2021. 
  32. ^ „Bjelogrlić ne igra na sigurno”. Blic. Pristupljeno 21. februar 2021. 
  33. ^ a b v g d đ e ž z i j k „„Žanka” je moj „Oskar””. Novosti. Pristupljeno 3. mart 2021. 
  34. ^ „Kako je Milena Dravić postala zaštitno lice generacije socijalizma”. Jutarnji. Pristupljeno 3. mart 2021. 
  35. ^ „Težak i važan film”. Politika. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  36. ^ „Nataša Ninković umalo odbila ulogu”. Blic. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  37. ^ „„Daru” odgledalo 2,6 miliona gledalaca”. RTV. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  38. ^ a b „Nasmejani kumovi”. Novosti. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  39. ^ „Počelo snimanje serije „Kralj””. N1info. Pristupljeno 15. februar 2021. 
  40. ^ „Završeno snimanje serije „Pevačica””. Blic. Pristupljeno 15. februar 2021. 
  41. ^ „Najmračnija uloga Nataše Ninković”. Srbija danas. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  42. ^ a b Godišnjak 29 2008, str. 199.
  43. ^ a b „„Raša Plaović” Nataši Ninković”. Glosi. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  44. ^ „Nataša Ninković dobila nagradu „Raša Plaović””. Novosti. Pristupljeno 5. mart 2021. 
  45. ^ a b „„Žanki u čast” Nataši Ninković”. Narodno pozorište. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  46. ^ a b „100. izvođenje „Gospođice””. Telegraf. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  47. ^ a b „Godišnja nagrada JDP-a”. Narodno pozorište. Pristupljeno 4. mart 2021. 
  48. ^ „Ukroćena goropad”. Teatroslov. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  49. ^ „Tetovirana ruža”. Teatroslov. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  50. ^ „Mandragola”. Teatroslov. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  51. ^ „Idiot”. Teatroslov. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  52. ^ „Don Žuan”. Teatroslov. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  53. ^ „Knez Mihailo”. Teatroslov. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  54. ^ „San letnje noći”. Narodno pozorište. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  55. ^ „Majstor”. Teatroslov. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  56. ^ „Kokice”. Teatroslov. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  57. ^ „Roberto Cuko”. Atelje 212. Arhivirano iz originala 26. jan 2022. g. Pristupljeno 24. februar 2021.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |archive-date= (pomoć)
  58. ^ „„Ljubavna pisma” ponovo na sceni”. Blic. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  59. ^ „Sudbina i komentari”. Teatroslov. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  60. ^ „Višnjik”. Teatroslov. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  61. ^ „Robna marka srpskog teatra”. Vreme. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  62. ^ „Strah i njegov sluga”. Atelje 212. Arhivirano iz originala 26. jan 2022. g. Pristupljeno 24. februar 2021.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |archive-date= (pomoć)
  63. ^ „Povratak”. Zvezdara teatar. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  64. ^ „Premijera u Beogradskom dramskom pozorištu”. Teatroslov. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  65. ^ „Tri sestre”. Teatroslov. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  66. ^ Godišnjak 28 2007, str. 55.
  67. ^ Godišnjak 28 2007, str. 29.
  68. ^ Godišnjak 29 2008, str. 41.
  69. ^ Godišnjak 30 2009, str. 28.
  70. ^ „„Dr” Branislava Nušića”. Narodno pozorište. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  71. ^ Godišnjak 31 2010, str. 40.
  72. ^ Godišnjak 31 2010, str. 41.
  73. ^ Godišnjak 32 2011, str. 55.
  74. ^ Godišnjak 32 2011, str. 42.
  75. ^ Godišnjak 33 2012, str. 44.
  76. ^ Godišnjak 34 2013, str. 39—40.
  77. ^ Godišnjak 35 2014, str. 24—25.
  78. ^ Godišnjak 36 2015, str. 40.
  79. ^ Godišnjak 37 2016, str. 48.
  80. ^ Godišnjak 38 2017, str. 178.
  81. ^ „Predstava „Prah””. KC Gornji Milanovac. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  82. ^ Godišnjak 38 2017, str. 31.
  83. ^ „Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila muža”. Teatroslov. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  84. ^ Godišnjak 39 2018, str. 25.
  85. ^ „Gozba”. Teatroslov. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  86. ^ Godišnjak 39 2018, str. 39—40.
  87. ^ „Ričard Treći”. Teatroslov. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  88. ^ Godišnjak 40 2019, str. 41.
  89. ^ „Još jedna premijera u „bitefovskom” stilu”. Blic. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  90. ^ Godišnjak 41 2020, str. 38.
  91. ^ „Nečista krv”. Teatroslov. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  92. ^ „Selestina”. Teatroslov. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  93. ^ „Novac je glavni vladar”. Nedeljnik. Pristupljeno 24. februar 2021. [mrtva veza]
  94. ^ „Edip”. Jugoslovensko dramsko pozorište. Pristupljeno 23. 9. 2022. 
  95. ^ „Magbet”. Narodno pozorište u Beogradu. Pristupljeno 20. 11. 2022. 
  96. ^ Golubović-Trebješanin, Borka (18. 11. 2022). „Nataša Ninković za „Politiku”: Mnogo žena vlada svojim partnerima veličajući njihove slabosti”. Politika. Pristupljeno 20. 11. 2022. 
  97. ^ Radosavljević, R. (23. 11. 2022). „Nataša Ninković za Danas: Nisam sanjala da igram Ledi Magbet, a intrigirala me je svojom nenormalnom ambicijom i osećanjem zakinutosti iz koga nastaje zlo”. Danas. Pristupljeno 29. 11. 2022. 
  98. ^ „Ambasadori Fondacije”. Fondacija Tijana Jurić. Arhivirano iz originala 22. 03. 2017. g. Pristupljeno 24. februar 2021. 
  99. ^ „O odnosu sa Bjelogrlićem”. Blic. Pristupljeno 3. mart 2021. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Наташа_Нинковић&oldid=27553699”