Suhoj Su-17

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Suhoj Su-17
Suhoj Su-17
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1969. do 1990.
Uveden u upotrebu1970.
Statusu upotrebi
Prvi korisnik SSSR- Sovjetsko vojno vazduhoplovstvo
Broj primeraka2.867
Dužina15,315
Razmah krila13,68/10,02
Visina4,962
Površina krila38,49/34,45
Prazan9.950
Maks. masa pri uzletanju16.270 kg
Maks. spoljni teret3.000 kg
Turbo-mlazni motor1 h Љуљка АЛ-7Ф-1-250
Potisak TMM96 kN
Maks. brzina na Hopt2.120 km/h
Maks. brzina na H=01.350 km/h
Dolet1.930 km
Plafon leta16.350 m
Brzina penjanja12.600 m/min

Suhoj Su-17 (rus. Сухой Су-17, NATO naziv engl. Fitter) je lovac-bombarder na mlazni pogon sa promenljivom geometrijom krila napravljen u Sovjetskom Savezu. Avion je prvi put poleteo 1966. godine i još je u upotrebi 2011. Iz ovog aviona su izvedene varijante Su-20 i Su-22. Avioni Su-22M3 i Su-22M4 se i dalje nalaze u ponudi koncerna Suhoj[1] (2011. godine).

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Avioni Suhoj Su-7(1955) desno i Su-17 (1966) levo muzejski primerci

Rad na projektu aviona Su-17 je počeo početkom 1960-ih godina paralelno sa uvođenjem aviona Suhoj Su-7. Želja je bila da se modifikacijom postojećeg aviona smanji potrebna poletno-sletna staza. Vodeći projektant je bio N. G. Zirin.[2] pod rukovodstvom P. O. Suhoja[2] Kao tehničko rešenje ovog problema korišćena je promenljiva geometrija krila, a kao baza za projekt je poslužio proizvodni model Su-7BM sa novim krilom i blago modifikovanim trupom. Radna verzija projekta je zvana Su-7IG (a interni naziv je bio EDO-C-22i). Prototip ovog aviona je završen u julu mesecu 1966. godine i otpočeto je njegovo testiranje. Prvi probni let je obavljen 2. avgusta 1966. a probni pilot je bio V. S. Iljušin.[2] Prvi put je javnosti prikazan jula 1967. godine na paradi koja je održana na moskovskom aerodromu Domodedovu. Državno i vojno testiranje aviona Su-17 je trajalo do novembra 1967. godine kada je CK KPSS i Ministarski savet doneo odluku o njegovoj serijskoj proizvodnji. U toku testiranja je utvrđeno da je avionu poboljšano sletanje i poletanje (skraćene poletno-sletna staza), poboljšane letne performanse, povećan dolet aviona i dužina trajanja leta.[3][4][5]

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Suhoj Su-17(1966) u muzeju u Kbeli
Suhoj Su-17,-20,-22 u tri projekcije sa skupljenim i raširenim krilima
Suhoj Su-17 sa raširenim krilima pri sletanju

Avion Su-17 (1966) je jednosedi jednomotorni avion napravljen prema klasičnoj šemi, srednjokrilac je sa strelastim krilom promenljive geometrije sa uglom strele od 30° do 63° što mu omogućava postizanje veoma velikih brzina u letu i relativno malih brzina pri sletanju i poletanju kao i ekonomičnih brzina pri krstarenju. Repni stabilizatori su takođe strelastog oblika. Trup aviona je kružnog oblika i odlikovao se čistim aerodinamičnim površinama. Na nosu aviona se nalazio ulaz za vazduh sa sistemom za regulisanje protoka u zavisnosti od visine i brzine leta aviona sa minimalnim otporom. Novi snažan turbomlazni motor АЛ-7Ф-1-250 sa funkcijom dodatnog sagorevanja (forsaž) imao je potisak blizu 100 kN. Ovaj motor je bio ugrađen samo u prvoj seriji od nekoliko desetina komada, a u kasnimim varijantama su bili ugrađivani savremeniji motori najčešće АЛ-21Ф-3 sa potiskom od 78,4/112,3 kN i Tumanski Р-29БС-300. Avion Su-17 i njegove varijante su imale sve dobre osobine modela Su-7 iz koga su nastale kao što su: hidraulični sistem sa radnim pritiskom od 210 bar, novi sistem upravljanja i kontrole radnih funkcija aviona, duplirane komore raketnih bustera, novi sistem sedišta za katapultiranje (izbacivanje pod uglom) znatno je smanjio broj povreda pilota pri katapultiranju. Stajni trap je uvlačeći sistema tricikl, prednja nosna noga se uvlačila u trup aviona, a glavne oslone noge su se nalazile ispod krila i u toku leta su se uvlačile u krila. Položaj krilnih nogu stajnog trapa je bio takav da nije smetao sistemu podvešavanja oružja i spoljnih rezervoara za gorivo. Kokpit pilota smešten u kabinu pod pritiskom, a lociran gotovo u samom nosu aviona omogućavao je dobru preglednost pilotu kako u fazama poletanja i sletanja tako i pri letu aviona. Avion Su-17 je bio veoma dobro naoružan, a konkretno naoružanje je zavisilo od tipa aviona da li je bio lovac, lovac-bombarder ili jurišnik. U Arsenalu ovog aviona su bili topovi, rakete vazduh-vazduh, vođene rakete vazduh-more H-23; H-25; H-29 i H-58, nevođene balističke rakete raznog kalibra od 57 do 330 mm klasične avio-bombe raznog kalibra, pa čak i atomska bomba od 5 kT.[3][5]

Varijante aviona Suhoj Su-17[uredi | uredi izvor]

Osnovne verzije aviona Su-17[uredi | uredi izvor]

  • Su-17 - prva proizvodna verzija,
  • Su-17M - prva verzija koja je proizvedena u većim količinama, novi motor АЛ-21Ф-3, povećan kapacitet goriva, poboljšan avioelektronika, prvi let - 28. decembar 1971,
  • Su-17M2 - malo izduženih prednji deo trupa, pilot ima bolji pogled, nova avionika i širok spektar vođenog oružja, prvi let - 20. decembar 1973,
  • Su-17UM - prvi dvosedi borbeni školski Su-17. Prvi let - 15. avgust 1975,
  • Su-17M3 - se zasniva na verziji SU-17UM, umesto kokpita instruktora nalazi i dodatni rezervoar za gorivo, opremljen novom opremom i dodata dva podvesna mesta za rakete vazduh-vazduh, prvi let - 30. jun 1976,
  • Su-17UM3 - dvosedi školski avion Su-17M3, sposoban da leti dva puta brže od brzine zvuka. Prvi let - 21. septembar 1978,
  • Su-17M4 - najnovija proizvodna verzija, značajno promenjena avionika, usis vazduha je neregulisan, prvi let - 19. jun 1980.

Izvozne verzije aviona Su-17[uredi | uredi izvor]

  • Su-17K - izvozna verzija prve proizvodne serije. Izvezeno samo Egiptu,
  • Su-20 - izvozna verzija Su-17M, pojednostavljena avionika i manji opseg oružja, prvi let - 15. decembar 1972,
  • Su-22 - Su-17M2 izvozna verzija sa motorom Р-29БС-300, ova izmena (Su-17M2D) je istovetna sa motorom MiG-23 i usvojena je i od strane sovjetske avijacije,
  • Su-22U - izvozna varijanta Su-17UM sa motorom Р-29БС-300, prvi let - 22. decembar 1976,
  • Su-22M - izvozna varijanta Su-17M3 sa motorom Р-29БС-300, prvi let - 24. maja 1977.
  • Su-22UM3 - izvozna varijanta Su-17UM3 motor Р-29БС-300. Kasnije se isporučuje inostranstvu sa motorom АЛ-21Ф-3, pod oznakom Su-22UM3K.
  • Su-22M3 - izvozna varijanta Su-17M3 sa originalnom avioelektronikom,
  • Su-22M4 - izvozna varijanta Su-17M4.

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Suhoj Su-17 sa raketnim naoružanjem
Suhoj Su-17 sa podvešanim topovima u kontejneru
Naoružanje aviona: Suhoj Su-17
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Broj i oznaka topa 2 h NR-30
Broj granata 80
Kalibar 30 mm
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 4 kontejnera h 2 cevi
Broj metaka 250 po kontejneru
Kalibar 23 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Klasične avio bombe FAB-100; FAB-250; FAB-500 i kasetne bombe
Ukupna masa 3.000 kg
Broj tačaka za podvešavanje 7
Raketno naoružanje (rakete)
Broj i oznaka raketa v-v:2 h (R-13; F-60; F-73) v-z: NAR 57 do 330mm; v-m:(H-23; H-25; H-29 i H-58)
Broj podvešanih raketa 6


Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Suhoj Su-20 sa naoružanjem (balističke rakete, slobodno padajuće bombe i spoljni rezervoari)

Avion Suhoj Su-17 je proizveden u 2.867 primeraka u fabrici aviona KnAAPO „Jurij Gagarin“ iz Komsomoljska na Amuru u periodu od 1969. do 2011. godine. Bio je dobar izvozni proizvod izvezen je u preko 15 zemalja. Iako je projektovan kao lovac bombarder najčešće i najduže se koristio kao jurišni bombarder i dugi niz godina je bio okosnica ovog vida vazduhoplovstva Sovjetskog Saveza nasledivši svog prethodnika Suhoj Su-7. Učestvovao je u mnogim ratnim operacijama kao što su: Sirijski Su-20S su učestvovali u Sirijsko-Izraelskom ratu 1973. godine kao i sukobima u Južnom Libanu 1982. godine. Libijski Su-22MS su korišćeni u Čadu 1980-ih godina kao i u sukobima sa Američkom mornaricom 1979. godine oko konflikta u Zalivu Sidra. Irački Su-20 i Su-22S su masovno korišćeni u sukobu sa Iranom dok su u toku Zalivskog rata 1991. godine 14 ovih aviona uništeno na zemlji, a ostali prebegli u Iran koji ih posle rata nije vratio Iračanima. Avioni Su-20/Su-22S Angolskog ratnog vazduhoplovstva su korišćeni protiv pobunjenika UNITA 1990. godine. Peruanski Su-22M3 su korišćeni 1995. godine u pograničnom sukobu između Perua i Ekvatora. Najveću primenu Su-17 je doživeo u toku sovjetske intervencije u Avganistanu. Zahvaljujući tome, izvršene su mnoga poboljšanja ovih aviona i usavršena taktika njihove primene, poboljšana je zaštita, izvršena je rekonfiguracija naoružanja itd. Po izbijanju čečenske pobune ovaj avion je korišćen u sukobu sa čečenskim pobunjenicima.

Zemlje bivše članice Varšavskog ugovora koje su posedovale ove avione su dvojako postupile Češka, Istočna Nemačka i Mađarska su izbacili ove avione iz upotrebe, dok su Poljska i Bugarska izvršile modifikacije ovih aviona i prilagodile NATO standardima navigacije i komunikacija i danas ih koriste.

Postoji uverenje da se u toku decenije 2010—2020 predstoji kraj upotrebi ovog aviona.[6] mada se modeli Su-22M3 i Su-22M4 i dalje nude kupcima[1]

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Korišćenje aviona Suhoj Su-17 u svetu

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „OAO „Kompaniя „Suhoй" - Samoletы - Voennaя aviaciя - Su-22M3”. www.sukhoi.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  2. ^ a b v „Kto estь kto”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  3. ^ a b „Suhoй Su-17”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  4. ^ „Sukhoi Su-17 - fighter-bomber”. www.aviastar.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  5. ^ a b [1][mrtva veza]
  6. ^ „[2.0] Sukhoi Su-17 / 20 / 22”. www.vectorsite.net. Pristupljeno 14. 9. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Baloš, Sebastijan (april 2004). „Suhojev proboj”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: BB Soft. 57: 12—15. ISSN 1450-6068.  |chapter= ignorisan (pomoć)
  • Hlopotob, O. D. (2004). Istoriя voennoй aviacii ot pervыh letatelьnыh apparatov do reaktivnыh samolёtob (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: AST, Moskva i Poligon, SPb,. 
  • Antonov, Vladimir (1996). OKB Sukhoi (na jeziku: (jezik: engleski)). Gordon, Yefim & others. Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob (1995). Jane`s Combat Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Chant, Christopher;. Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • Gordюkov, Nikolaй (1994). Pervыe reaktivnыe istrebiteli Suhogo (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Polygon. str. 26-35. ISBN 978-5-88541-003-8. 
  • Bagratinov, Valeriй (2005). Krыlья Rossii (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Эksmo. str. 695-696. ISBN 978-5-699-13732-9. 
  • Gunston, Bill (1998). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. London: Salamander Books. ISBN 978-1-84065-092-1. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (na jeziku: (jezik: engleski)). ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • Green, W (2001). The Great Book of Fighters. Swanborough, G. MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-1194-3. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Suhoj Su-17 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сухој_Су-17&oldid=27019815”