Општина Угљевик

Општина Угљевик;
; Грб
Основни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Сједиште	Угљевик
Становништво
Становништво	15.710 (2013.)
Географске карактеристике
Површина	170,42 km2
	;
Остали подаци
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине	Василије Перић (СДС) [1]
Поштански број	76330
Позивни број	55
Веб-сајт	Општина Угљевик

Општина Угљевик је општина који се налази у сјевероисточном дијелу Републике Српске, БиХ. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Угљевик. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у општини Угљевик укупно је пописано 15.710 лица.^[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Општина Угљевик се налази на надморској висини од 176 метара, на источним падинама планине Мајевице, гдје се она почиње спуштати ка равној Семберији. Име је добио по руди која се копа на територији општине тј. угљу који овде на више места допире и до саме површине (рудник је отворен 1899. године, првобитно у Мезграји).

Првобитно, центар општине Угљевик је био у сусједном селу Забрђе, до 1941. године, када је пребачен у рударско насеље Стари Угљевик, а од 1980. године је у новоизграђеном насељу, Новом Угљевику — градићу на реци Јањи, између Богутовог Села, Старог Угљевика и Забрђа.

Општина Угљевик се граничи са општинама Бијељина на истоку и северу, Лопарама на западу и Зворником на југу. Једним делом, на југу се граничи и са Теочаком који припада Федерацији БиХ. Географски гледано, територија ове општине највећим делом припада Источно-мајевичком рејону, које се простире од реке Јање на западу и северу до Дрине на истоку. Угљевик, према попису из 1993. године има 16.456 становника и 4.733 домаћинства. Сада у Угљевику живи око 16.000 становника. Угљевик је најмлађе и најмодерније уређено мјесто у Републици Српској и БиХ. Урбанистички план Угљевика освојио је осамдесетих година и међународну награду.

Насељена мјеста[уреди | уреди извор]

Подручје општине Угљевик чине насељена мјеста^[а]: Атмачићи, Богутово Село, Глиње, Горња Крћина, Горња Трнова, Доња Крћина, Доња Трнова, Забрђе, Јањари, Јасење*, Јасиковац*, Коренита, Малешевци, Мезграја, Мукат Станковићи, Равно Поље, Сарије, Средња Трнова, Стари Угљевик, Турсуново Брдо*, Тутњевац, Угљевик, Угљевик Село, Угљевичка Обријеж.^[2]

(На списку Владе Републике Српске се налазе и насељена мјеста Билалићи и Снијежница)^[3]

Насељена мјеста 1991.[уреди | уреди извор]

Атмачићи, Богутово Село, Доња Крћина, Доња Трнова, Глиње, Горња Крћина, Горња Трнова, Јањари, Јасиковац, Коренита, Малешевци, Мезграја, Мукат-Станковићи, Равно Поље, Сарије, Средња Трнова, Стари Угљевик, Турсуново Брдо, Тутњевац, Угљевичка Обријеж, Угљевик, Угљевик Село и Забрђе.

Површина општине је 170,42 km². До 1992. године у саставу општине Угљевик била су и насељена мјеста: Билалићи, Јасење, Снијежница, Стари Теочак и Теочак-Крстац, те дијелови насељених мјеста: Јасиковац и Турсуново Брдо, који су припали Федерацији БиХ. Од овог подручја формирана је општина Теочак.

Становништво[уреди | уреди извор]

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Угљевик имала је 25.587 становника, распоређених у 28 насеља. Чињеница је да су села на Мајевици, па тако и у читавој БиХ, усљед ратова, и прије овог посљедњег била етнички подијељена. Тако имамо чисто српска, чисто бошњачка, чисто хрватска села. Мало другачије било је у градским срединама гдје је становништво било равномјерно заступљено. Сличан случај је и са општином Угљевик.

Националност^[4]	2013.	1991.	1981.	1971.
Срби	13.412 (85,37%)	14.468 (56,54%)	14.066 (57,31%)	14.816 (61,27%)
Муслимани ^[б]	2.186 (13,91%)	10.241 (40,02%)	9.403 (38,31%)	8.859 (36,64%)
Хрвати	42 (0,27%)	56 (0,21%)	17 (0,06%)	53 (0,21%)
Југословени	8 (0,05%)	290 (1,13%)	509 (2,07%)	35 (0,14%)
остали и непознато	62 (0,39%)	532 (2,07%)	545 (2,22%)	415 (1,71%)
Укупно	15.710	25.587	24.540	24.178

Политичко уређење[уреди | уреди извор]

Састав Скупштине Општине Угљевик према резултатима избора 2020.

9

6

2

1

9 6 2 2 1 1 1 1

Од укупно 23 мандата на поједине партије отпада:

СДС: 9

СНСД: 6

ДЕМОС-ПУС: 2

ДНС: 2

СП: 1

ПДП: 1

СДА: 1

НДП: 1

Општинска администрација[уреди | уреди извор]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Угљевику. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Угљевик је насеље Угљевик, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Угљевик је Василије Перић испред Српске демократске странке, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине Општине Угљевик је приказан у табели.^[5]

Историја[уреди | уреди извор]

Угљевик се спомиње у првом Турском попису 1533. године, што је уједно и прво сигурно помињање Угљевика у историјским изворима.

Послије пада Сребреника и Теочака 1521. године највјероватније исте године у састав турске царевине улази и простор Угљевика. Најзначајнији локалитет из средњег вијека на подручју општине је остатак утврђења Јаблан град.

У вријеме I српског устанка простор Угљевика су устаници привремено ослобађали. Од 1878. године све крајеве окупирао је нови завојевач Аустроугарска и од тада па до краја Првог свјетског рата траје аустроугарски период.

Прва школа на простору Угљевика отворена је у Забрђу 1875/76. године. Налазила се на царском друму који је спајао два нахијска центра Бијељину и Корај са Тузлом. Друга школа отворена је у Коренити 1892. Трећа и највећа школа отворена је 1892. године у Угљевику. Због бурних историјских догађаја на овим просторима, због тога што је чак три пута мијењано мјесто општинског центра, данас Општини Угљевик недостају уобичајени стари јавни објекти општине, полиције и сл.

Култура[уреди | уреди извор]

О културном животу у овој општини највише се брине Културно умјетничко удружење Рудар, основано 1976. године. Овај аспект живота се побољшао након изградње зграде и оснивања Центра за културу „Филип Вишњић“.

Центар за културу „Филип Вишњић“[уреди | уреди извор]

Нову зграду Центра за културу отворио је тадашњни предсједник Републике Српске Драган Чавић 16. септембра 2006. године, док је чин освјећења објекта обавио епископ зворничко-тузлански Василије. Ова зграда је реплика зграде Управе Рудника (у народу познатија као "Дирекција") која се налазила у Старом Угљевику. Оригинална зграда је изграђена у периоду од 1920—1922. године, градили су је далматински мајстори клесари, а камен за изградњу је преношен жичаром са брда Баљак. То је савремени функционалистички објекат дјело савремене архитектуре двадесетих година, једноставан без непотребних класицистичких и академистичких украса уз логичну примену природног материјала камена спретно употребљеног од стране далматинских мајстора градње у овом материјалу на разуђеној основи са прилазима преко масивних степеништа и покривен четвороводним крововима. Горњи зидови су обложени каменом (бијелим) и израђени су од тесаника- правилних камених облика, а у приземљу је употребљен камен природног облика. Прозорски парапети су такође од слободних блокова камена, а изнад прозора су бетонске греде што је у складу са савременом архитектуром. Употребљене су и атрапе у украшавању фасаде тј. слепи прозорски отвори.

До пресељења Старог Угљевика у нови Угљевик, зграда је служила и као Центар за средње усмјерено образовање (1977—1984). У новој згради се одвија интензиван културни живот: изложбе, концерти, представе... а у њој су се нашле и просторије за Народну библиотеку.

Културне манифестације[уреди | уреди извор]

Вишњићеви дани[уреди | уреди извор]

Општина Угљевик, у сарадњи са општинама Бијељина и Шид, организује крајем септембра и у октобру, манифестацију у част српског гуслара Филипа Вишњића. Централна манифестација, у општини Угљевик, се обавља испред спомен-обиљежја на мјесту родне куће гуслара у Горњој Трнови.

Јовићеви дани[уреди | уреди извор]

У славу на трагично преминулог пуковника Војске Републике Српске, Милана Јовића, општина и Борачка организација Републике Српске сваке године организује културно-спортску манифестацију "Јовићеви дани".

Света Петка Параскева — крсна слава Општине[уреди | уреди извор]

Најинтензивнија културна дешавања збивају се 27. октобра, на крсну славу Општине — Свету Петку Параскеву. Овај дан се слави и као Дан општине.

Фестивал „Дани хармонике“[уреди | уреди извор]

У организацији Основне музичке школе „Корнелије Станковић“ и Центра за културу „Филип Фишњић“, од 2009. године, одржава се фестивал „Дани хармонике“.

Мајевичко посијело[уреди | уреди извор]

У организацији КУУ-а „Рудар“ Угљевик и под покровитељством Скупштине општине Угљевик, у јануару и фебруару сваке године одржава се традиционални етно фестивала — Мајевичко посијело, организован као такмичење села општине у игри прстена, повлачењу конопца, шаху, пјевању, свирању двојница, фруле, хармонике и виолине, творевинама кућне радиности, знању из историје, вјеронауке и пољопривреде...

27. јул — Дан устанка народа СР БиХ[уреди | уреди извор]

У Доњој Трнови сваке године се организује прослава 27. јула — Дана устанка народа БиХ против окупатора у Другом свјетском рату. Централна прослава се одвија код споменика Борцима Срема и југоисточне Босне. Тог дана Трнова угости и мноштво гостију, старих бораца и поштоваоца НОР-а из Војводине и других мјеста бивше СФРЈ.

16. јун — Дан ослобођења Угљевика[уреди | уреди извор]

На дан када су јединице Мајевичког одреда и 1. батаљона 2. Војвођанске бригаде ослободиле Угљевик од окупатора 16. јуна 1943. године, и на некадашњи Дан општине и Дан ослобођења општине, СУБНОР РС организује сваке године скромну манифестацију "16. јун — Дан ослобођења Угљевика" као и Удружење грађана „Колона ББ“ манифестацију „Дани Старог Угљевика“.

Народни зборови — вашари[уреди | уреди извор]

Готово свако мјесто у општини Угљевик организује народне зборове, или популарно, вашаре. Најчешће се вашари организују за славе мјесних цркви, али најпознатији и најмасовнији је онај у Доњој Трнови након прославе 27. јула. Овакви обичаји, који имају дугу традицију, у посљедње вријеме су постали стјециште кича и шунда.

Школе на подручју општине[уреди | уреди извор]

Основна школа „Алекса Шантић“ Угљевик,
Основна школа „Вук Караџић“ Доње Забрђе,
Основна школа „Филип Вишњић“ Доња Трнова,
Средња школа „Михаило Петровић Алас“ Угљевик,
Основна музичка школа „Корнелије Станковић“ Угљевик.

Спорт[уреди | уреди извор]

На подручју општине дјелује више спортских клубова. Више клубова из разних спортова носи име „Рудар“, али нису организовани у једно спортско друштво са тим именом. Име Рудар носе клубови из следећих спортова: кошарка, фудбал, карате, одбојка, шах, џудо и куглање.

На подручју општине дјелује још 10 фудбалских клубова: „Хајдук“ Мезграја, „Партизан“ Доња Трнова, „Мајевица“ Доње Забрђе, „Стријелац“ Тутњевац, „Борац“ Угљевичка Обријеж, „Будућност“ Равно Поље, „Младост“ Богутово Село, „Пролетер“ Угљевик Село, „Граничар“ Коренита и „Челзи“ Доња Трнова.

Карате клуб „Рудар“ постоји од 1994. године. Има запажене наступе на такмичењима у земљи и иностранству. Најзначајнији успјех, од постојања овог клуба, је златна медаља Јелене Петровић на свјетском првенству у Милану (Италија), јуна 2007. године (дицсиплина кате).
Кошаркашки клуб „Рудар“ основан је 1984. године. Тренутно је у Првој лиги републике Српске (и у мушкој и женској конкуренцији). Највећи успјех клуба је освајање шампионске титуле Прве лиге Републике Српске 2005. године. За млађе селекције овог клуба наступао је и играч НБА клуба Њу Џерзи Нетс Миле Илић.
Фудбалски клуб „Рудар“ је основан 1925. године, што га чини једним од најстаријих клубова у земљи. До рата такмичио се у нижеразредним лигама. Оснивањем ФСРС и покретањем такмичења, ФК „Рудар“ добија на значају. Највећи успјеси клуба су: Првак Републике Српске за сезону 1996/97; Освајач Супер-купа Републике Српске 1997; Шампиони РС за сезону 1997/98; Освајачи Купа РС 1998. год.; Апсолутни шампиони РС 1998. год. (дупла круна); Освајачи Купа РС 1999. год. На вјечној табели ФСРС, клуб се налази на 4. мјесту. Клуб се тренутно такмичи у Другој лиги Републике Српске.
Куглашки клуб „Рудар“ основан 22. јуна 1999. године. Већ неколико година се успјешно такмичи у I лиги Републике Српске. Основан је иницијативу неколико радника и руководилаца предузећа „Рудник и Термоелектрана Угљевик“.

Истакнуте личности са подручја општине[уреди | уреди извор]

Спомен обиљежје у Горњој Трнови, на мјесту родне куће Филипа Вишњића.

Филип Вишњић — гуслар
Љубомир Гајић — академски сликар, први предсједник Удружења ликовних и примијењених умјетности Републике Српске
Милан Јовић — борац, пуковник Војске Републике Српске
Митар Максимовић Мандо — четнички Војвода, борац Војске Републике Српске
Петар Ђурковић — астроном
Хајрудин Мешић — борац, заповједник муслиманске Прве теочанске бригаде
Славко Николић - вођа Оркестра хармоника
Митар Мирић — естрадни умјетник
Јово Николић — афористичар
Богић Богићевић — политичар, члан предсједништва СФРЈ, предсједник Олимпијског комитета БиХ
Жељко Гаврић ― фудбалер
Михаило Ристић - фудбалер