Бензодиазепини
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Бензодиазепини |
|---|
 |
| Структура бензодиазепина. "R" означава заједничке локације бочних ланаца, који дају различитим бензодиазепинима њихове јединствене особине. |
| Бензодиазепини |
| Листа бензодиазепина |
| Бензодиазепинско предозирање |
| Бензодиазепинска зависност |
| Бензодиазепинска злоупотреба |
| Бензодиазепински синдром повлачења |
| Дуготрајни ефекти бензодиазепина |
Бензодиазепини је група психоактивних лекова које служе као депресанти ЦНС-а.[1][2] Припадају групи анксилитика.[3] Често се користе како би помогли пацијентима да превазиђу бол и анксиозност и омогућава им лакши сан. Парентерални облици се користе у терапији статуса епилептикуса. Најпознатији представници су диазепам (апаурин, бенседин), лоразепам, бромазепам (лексаурин, лексилијум), и алпразолам (ксанакс, ксалол).[4] Корисници дрога злоупотребљавају ове супстанце у немедицинске сврхе како би произвели стање слично алкохолној интоксикацији.[5]
[уреди] Извори
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics, 11, New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
- ^ (2002) Ed.: Thomas L. Lemke, David A. Williams Foye's Principles of Medicinal Chemistry, 5, Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins, 420-427. ISBN 0781744431.
- ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry, 4th, New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Amdur MO, Doull J, Klaassen, CD. (2001). Cassarett and Doull's Toxicology: The Basic Science of Poisons, 6, New York: McGraw-Hill, Inc.. ISBN 0071347216.
[уреди] Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
 |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
