Град дизајна

С Википедије, слободне енциклопедије

УНЕСКО-ов пројекат Град дизајна део је шире мреже креативних градова. Мрежа је покренута 2004. године и има градове чланице у седам креативних области. Остале области су: занати и народна уметност, музика, филм, гастрономија, књижевност и медијска уметност.

Једна од улога Унеска је да одржава листу места светске природне и културне баштине. Та места се сматрају важним природним или историјским местима или објектима чије очување је важно за целокупну светску заједницу.

Критеријуми за УНЕСКО град дизајна[уреди | уреди извор]

Да би били одобрени као град за дизајн, градови морају да испуне низ критеријума које је поставио УНЕСКО. [1]

Одређени УНЕСКО дизајнерски градови деле сличне карактеристике као што је постојање успостављене дизајнерске индустрије; културни пејзаж одржаван дизајном и изграђено окружење (архитектура, урбанизам, јавни простори, споменици, превоз); школе дизајна и истраживачки центри дизајна; практичне групе дизајнера са континуираном активношћу на локалном и националном нивоу; искуство у организовању сајмова, догађаја и изложби посвећених дизајну; могућност за локалне дизајнере и урбанисте да искористе локалне материјале и урбане/природне услове; креативне индустрије вођене дизајном, као што су архитектура и ентеријер, мода и текстил, накит и додаци, дизајн интеракције, урбани дизајн, одрживи дизајн.

Градови дизајна[уреди | уреди извор]

Постоји 40 градова дизајна:

Град Држава Година натписа
Асахикава  Јапан 2019[2]
Баку  Азербејџан 2019[3]
Бандунг  Индонезија 2015[4]
Банкок  Тајланд 2019[5]
Пекинг  Кина 2012[6]
Берлин  Немачка 2006[7]
Билбао  Шпанија 2014[8]
Бразилија  Бразил 2017[9]
Будимпешта  Мађарска 2015[10]
Буенос Ајрес  Аргентина 2005[11]
Кејптаун  Јужна Африка 2017[12]
Cebu City  Филипини 2019[13]
Куритаба  Brazil 2014[14]
Детроит  Сједињене Америчке Државе 2015[15]
Дубаи  Уједињени Арапски Емирати 2018[16]
Данди  Уједињено Краљевство 2014[17]
Форталеза  Бразил 2019[18]
Џилонг  Аустралија 2017[19]
Грац  Аустрија 2011[20]
Ханој  Вијетнам 2019[21]
Хелсинки  Финска 2014[22]
Истамбул  Турска 2017[23]
Канус  Литванија 2015[24]
Кобе  Јапан 2008[25]
Колдинг  Данска 2017[26]
Кортрајк  Белгија 2017[27]
Медељин  Колумбија 2018[28]
Мексико  Мексико 2017[29]
Монтреал  Canada 2006[30]
Muharraq  Бахреин 2019[31]
Нагоја  Јапан 2008[32]
Пеубла  Мексико 2015[33]
Керетаро  Мексико 2019[34]
Сент Етејн  Француска 2010[35]
Сан Хосе  Костарика 2019[36]
Сеул  Јужна Кореја 2010[37]
Шангај  Кина 2010[38]
Шенджен  Кина 2008[39]
Сингапур  Сингапур 2015[40]
Торино  Италија 2014[41]
Вангануи  Нови Зеланд 2022[42]
Вухан  Кина 2017[43]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Creative Cities Network - A Global Platform for Local Endeavour” (PDF). UNESCO. Архивирано (PDF) из оригинала 2013-11-02. г. 
  2. ^ „Asahikawa”. 30. 10. 2019. 
  3. ^ „Baku”. 30. 10. 2019. 
  4. ^ „Bandung”. Архивирано из оригинала 2017-04-03. г. 
  5. ^ „Bangkok”. 30. 10. 2019. 
  6. ^ „Beijing”. 
  7. ^ „Berlin”. 
  8. ^ „Bilbao”. 
  9. ^ „Brasilia”. јануар 2018. 
  10. ^ „Budapest”. 14. 12. 2015. Архивирано из оригинала 18. 05. 2023. г. Приступљено 23. 10. 2023. 
  11. ^ „Buenos Aires”. 
  12. ^ „Cape Town”. 
  13. ^ „Cebu City”. 30. 10. 2019. 
  14. ^ „Curitiba”. 
  15. ^ „Detroit”. 
  16. ^ „Dubai”. 
  17. ^ „Dundee”. 
  18. ^ „Fortaleza”. 30. 10. 2019. 
  19. ^ „Geelong”. Архивирано из оригинала 2019-03-01. г. 
  20. ^ „Graz”. 
  21. ^ „Hanoi”. 30. 10. 2019. 
  22. ^ „Helsinki”. 
  23. ^ „Istanbul”. Архивирано из оригинала 11. 08. 2020. г. Приступљено 23. 10. 2023. 
  24. ^ „Kaunas”. 
  25. ^ „Kobe”. 
  26. ^ „Kolding”. 
  27. ^ „Kortrijk”. 
  28. ^ „Medellín, la ciudad que se transformó | Casa & Diseño”. 
  29. ^ „Mexico”. 
  30. ^ „Montreal”. 
  31. ^ „Muharraq”. 30. 10. 2019. 
  32. ^ „Nagoya”. 
  33. ^ „Puebla”. Архивирано из оригинала 04. 08. 2020. г. Приступљено 23. 10. 2023. 
  34. ^ „Querétaro”. 30. 10. 2019. 
  35. ^ „Saint-Etienne”. 
  36. ^ „San José”. 
  37. ^ „Seoul”. 
  38. ^ „Shanghai”. 
  39. ^ „Shenzhen”. 
  40. ^ „Singapore”. 
  41. ^ „Torino”. Архивирано из оригинала 2019-07-23. г. 
  42. ^ „Whanganui”. [мртва веза]
  43. ^ „Wuhan”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]