Грчки начин ратовања

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Грчки војници су се звали хоплити, према грчкој речи за штит, која је гласила хоплон. Само су богатији мушкарци могли да буду хоплити, пошто су једино они могли себи да приуште скупу опрему и оружје.

Ратовање је било саставни део живота свих Грка, пошто су градови-државе често међусобно ратовали. Већина Грка је, стога, морала да иде у војску, с тим што су од најранијих времена они сами морали да купе своје оружје и опрему.

Млади Атињани су војну обуку пролазили од 18. до 20. године, након чега су били способни да се, по потреби придруже оружаним снагама. У Спарти су много млађи дечаци одлазили на обуку.

Пешадија је била темељ свих грчких армија, а основна пешадијска бојна формација била је фаланга. Приликом опсаде градова, војске хеленистичке Грчке користиле су катапулте, овнове за пробијање капија и котао са ужареним угљем и сумпором.

Атина је своју империју контролисала помоћу трирема, ратних бродова с три реда весала. На врхунцу своје моћи, Атина се могла ослонити на више од триста трирема.

Чувена битка код Саламине била је прекретница у грчко-персијским ратовима. Одиграла се у близини Атине 480. године пре наше ере и Грцима је донела важну победу над персијском флотом. Након битке, персијски краљ Ксеркс се, у пратњи највећег дела своје војске, вратио у Азију и одустао од похода.