Анаксимен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Анаксимен

Анаксимен из Милета
Анаксимен из Милета

Пуно име Анаксимен
Информације
Датум рођења 585. п. н. е.
Датум смрти 525. п. н. е.
Рад
Епоха Античка филозофија

Анаксимен (гр: Άναξιμένης) из Милета (585. п. н. е. – 525. п. н. е.) био је старогрчки филозоф, трећи филозоф милетске школе, који је тврдио да је ваздух основни принцип и прапочело свих ствари (αρχη, архе). Написао је књигу О природи (Περι φυσεος) од које је остао само један мали фрагмент.

Живот[уреди]

Анаксимен је рођен око 588. године п. н. е. у Милету. Био је Еуристратов син, Анаксимандров ученик и наследник.[1] Иако је био млађи од Анаксимандра, јер Теофраст преноси да је био његов „дружбеник“ (што је код старих Грка значило млађи ученик, а често је подразумевало и полно општење), он се у историји филозофије често наводи пре њега, ради логичног следа апстрактности низа милетских прапочела: вода (Талес) - ваздух (Анаксимен) - апеирон (Анаксимандар).[2] Умро је између 528. и 524. године пре нове ере.[1]

Учење[уреди]

По Анаксимену, ваздух је прапочело свега постојећег; он је безграничан, неизмеран, свеобухватан и вечно се креће. Анаксимен је вероватно на ову замисао дошао полазећи од феномена дисања, јер човек живи онолико колико је кадар да дише. Он повлачи паралелу између човека и природе уопште. „Баш као што нас наша душа, будући да је ваздух, држи заједно, тако и дах и ваздух обухватају читав космос." (Занимљиво је да су у српском језику остали трагови овога схватања у речи ваз-дух, васцели дух)

Да би објаснио како се формирају чврсти објекти из тог почетног елемента, он уводи појмове згушњавања и разређивања. Сам по себи ваздух је недељив, али постаје видљив приликом процеса кондензације и разређивања; ширењем и разређивањем он постаје ватра, згушњавањем ветар, облак, вода, земља, и најзад камен. Он је, наиме, уочио да ваздух разређивањем постаје топлији и стога тежи ка ватри; згушњавањем, напротив, постаје хладнији и тежи ка чврстом стању. Звезде и небеска тела, а најпре земља, која је у средишту свемира, згуснута су ватра.

Слично Талесу, Земљу је замишљао као равну плочу. Она лебди у ваздуху као лист. Анаксимен је дао и једно занимљиво објашњење дуге. Према њему, дуга настаје због тога што Сунчеви зраци падају на густ облак који не могу да пробију.

Анаксимен је утицао на Хераклита, Анаксагору, Мелиса, Платона и Хипократа, а Парменид га побија.

Извори[уреди]

  1. ^ а б Miloš N. Đurić, Istorija helenske etike, Beograd, 1987.
  2. ^ Коплстон, Историја филозофије: Грчка и Рим, БИГЗ, Београд, 1999, стр. 69-71.

Литература[уреди]

  • Коплстон, Историја филозофије: Грчка и Рим, БИГЗ, Београд, 1999, стр. 69-71.

Спољашње везе[уреди]