Чили (биљка)

С Википедије, слободне енциклопедије

Чили
Чили
Научна класификација е
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Еудицотидае
Кладус: Астеридс
Ред: Соланалес
Породица: Соланацеае
Племе: Цапсицеае
L.
Род: Цапсицум
L.
Вариетиес анд Гроупс
Синоними[2]
Синоними
  • Цапсицум буфорум Салисб.
Чили паприке кубанела

Чили (цхилли)[3] је плод различитих тропских врста паприке[4] (укључујући и неке варијетете нама познате домаће паприке) с врло ситним плодовима који се суше и мељу у прах. Дуги свега 4 цм, боје жуте, зелене, наранчасте или црвене, а имају надасве љути укус. Када се комушке осуше и самељу добије се кајенски бибер.

Назив "чили" потиче од шпанске речи цхиле за ту врсту паприке, будући да су је Шпанци донијели у Еуропу за време Колумбових путовања. Шаренило назива произлази из доба када се чили допремао из португалских и шпанских колонија у Јужној АмерициИнидији и Африци, где се и данас узгаја.[5]

Чили има изванредно оштар укус, па је двадесетак пута јачи од обичне љуте паприке. Укус му је међутим мање ароматичан и пикантан, боја много блеђа. Главни састојак који му даје специфичну љутину је капсаицин, материја која показало се снижава нивое холестерола и триглицерида у крви, спречава грушање крви, јача имунитет и има афродизијачка, антибактеријска и фунгицидна својства.

Употребљава се за зачињање јела од поврћа, пикантних умака, намаза, као додатак крављем сиру, варива од паприка и пасуља, а важни је састојак популарног мексичког јела chili con carne. Саставни је део свих љутих пикантних умака попут карија, табаско умака, мексичких салса. Може се комбиновати и са слатким намирницама.

Верује се да је чили паприка настала негде у Централној или Јужној Америци.[6][7][8] и првобитно је узгајана у Мексику.[9] Након Колумбијске размене, многе сорте чили паприке прошириле су се широм света. Оне се користе за храну и за традиционалну медицину. Ово је довело до широког спектра сорти, укључујући аннуум врсте, са глабриускулум сортом и групом сорти из Новог Мексика, као и врсте бакатум, кинеске, фрутескенс и пубескенс.

Верује се да све сорте које се узгајају у Северној Америци и Европи потичу од Цапсицум аннуум и имају беле, жуте, црвене или љубичасте до црних плодова. У 2019. светска производња сирове зелене чили паприке износила је 38 милиона тона, а Кина је произвела половину.[10]

Чили у исхрани[уреди | уреди извор]

Чили, свежи или у праху, користи се првенствено као зачин у припреми сланих јела, али и десерата и напитака.У свим светским кухињама познати су љути умаци са чилијем. Индонезија има зачински прилог самбал од слатке паприке, чилија и рибљег умака, Тајланд љути умак нам прик, Мексико салсу, умак на бази рајчице с луком, свежим колијандером и чилијем. За маринаду меса за роштиљ може се припремити и "чили џем", умак од слатке црвене паприке, чили папричица, лука, уља, шећера и лимунова сока.

Чили као лек[уреди | уреди извор]

Амерички староседеоци од давнина употребљавају чили паприку као лек. Користи се и у индијској,кинеској, јапанској и корејској медицини, за стимулацију апетита, болове у мишићима и повреда. У Европи и Америци користе се препарати за спољашњу упорабу- мелеми, гелови и облоге, за смањење болова везаних за osteoartritis, reumatoidni artritis, болове у мишићима и зглобовима и за побољшање циркулације. Capsaicin папричицама даје не само љутину, него и посебна лековита својства због којих их можемо сврстати међу најздравије намирнице свијета. Показало се да љуте папричице смањују разину холестерола и триглицерида те спречавају стварање крвних угрушака. Културе које широко примјењују чили имају пуно мањи постотак срчаних болести, можданог удара и тромбозе. Према ayurvedi, љути укус стимулира апетит и побољшава пробаву. Храна која се добро пробавља даје телу неопходне нутријенте и енергију, док храна која се не пробавља добро, ствара токсине. Због тога, према ayurvedi, добра пробава је кључна за наше здравље. Редовни унос чилија може спречити дијабетес типа 2. Студија објављена у American Journal of Clinical Nutrition, говори о томе да редовни унос чилија смањује потребу организма за лучењем инсулина којим се смањује ниво шећера у крви након оброка.

Историја[уреди | уреди извор]

Грчарија која је имала позитиван тест за трагове Capsicum sp. остатака, и која је ескавирана код Чијапе де Корзо у јужном Мексику потиче из средњег до касног прекласичног периода (400. п. н. е. до 300.)

Capsicum плодови су били део људске исхране од око 7.500 п. н. е, и један су од најстаријих култивираних усева у Америкама.[11] Култивирање чилија води порекло из североисточног Мексика од пре неких 6.000 година.[12][13] Чили је био једна од првих само-опрашиваних усева култивираних у Мексику, Централној Америци, и деловима Јужне Америке.[11][14]

Перу има највећу разноликост култивисаних врста рода Цапсицум, јер је центар диверзификације где су сорте свих пет доместикација уведене, узгајане и конзумиране у претколумбовско доба.[15] Највећа разноликост дивљих Цапсицум паприка се конзумира у Боливији. Боливијски потрошачи разликују два основна облика: улупикас, врсте са малим округлим плодовима укључујући C. еxимиум, C. царденасии, C. есхбаугхии, и C. цабаллерои ландрацес; и арививис са малим издуженим плодовима укључујући C. баццатум вар. баццатум и C. цхацоенсе варијетете.[15]

Пренос у Европу[уреди | уреди извор]

Када су Кристофер Колумбо и његова посада стигли до Кариба, били су први Европљани који су наишли на биљке рода Цапсицум. Звали су их „паприке“ јер, као и црни бибер из рода Пипер познатог у Европи, имају јак, љут укус за разлику од других намирница.[16]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Чили (биљка)”. Гермпласм Ресоурцес Информатион Нетwорк (ГРИН). АРС, УСДА. 
  2. ^ „Цапсицум аннуум L. — Тхе Плант Лист”. www.тхеплантлист.орг. 
  3. ^ Дасгупта РР (8. 5. 2011). „Индиан цхилли дисплацинг јалапенос ин глобал цуисине”. Тхе Ецономиц Тимес. 
  4. ^ „ХОРТ410. Пепперс – Нотес”. Пурдуе Университy Департмент оф Хортицултуре анд Ландсцапе Арцхитецтуре. Архивирано из оригинала 26. 12. 2018. г. Приступљено 20. 10. 2009. „Цоммон наме: пеппер. Латин наме: Цапсицум аннуум L. ... Харвестед орган: фруит. Фруит вариес субстантиаллy ин схапе, перицарп тхицкнесс, цолор анд пунгенцy. 
  5. ^ Дасгупта, Ресхми Р (08. 05. 2011). „Индиан цхилли дисплацинг јалапенос ин глобал цуисине – Тхе Ецономиц Тимес”. Тхе Тимес Оф Индиа. 
  6. ^ Мисхан, Лигаyа. „Хоw Тхе Цхили Бецаме Хот”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 1. 10. 2022. 
  7. ^ Пицкерсгилл Б (децембар 1971). „Релатионсхипс Бетwеен Wеедy анд Цултиватед Формс ин Соме Специес оф Цхили Пепперс (Генус Цапсицум)”. Еволутион; Интернатионал Јоурнал оф Органиц Еволутион. 25 (4): 683—691. ПМИД 28564789. С2ЦИД 205772121. дои:10.1111/ј.1558-5646.1971.тб01926.x. 
  8. ^ Катхерине C, Цхристине Х (16. 12. 2014). „А Сyстематиц Аппроацх то Специес-Левел Идентифицатион оф Цхиле Пеппер (Цапсицум спп.) Сеедс: Естаблисхинг тхе Гроундwорк фор Трацкинг тхе Доместицатион анд Мовемент оф Цхиле Пепперс тхроугх тхе Америцас анд Беyонд”. Ецономиц Ботанy. Неw Yорк Ботаницал Гарден Пресс. 68 (3): 316—336. ЈСТОР 43305668. С2ЦИД 36556206. дои:10.1007/с12231-014-9279-2. Приступљено 11. 2. 2022. 
  9. ^ Крафт КХ, Броwн ЦХ, Набхан ГП, Луеделинг Е, Луна Руиз Ј, Цоппенс д'Еецкенбругге Г, et al. (април 2014). „Multiple lines of evidence for the origin of domesticated chili pepper, Capsicum annuum, in Mexico”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 111 (17): 6165—6170. Bibcode:2014PNAS..111.6165K. PMC 4035960Слободан приступ. PMID 24753581. doi:10.1073/pnas.1308933111Слободан приступ. 
  10. ^ „Green chili production in 2019; Crops/World Regions/Production Quantity/Green Chillies and Peppers from pick lists”. UN Food and Agriculture Organization, Statistics Division (FAOSTAT). 2021. Приступљено 12. 12. 2021. 
  11. ^ а б Bosland, P. W. (1998). „Capsicums: Innovative uses of an ancient crop”. Ур.: J. Janick. Progress in New Crops. Arlington, VA: ASHS Press. стр. 479—487. Приступљено 23. 12. 2010. 
  12. ^ Kraft, K. H.; Brown, C. H.; Nabhan, G. P.; Luedeling, E.; Luna Ruiz, J. D.; Coppens d'Eeckenbrugge, G.; Hijmans, R. J.; Gepts, P. (2014). „Multiple lines of evidence for the origin of domesticated chili pepper, Capsicum annuum, in Mexico”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 111 (17): 6165—6170. PMC 4035960Слободан приступ. PMID 24753581. doi:10.1073/pnas.1308933111. 
  13. ^ „Birthplace of the domesticated chili pepper identified in Mexico”. EurekaAlert, American Association for the Advancement of Science. 21. 04. 2014. 
  14. ^ Carrizo García, Carolina; Barfuss, Michael H. J.; Sehr, Eva M.; Barboza, Gloria E.; Samuel, Rosabelle; Moscone, Eduardo A.; Ehrendorfer, Friedrich (јул 2016). „Phylogenetic relationships, diversification and expansion of chili peppers ( Capsicum , Solanaceae)”. Annals of Botany (на језику: енглески). 118 (1): 35—51. ISSN 0305-7364. PMC 4934398Слободан приступ. PMID 27245634. doi:10.1093/aob/mcw079. 
  15. ^ а б van Zonneveld M, Ramirez M, Williams DE, Petz M, Meckelmann S, Avila T, et al. (2015). „Сцреенинг Генетиц Ресоурцес оф Цапсицум Пепперс ин Тхеир Примарy Центер оф Диверситy ин Боливиа анд Перу”. ПЛОС ОНЕ. 10 (9): е0134663. Бибцоде:2015ПЛоСО..1034663В. ПМЦ 4581705Слободан приступ. ПМИД 26402618. дои:10.1371/јоурнал.поне.0134663Слободан приступ. 
  16. ^ Босланд ПW, Вотава Е (2000). Пепперс: Вегетабле анд Спице Цапсицумс (на језику: енглески). Неw Yорк Цитy: ЦАБИ. стр. 1. ИСБН 9780851993355. Приступљено 29. 11. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]