Пређи на садржај

Лигурско море

С Википедије, слободне енциклопедије
Лигурско море - Мотив из Ливорна
Лигурско море
Лигурско море: црвеном бојом је означена граница према Међународној хидрографској организацији, плавом бојом према италијанском Хидрографски институт Ратне морнарице

Лигурско море се налази између обала италијанских области Лигурија и Тоскана са једне и острва Корзика и Елба са друге стране. Најважнија лука је Ђенова, а други град по важности је Ливорно. Северозападна обала је позната по пријатној клими и лепоти обале, у њеном пордужетку се налази чувена Азурна обала. Највећа дубина је 2850 m северозападно од Корзике.

Географија

[уреди | уреди извор]

Море граничи са Италијом све до границе са Француском и француским острвом Корзика. На истоку се море граничи са Тиренским морем, док се на западу граничи са самим Средоземним морем. Ђенова је најистакнутији град у овој области. Северозападна обала је позната по својој лепоти и повољној клими.

Ђеновски залив је његов најсевернији део. Море прихвата реку Арно са истока и многе друге реке које потичу са Апенина. Луке Ђенова, Ла Специја и Ливорно налазе се на његовој каменитој обали. Достиже максималну дубину од више од 9,300 ft (2,835 m) северозападно од Корзике.

Према студији из 1983. године, од 1977. серија експерименталних анализа о варијацијама нивоа мора у Ђенови и Империји истакла је „постојање сејшског таласа са средњим периодом од 5,8 сати“, чији разлози у то време још нису били објашњени. Лигурско море је моделовано као правоугаони полузатворени басен са уздужном дужином од 40 km и попречним од 10 km, са просечном константном дубином од 2000 m.[1]

Међународна хидрографска организација дефинише границе Лигурског мора на следећи начин:[2]

На југозападу. Линија која спаја рт Корс (Рт Гросо, 9°23′E) северну тачку Корзике до границе између Француске и Италије (7°31′E).

На југоистоку. Линија која спаја рт Корз са острвом Тинето (44° 01′ N 9° 51′ E / 44.017° С; 9.850° И / 44.017; 9.850) и одатле преко острва Тино и Палмарија до тачке Сан Пјетро (44° 03′ N 9° 50′ E / 44.050° С; 9.833° И / 44.050; 9.833) на обали Италије.

На северу. Лигуријска обала Италије.

Протицања

[уреди | уреди извор]

Лигуријско море је оптерећено модификованом атлантском водом (МАВ) на његовој површини и Левантијском средњом водом у дубини. Такође је прекривено двема главним струјама које окружују острво Корзика: струјом Западне Корзике и Тиренском струјом која допире до Канала Корзике.[3]

Конзервација

[уреди | уреди извор]

Да би се обезбедила заштита бројних врста китова (китови и делфини; плискавице се не налазе у овом делу Средоземног мора) у Лигурском мору, пограничне земље су 1999. године успоставиле статус мора као SPAMI. Међународно уточиште китова у Лигурском мору сада покрива 84.000 km2 (32.000 sq mi) обухватајући територијалне воде као и отворено море.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Lorenzo Papa (1. 12. 1983). „A numerical computation of a seiche oscillation of the Ligurian Sea” (pdf). Geophysical Journal International. Oxford University Press. 75 (3): 659—667. ISSN 0956-540X. OCLC 4640460944. doi:10.1111/j.1365-246X.1983.tb05004.xСлободан приступ. Архивирано (PDF) из оригинала 29. 7. 2018. г. 
  2. ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 10. 2018. г. Приступљено 28. 12. 2020. 
  3. ^ S. Vignudelli1, P. Cipollini, F. Reseghetti, G. Fusco, G. P. Gasparini, G. M. R. Manzella (2003). „Comparison between XBT data and TOPEX/Poseidon satellite altimetry in the Ligurian-Tyrrhenian area” (pdf). Annales Geophysicae. European Geosciences Union. 21 (21): 123—135. Bibcode:2003AnGeo..21..123V. ISSN 0992-7689. doi:10.5194/angeo-21-123-2003Слободан приступ. Архивирано (PDF) из оригинала 20. 11. 2008. г.  At the introductory paragraph.
  4. ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012. 
  5. ^ „Popolazione residente al 1 Gennaio 2020”. Istat. Архивирано из оригинала 18. 07. 2020. г. Приступљено 11. 3. 2021. 
  6. ^ „Mar Ligure”. Marina Militare. Приступљено 16. 5. 2019. 
  7. ^ Abram, David; Geoffrey Young; Theo Taylor; Nia Williams (2003). The Rough Guide to Corsica. Rough Guides. стр. 87–90. ISBN 1-84353-047-3. 
  8. ^ ll porticciolo di Barcaggio è di fronte all'isola della Giraglia, dove si trova uno dei più potenti fari del Mediterraneo. Noyoux, Vincent (2004). „Barcaggio”. Corsica - Geoguide (на језику: италијански). Milan, Italy: Touring Editore. стр. 90. ISBN 978-88-365-2976-6. 
  9. ^ „Répertoire national des élus: les maires”. data.gouv.fr, Plateforme ouverte des données publiques françaises (на језику: француски). 2. 12. 2020. 
  10. ^ „Dizionario d'ortografia e di pronunzia”. Архивирано из оригинала 17. 06. 2018. г. Приступљено 26. 03. 2023. 
  11. ^ Francesca Ghiggini (1999). „La fondazione antelamica di una chiesa genovese: San Lorenzo a Portovenere” (pdf). I Quaderni del MAES (на језику: Italian). University of Bologna. 1 (2): 65—83. ISSN 1593-8999. doi:10.6092/issn.2533-2325/8096. Архивирано из оригинала 25. 4. 2018. г. 
  12. ^ „Statistiche demografiche ISTAT”. Demo. Архивирано из оригинала 24. 7. 2019. г. Приступљено 28. 4. 2020. 
  13. ^ „Nostra Signora del Pianto, un'antica tradizione per i cadamoti” (на језику: Italian). Приступљено 23. 5. 2018. 
  14. ^ „A Virtual Tour of Italy's Coastal Villages: Cinque Terre - Tripoetic Blog”. Tripoetic Blog (на језику: енглески). 2016-06-01. Архивирано из оригинала 23. 02. 2017. г. Приступљено 2017-02-22. 
  15. ^ „Turismo La Spezia”. Архивирано из оригинала 2014-02-03. г. Приступљено 10. 8. 2022. 
  16. ^ Carey, Meredith. „How Disney and Pixar's 'Luca' Built a Fictional Town Using the Best Parts of Cinque Terre”. Condé Nast Traveler (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-20. 
  17. ^ Frisoni, Gaetano (1910). Dizionario Genovese-Italiano e Italiano-Genovese (на језику: италијански). Genoa: Nuova Editrice Genovese. 
  18. ^ Carey, Meredith (28. 4. 2021). „How Disney and Pixar's 'Luca' Built a Fictional Town Using the Best Parts of Cinque Terre”. Condé Nast Traveler (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-20. 
  19. ^ „Statistiche demografiche ISTAT”. Istituto Nazionale di Statistica (ISTAT). 1. 1. 2016. Архивирано из оригинала 15. 09. 2016. г. Приступљено 8. 9. 2016. 
  20. ^ Frisoni, Gaetano (1910). Dizionario Genovese-Italiano e Italiano-Genovese (на језику: италијански). Genoa: Nuova Editrice Genovese. 
  21. ^ Carey, Meredith (28. 4. 2021). „How Disney and Pixar's 'Luca' Built a Fictional Town Using the Best Parts of Cinque Terre”. Condé Nast Traveler (на језику: енглески). Приступљено 20. 6. 2021. 
  22. ^ „Manarola, è morto Mario Andreoli: aveva inventato il celebre presepe luminoso sulla collina”. ilsecoloxix.it. ilsecoloxix.it. 22. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  23. ^ „Morto Andreoli, l'inventore del presepe luminoso di Manarola”. ansa.it. ansa.it. 22. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022. 
  24. ^ Collection of images of Sori
  25. ^ „UNdata”. United Nations. United Nations Statistic Division. 3. 2. 2017. Приступљено 24. 3. 2017. 
  26. ^ „Addio alle vecchie Province”. Il Sole 24 ORE. Il Sole 24 Ore. Приступљено 24. 3. 2017. 
  27. ^ „Resident population and present population”. Istat Statistics. ISTAT. Приступљено 24. 3. 2017. 
  28. ^ „Urbanismi, Cluster urbani e aree metropolitane – volume primo, Italia” (PDF) (на језику: италијански). Архивирано из оригинала (PDF) 6. 10. 2014. г. Приступљено 23. 2. 2013. 
  29. ^ „Savona weather averages”. Enea. Приступљено 5. 8. 2012. 
  30. ^ „Imperia weather averages”. Enea. Архивирано из оригинала 8. 11. 2012. г. Приступљено 5. 8. 2012. 
  31. ^ „Sanremo weather averages”. ENEA. Архивирано из оригинала 01. 04. 2011. г. Приступљено 5. 8. 2012. 
  32. ^ „Sanremo historic weather averages”. Intellicast. Приступљено 24. 9. 2009. 
  33. ^ „Aegitna”. Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft (на језику: немачки). I. 1893. стр. 477. 
  34. ^ Meeks, Jacqueline Monsigny, Edward (2007). Le roman du festival de Cannes (на језику: француски). Monaco: Rocher. стр. 19. ISBN 978-2268061931. 
  35. ^ „Population, total”. World Bank. Архивирано из оригинала 20. 2. 2021. г. Приступљено 18. 9. 2019. 
  36. ^ „Demography / Population and employment / IMSEE - Monaco IMSEE”. www.monacostatistics.mc. Архивирано из оригинала 30. 10. 2020. г. Приступљено 25. 9. 2020. 
  37. ^ „The 1.25-mile waterfront stretch in Monaco that used to be the world's most expensive street looks no different from the rest of the city”. Business Insider. Приступљено 21. 7. 2022. 
  38. ^ „Monaco Is The Most Expensive Place To Buy Property In The World”. Архивирано из оригинала 29. 5. 2022. г. Приступљено 21. 7. 2022. 
  39. ^ Freely, John, The western shores of Turkey: discovering the Aegean and Mediterranean coasts, стр. 91 .
  40. ^  Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништвуCoolidge, William Augustus Brevoort (1911). „Antibes”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 2 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 120—121. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]