Пређи на садржај

Мирођија

С Википедије, слободне енциклопедије

Мирођија
Припитомљен
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Asterids
Ред: Apiales
Породица: Apiaceae
Род: Anethum
Врста:
A. graveolens
Биномно име
Anethum graveolens

Мирођија или копар (лат. Anethum graveolens) позната је зачинска мирисна биљка која се гаји, а и сама се размножава по вртовима.

Мирођија је једногодишња биљка која нарасте до око метар. Листови су вишеструко перасти, цветићи мали и жути, док су плодови јајолики.

Потиче из средње Азије и најбоље успева на сунчаним местима. Сади се у неколико наврата целе године. Најјачу арому има пре него што процвета.

Цела биљка и плод имају својствен пријатан зачински и ароматичан мирис и зачински укус. Дрога је зрео плод, ређе врхови гранчица у цвету (Anethi fructus et summitas).

Осушена мирођија

У зрелим плодовима има:

Главни лековити састојак је етарско уље (Anethi aetheroleum), које се производи дестилацијом с воденом паром самлевених зрелих плодова. Свеже уље је скоро безбојна, лако покретљива течност пријатног и јаког мириса на мирођију. Главни састојак уља је лимонен (до 70%), а затим карвон (најмање 30%).

Станиште

[уреди | уреди извор]

Мирођија је пореклом из средње Азије, узгаја се у јужној Европи. Расте у шумама и шикарама у нижим и брдовитим пределима.

Употреба

[уреди | уреди извор]

Свежи и осушени листови мирођије користе се као биље у Европи и Азији. Као и ким, листови мирођије су ароматични и мешају се у многе намирнице, јела од рибе, супе, зелену салату, краставаца и парадајза, а прикладна је и за салату од кромпира. Користи се кад је свеж, брзо губи арому ако се осуши, међутим ако се замрзне задржи свој укус релативно добро, неколико месеци.

У народној медицини мирођија је позната као средство за бољи апетит и варење, код надимања, повраћања и несанице.

Мирођија је уз першун и листове целера, најчешћа свежа зачинска биљка на нашим пијацама. У продаји се могу наћи сушени листићи мирођије, у свежњевима окаченим надоле или замрзнути.[1][2]

Уље мирођије се извлачи из лишћа, стабљика и семена биљке, а користи се у производњи сапуна.[3]

Међу српским народним умотворинама постоји и изрека[4]:

Он је у свакој чорби мирођија

Народно име

[уреди | уреди извор]

Мирођија је у народу попримила многобројна имена. У зависности од регије и области мирођија се назива још и анита, дил, копар (Вук), копер, копра, копр, копрић, ми родија, миродија (Волни), мирудија, сладки јанеж, смрдиљ

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kains, M. G. (1912). American Agriculturist, ур. Culinary Herbs: Their Cultivation Harvesting Curing and Uses (English). Orange Judd Company. 
  2. ^ Kelly, Scott (2017). Endurance: A Year in Space, a Lifetime of Discovery. Alfred A. Knopf. ISBN 978-1524731595. 
  3. ^ The Cultural History of Plants (Routledge, 2005: eds. Sir Ghillean Prance & Mark Nesbitt), pp. 102-03.
  4. ^ О Србији Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2008), Приступљено 13. 4. 2013.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]