Нобелова награда за хемију
| Нобелова награда за хемију | |
|---|---|
 | |
| Додељује се за | изузетни доприноси у хемији |
| Додељује | Краљевска шведска академија наука |
| Земља | Шведска |
| Представља | Шведска краљевска академија наука |
| Прво додељивање | 1901. |
| Највише награда | Фредерик Сангер (2) |
| Тренутни добитник | Бенјамин Лист, Дејвид Макмилан (2021)[1] |
| Веб-сајт | nobelprize.org |
Нобелова награда за хемију je награда коју годишње додељује Краљевска шведска академија наука научницима разних поља хемије. То је једна од пет Нобелових награда успостављених по тестаменту Алфреда Нобела 1895. године, које се додељују за изузетне доприносе у хемији, физици, књижевности, миру, и физиологији или медицини. Овом наградом управља Нобелова задужбина, а додељује је Краљевска шведска академија наука по предлогу Нобеловог комитета за хемију који се састоји од пет чланова које је академија изабрала. Награда се додељује у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, годишњици Нобелове смрти. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Алфред Нобел је у свом тестаменту изнео жељу да се његово богатство користи за стварање низа награда за оне који дају „највећу корист човечанству” у областима физике, хемије, мира, физиологије или медицине и књижевности.[3] Иако је Нобел написао неколико тестамената током свог живота, последњи је написан годину дана пре смрти и потписан је у Шведско-норвешком клубу у Паризу 27. новембра 1895.[4][5] Нобел је оставио 94% своје укупне активе, 31 милион шведских круна (198 милиона долара, 176 милиона евра у 2016. години), да би успоставило и додељивало пет Нобелових награда.[6] Због нивоа скептицизма око тестамента, тек 26. априла 1897. године је Стортинг (норвешки парламент) то одобрио.[7][8] Извршитељи његове воље били су Рагнар Солман и Рудолф Лилјекист, који су основали Нобелову фондацију како би се побринули за Нобелово богатство и организовали награде.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Бенјамин Лист и Дејвид Мекмилан добитници Нобела за хемију”. Politika Online. Приступљено 2021-10-06.
- ^ „The Nobel Prize”. Nobelprize.org. Приступљено 4. 2. 2019.
- ^ „BBC - History - Historic Figures: Alfred Nobel (1833-1896)”. www.bbc.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 7. 6. 2019.
- ^ Ragnar Sohlman: 1983, Page 7
- ^ von Euler, U.S. (6. 6. 1981). „The Nobel Foundation and its Role for Modern Day Science”. Die Naturwissenschaften. 68 (6). Springer-Verlag. стр. 277—281. doi:10.1007/BF01047469. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 5. 2017. г. Приступљено 4. 5. 2015.
- ^ „Nobel's will”. Nobel.org. Приступљено 4. 5. 2015.
- ^ „The Nobel Foundation – History”. Nobelprize.org. Архивирано из оригинала 9. 1. 2010. г. Приступљено 3. 5. 2015.
- ^ Agneta Wallin Levinovitz: 2001, Page 13
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- The Nobel Prize in Chemistry Архивирано на сајту Wayback Machine (19. август 2006) at the Nobel Foundation.
- The Nobel Prize Medal for Physics and Chemistry at the Nobel Foundation.
- "Nobel Prize for Chemistry. Front and back images of the medal. 1954" Архивирано на сајту Wayback Machine (12. август 2011). "Source: Photo by Eric Arnold. Ava Helen and Linus Pauling Papers. Honors and Awards, 1954h2.1." "All Documents and Media: Pictures and Illustrations", Linus Pauling and The Nature of the Chemical Bond: A Documentary History, the Valley Library, Oregon State University. Accessed December 7, 2007.
- Graphics: National Chemistry Nobel Prize shares 1901–2009 by citizenship at the time of the award and by country of birth. From J. Schmidhuber (2010), Evolution of National Nobel Prize Shares in the 20th Century at Schmidhuber, Juergen (2010). „Evolution of National Nobel Prize Shares in the 20th Century”. arXiv:1009.2634
. - "What the Nobel Laureates Receive" – Featured link in "The Nobel Prize Award Ceremonies".
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
