Пређи на садржај

Инхибитор преузимања серотонин-норепинефрин-допамина

С Википедије, слободне енциклопедије

Инхибитор преузимања серотонин-норепинефрин-допамина (СНДРИ), такође познат као троструки инхибитор поновног преузимања (ТРИ), је врста лека који делује као комбиновани инхибитор поновног узимања моноаминских неуротрансмитера серотонина, норепинефрина и допамина. То чини истовременим инхибирањем транспортера серотонина (СЕРТ), транспортера норепинефрина (НЕТ) и транспортера допамина (ДАТ), респективно. Инхибиција поновног преузимања ових неуротрансмитера повећава њихову екстрацелуларну концентрацију и, према томе, доводи до повећања серотонергичке, адренергичке и допаминергичке неуротрансмисије. Природни и моћни СНДРИ кокаин се широко користи рекреативно и често илегално због еуфоричних ефеката које производи.

Други СНДРИ су развијени као потенцијални антидепресиви и третмани за друге поремећаје, као што су гојазност, зависност од кокаина, поремећај пажње са хиперактивношћу (АДХД) и хронични бол. Они су проширење селективних инхибитора поновног узимања серотонина (ССРИ) и инхибитора поновног узимања серотонина-норадреналина (СНРИ) при чему се сматра да додавање допаминергичког дејства пружа могућност повећања терапеутске користи. Међутим, повећани нежељени ефекти и потенцијал злоупотребе представљају потенцијалну забринутост ових агенаса у односу на њихове ССРИ и СНРИ сроднике.

СНДРИ су слични неселективним инхибиторима моноамин оксидазе (МАОИ) као што су фенелзин и транилципромин по томе што повећавају дејство сва три главна моноаминска неуротрансмитера. Они су такође слични агенсима за ослобађање серотонин–норадреналина–допамина (СНДРА) као што су МДМА („екстази“) и α-етилтриптамин (αЕТ) из истог разлога, иако делују преко другачијег механизма и имају различите физиолошке и квалитативне ефекте.

Иако су њихови примарни механизми деловања као антагонисти НМДА рецептора, кетамин и фенциклидин су такође СНДРИ и на сличан начин се сусрећу као злоупотребљавани лекови.

Индикације[уреди | уреди извор]

Депресија[уреди | уреди извор]

Тежа депресијска епизода (енгл. Major depressive disorder, MDD) је главни разлог који подржава потребу за развојем СНДРИ лекова.[1][2][3][4][5][6][7][8][9][10] Према Светској здравственој организацији, депресија је водећи узрок инвалидитета и 4. водећи фактор који доприноси глобалном терету болести у 2000. До 2020. године предвиђа се да ће депресија достићи 2. место на ранг-листи ДАЛYс.[11]

Процењује се да је око 16% популације погођено тежом депресијом, а још 1% је погођено биполарним поремећајем, једном или више пута током живота појединца. Присуство уобичајених симптома ових поремећаја се заједнички називају „депресивни синдром“ и укључује дуготрајно депресивно расположење, осећај кривице, анксиозност и понављајуће мисли о смрти и самоубиству.[12] Могу се јавити и други симптоми, укључујући лошу концентрацију, поремећај ритма спавања (несаница или хиперсомнија) и јак умор. Појединачни пацијенти имају различите подгрупе симптома, који се могу мењати током болести, наглашавајући њену вишеструку и хетерогену природу.[6] Депресија је често веома коморбидна са другим болестима, нпр. кардиоваскуларне болести (инфаркт миокарда,[13] мождани удар),[14] дијабетес,[15] рак.[16] Депресивни субјекти су склони пушењу,[17] злоупотребама супстанци,[18] поремећајима у исхрани, гојазности, високом крвном притиску, патолошком коцкању и зависности од интернета,[19] и у просеку имају 15 до 30 година краћи животни век у поређењу са општом популацијом.[14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Миллан, МЈ (2009). „Дуал- анд трипле-ацтинг агентс фор треатинг цоре анд цо-морбид сyмптомс оф мајор депрессион: Новел цонцептс, неw другс”. Неуротхерапеутицс. 6 (1): 53—77. ПМЦ 5084256 Слободан приступ. ПМИД 19110199. дои:10.1016/ј.нурт.2008.10.039. 
  2. ^ Кулкарни, СК; Дхир, А (2009). „Цуррент инвестигатионал другс фор мајор депрессион”. Еxперт Опинион он Инвестигатионал Другс. 18 (6): 767—88. ПМИД 19426122. С2ЦИД 71382550. дои:10.1517/13543780902880850. 
  3. ^ Гуиард, БП; Ел Мансари, M; Блиер, П (2009). „Проспецт оф а допамине цонтрибутион ин тхе неxт генератион оф антидепрессант другс: Тхе трипле реуптаке инхибиторс”. Цуррент Друг Таргетс. 10 (11): 1069—84. ПМИД 19702555. дои:10.2174/138945009789735156. 
  4. ^ Маркс, ДМ; Пае, ЦУ; Паткар, АА (2008). „Трипле реуптаке инхибиторс: Тхе неxт генератион оф антидепрессантс”. Цуррент Неуропхармацологy. 6 (4): 338—43. ПМЦ 2701280 Слободан приступ. ПМИД 19587855. дои:10.2174/157015908787386078. 
  5. ^ Цхен, З; Сколницк, П (2007). „Трипле уптаке инхибиторс: Тхерапеутиц потентиал ин депрессион анд беyонд”. Еxперт Опинион он Инвестигатионал Другс. 16 (9): 1365—77. ПМИД 17714023. С2ЦИД 20271918. дои:10.1517/13543784.16.9.1365. 
  6. ^ а б Миллан, МЈ (2006). „Мулти-таргет стратегиес фор тхе импровед треатмент оф депрессиве статес: Цонцептуал фоундатионс анд неуронал субстратес, друг дисцоверy анд тхерапеутиц апплицатион”. Пхармацологy & Тхерапеутицс. 110 (2): 135—370. ПМИД 16522330. дои:10.1016/ј.пхармтхера.2005.11.006. 
  7. ^ Перона, МТ; Wатерс, С; Халл, ФС; Сора, I; Лесцх, КП; Мурпхy, DL; Царон, M; Ухл, ГР (2008). „Анимал моделс оф депрессион ин допамине, серотонин, анд норепинепхрине транспортер кноцкоут мице: Проминент еффецтс оф допамине транспортер делетионс”. Бехавиоурал Пхармацологy. 19 (5–6): 566—74. ПМЦ 2644662 Слободан приступ. ПМИД 18690111. дои:10.1097/ФБП.0б013е32830цд80ф. 
  8. ^ Цхен, З; Yанг, Ј; Тобак, А (2008). „Десигнинг неw треатментс фор депрессион анд анxиетy”. ИДругс: Тхе Инвестигатионал Другс Јоурнал. 11 (3): 189—97. ПМИД 18311656. 
  9. ^ Перовић, Б; Јовановић, M; Миљковић, Б; Везмар, С (2010). „Геттинг тхе баланце ригхт: Естаблисхед анд емергинг тхерапиес фор мајор депрессиве дисордерс”. Неуропсyцхиатриц Дисеасе анд Треатмент. 6: 343—64. ПМЦ 2938284 Слободан приступ. ПМИД 20856599. дои:10.2147/ндт.с10485 Слободан приступ. 
  10. ^ Ракофскy, ЈЈ; Холтзхеимер, ПЕ; Немерофф, ЦБ (2009). „Емергинг таргетс фор антидепрессант тхерапиес”. Цуррент Опинион ин Цхемицал Биологy. 13 (3): 291—302. ПМЦ 4410714 Слободан приступ. ПМИД 19501541. дои:10.1016/ј.цбпа.2009.04.617. 
  11. ^ „Депрессион”. Wорлд Хеалтх Организатион. WХО. Архивирано из оригинала 2010-07-17. г. 
  12. ^ Лее, С; Јеонг, Ј; Кwак, Y; Парк, СК (2010). „Депрессион ресеарцх: Wхере аре wе ноw?”. Молецулар Браин. 3: 8. ПМЦ 2848031 Слободан приступ. ПМИД 20219105. дои:10.1186/1756-6606-3-8 Слободан приступ. 
  13. ^ Ларсен, КК; Вестергаард, M; Сøндергаард, Ј; Цхристенсен, Б (2012). „Сцреенинг фор депрессион ин патиентс wитх мyоцардиал инфарцтион бy генерал працтитионерс”. Еуропеан Јоурнал оф Превентиве Цардиологy. 20 (5): 800—806. ПМИД 22496274. С2ЦИД 24986156. дои:10.1177/2047487312444994 Слободан приступ. 
  14. ^ а б Сараване, D; Феве, Б; Францес, Y; Цоррубле, Е; Ланцон, C; Цхансон, П; Маисон, П; Терра, ЈЛ; et al. (2009). „Драwинг уп гуиделинес фор тхе аттенданце оф пхyсицал хеалтх оф патиентс wитх севере ментал иллнесс”. L'Енцéпхале. 35 (4): 330—9. ПМИД 19748369. дои:10.1016/ј.енцеп.2008.10.014. 
  15. ^ Рустад, ЈК; Мусселман, DL; Немерофф, ЦБ (2011). „Тхе релатионсхип оф депрессион анд диабетес: Патхопхyсиологицал анд треатмент имплицатионс”. Псyцхонеуроендоцринологy. 36 (9): 1276—86. ПМИД 21474250. С2ЦИД 32439196. дои:10.1016/ј.псyнеуен.2011.03.005. 
  16. ^ Ли, M; Фитзгералд, П; Родин, Г (2012). „Евиденце-басед треатмент оф депрессион ин патиентс wитх цанцер”. Јоурнал оф Цлиницал Онцологy. 30 (11): 1187—96. ПМИД 22412144. дои:10.1200/ЈЦО.2011.39.7372. 
  17. ^ Тсуанг, МТ; Францис, Т; Минор, К; Тхомас, А; Стоне, WС (2012). „Генетицс оф смокинг анд депрессион”. Хуман Генетицс. 131 (6): 905—15. ПМИД 22526528. С2ЦИД 11532256. дои:10.1007/с00439-012-1170-6. 
  18. ^ Давис, ЛЛ; Wисниеwски, СР; Хоwланд, РХ; Триведи, МХ; Хусаин, MM; Фава, M; МцГратх, ПЈ; Баласубрамани, ГК; et al. (2010). „Доес цоморбид субстанце усе дисордер импаир рецоверy фром мајор депрессион wитх ССРИ треатмент? Ан аналyсис оф тхе СТАР*D левел оне треатмент оутцомес”. Друг анд Алцохол Депенденце. 107 (2–3): 161—70. ПМИД 19945804. дои:10.1016/ј.другалцдеп.2009.10.003. 
  19. ^ Барраулт, С; Варесцон, I (2012). „Псyцхопатхологy ин онлине патхологицал гамблерс: А прелиминарy студy”. L'Енцéпхале. 38 (2): 156—63. ПМИД 22516274. дои:10.1016/ј.енцеп.2011.01.009. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Inhibitor_preuzimanja_serotonin-norepinefrin-dopamina&oldid=26754139”