Значка Златни љиљан

С Википедије, слободне енциклопедије
Значка Златни љиљан
Додељује
Армија Републике Босне и Херцеговине
Додељује се заРатно признање, значка „Златни љиљан“, додјељује се припадницима оружаних снага који су се нарочито истакли у оружаном супротстављању агресору, допринијели проширењу слободних дијелова Републике, извршили више дијела у којима је дошла до изражаја њихова лична храброст и пожртвовање, при чему су агресору нанесени знатни губици у људству и материјалним средствима.
Члан 1. „Правилника о признањима и стимулативним мјерама у ОС РБиХ“ од 31. 12. 1994. (Службени лист Р БиХ, бр. 37)[1]
Ратни периодРат у Босни и Херцеговини
СтатусВише се не додељује
Установљенлета 1992
Укупно одликованих1733[2]
Важносни ред одликовања
Следеће (више)Нема (од лета 1992. до 14. 4. 1994) • Орден хероја ослободилачког рата (од 14. 4. 1994)

Значка Златни љиљан била је војно одликовање Армије Републике Босне и Херцеговине за време рата у Босни и Херцеговини. Додељивало се војницима и официрима за укупан допринос у оружаним дејствима Армије РБиХ и личну храброст испољену приликом тих дејстава. Златним љиљаном су укупно одликоване 1.733 особе.

Одликовање је почело да се додељује лета 1992. године и у почетку је било највише ратно признање, док одлуком Председништва РБиХ од 14. априла 1994. ово место није преузео Орден хероја ослободилачког рата, а Златни љиљан заузео друго место у важносном реду одликовања Републике БиХ. Одликовање је званично престало да постоји 21. маја 2003. године, када је реорганизован систем одликовања у Федерацији Босне и Херцеговине у коју је Република БиХ претходно унела свој систем одликовања. Премда је у почетку кратко времена додељивано и као колективно одликовање, убрзо је ова могућност укинута и значка Златни љиљан је устоличена као искључиво војно индивидуално одликовање.

Идеја и мотив приликом креирања одликовања су нађени у хералдичкој традицији средњовековне Босне где је хералдички љиљан имао проминентну улогу. Усвајање одликовања са овим мотивом као највећег ратног одликовања је, уз мотив хералдичког љиљана на застави и грбу Републике Босне и Херцеговине, играо важну улогу у превредновању овог из прва политички неутралног симбола у један од националних симбола бошњачког народа. Током трајања рата, бошњачка медијска пропаганда је за војнике Армије РБиХ учестало употребљавала термине [наши] „љиљани“ и „златни љиљани“, као глорификацију њих и њихових борбених достигнућа, а увек у контексту изразито негативног означавања противничке стране и њене војске.

Иако је почео да се додељује лета 1992. године, изглед самог одликовања није из прва био чврсто дефинисан, тако да су у току рата постојале три верзије одликовања, с тим да је дефинитивна верзија изгледа усвојена 25. новембра 1995. године. У Федерацији Босне и Херцеговине се 9. мај незванично слави као „Дан Златних љиљана“, а назив овог ордена је понео и велики број улица у градовима овог босанскохерцеговачког ентитета. Носиоци значке Златни љиљан уживају различите врсте погодности у друштву Федерације БиХ.

Историјат[уреди | уреди извор]

Контекст и мотиви настанка[уреди | уреди извор]

Настанак одликовања Златни љиљан је, као и у случају већине осталих одликовања које је створила и додељивала Армија Републике Босне и Херцеговине, лоциран у време распада СФРЈ и почетка рата у Босни и Херцеговини. Као и у свим војскама света, осмишљавање и додељивање одликовања је, као битан мотивациони фактор, уведено у сврху оптимизације и повећања људског потенцијала војске. У случају Оружаних снага РБиХ, потреба да се ратни допринос, што појединаца што колетива, адекватно призна и валоризује се појавила у самој првој фази рата у БиХ и почетном ступњу организације војске. Суочена са доста надмоћнијим непријатељем и бројним организационим потешкоћама, у борби за сам физички опстанак и у недостатку материјалне подршке за вођење рата, људство је за Оружане снаге РБиХ дуго времена био једини фактор на ког се озбиљно могло рачунати. Жеља да се што више ојача воља и борбени морал људства као главног фактора на ког се у овој фази рата могло ослонити путем ратних одликовања, био је јасан мотив руководеће и командне структуре за њихово успостављање. Након одређених појава стихијности, лутања и нејасноћа везаних за ниво надлежности додељивања и за саме критерије, значка Златни љиљан је прихваћена као највише ратно признање за припаднике Армије РБиХ лета 1992. године. Еквивалент значци за припаднике Министарства унутрашњих послова РБиХ је била Златна полицијска значка.[3][4]

Хералдички приказ љиљана
Грб Републике БиХ
Учестала употреба љиљана у хералдици босанске државе у средњем веку је била мотив приликом израде државних и војних симбола РБиХ, као и значке Златни љиљан

Творци како идеје, тако и синтагме „златни љиљан“ су били историчар и професор старог века на Филозофском факултету у Сарајеву Енвер Имамовић и сарајевски уметнички дизајнер Звонимир Бебек. Наиме, обојица су још током 1991. године били део ширег тима стручњака који је био сазван и креирао будуће нове државне симболе Републике Босне и Херцеговине, а почетком рата ова двојица су самоиницијативо, поред извесних малих промена на касније усвојеним државним симболима РБиХ, креирали и предлоге за војна обележја Армије РБиХ (грб, заставу и чинове), те предлоге за различита војна одликовања, међу којима и за „Златни љиљан“. Цео посао су окончали почетком маја 1992. године, и ове доставили у форми елабората Председништву РБиХ.[5][6][7] Предлог за увођење Златног љиљана као одликовања је средином 1992. дао Генералштаб Армије РБиХ у саставу: Стјепан Шибер, Сефер Халиловић, Рифат Бјелајац и Јован Дивјак.[8] На седници Председништва одржаној 1. августа 1992. године предлози за војна обележја АРБиХ су усвојена, а од предложених војних одликовања једино је Имамовићев и Бебеков предлог „Златног љиљана“ ушао у процедуру за усвајање и постао званично одликовање које се додељује заслужним борцима.[5][6][7]

Кад је о самој идеји реч, како истиче креатор Енвер Имамовић, разлог зашто је (тада) одабран љиљан је лежао у жељи да овај познати и омиљени симбол Босне из средњег века постане симбол народа и савремене БиХ у модерном добу, а осмишљавањем појма „златни љиљан“ ову жељу се додатно хтело потцртати и нагласити.[9][10]

Историја употребе[уреди | уреди извор]

Први Златни љиљани су почели да се додељују већ у јуну/јулу месецу 1992. године, а у складу са „Правилником о стимулативним мјерама у Оружаним снагама РБиХ 1992.“, те каснијим „Правилником о додјели ратног признања Златни љиљан“ од 1. октобра 1992.[11][2] Истодобно са почецима додељивања Златног љиљана као индивидуалног признања, у Штабу врховне команде Оружаних снага РБиХ (ШВК ОСРБиХ) се, премда са доста оклевања, разматрала могућност да се ово индивидуално одликовање отвори и за одликовање ратног доприноса целих колектива. Наиме до тада, осим стандардне форме похвала јединицама за борбене резултате, нека виша форма конкретног и званичног ратног признања за колективе није постојала. Својеврсна прелазна форма и први покушај артикулисања додељивања ратног признања колективима се догодила августа месеца 1992. када је начелник ШВК ОСРБиХ Сефер Халиловић са 17 Златних љиљана наградио припаднике специјалне јединице „Оса“ и истом наредбом донео одлуку да ће убудуће ова јединица носити назив „Оса — Златни љиљани“. Нешто више од месец дана након доношења ове прелазне форме, поменутим Правилником од 1. октобра, Златни љиљан је установљен као највеће индивидуално и колективно ратно признање које се додељује припадницима ОСРБиХ и грађанима РБиХ од Начелника ШВК ОСРБиХ. Истог дана када је донет овај правилник Златни љиљан је и први пут додељен као највеће колективно признање. Одликовање је понела Професионална ватрогасна бригада Града Сарајева. Пет дана касније, 6. октобра, Гардијска бригада „Делта“ је као прва јединица у саставу Армије РБиХ, за успешну одбрану Храсног брда истог дана понела ово одликовање. Ова јединица је уједно била и последња која је понела ово колективно знамење, јер је већ новим „Правилником о признањима и стимулативним мјерама“ којег је децембра 1992, на основу овлашћења које је добио Председништва РБиХ, донео министар одбране РБиХ укинута могућност колективног додељивања и ово одликовање установљено као искључиво индивидуално ратно признање.[12][11][13][а]

Коначно уобличавање норме доделе ратних признања, тиме и значке Златни љиљан, уследило је објављивањем „Правилника о признањима и стимулативним мјерама Оружаних снага РБиХ“ од 31. децембра 1994. године.[11] Овим правилником су дефинисани услов и начин добијања одликовања, начин доделе и др. Тако се у члану 1. Правилника наводи:

Ратно признање, значка „Златни љиљан“, додјељује се припадницима оружаних снага који су се нарочито истакли у оружаном супротстављању агресору, допринијели проширењу слободних дијелова Републике, извршили више дијела у којима је дошла до изражаја њихова лична храброст и пожртвовање, при чему су агресору нанесени знатни губици у људству и материјалним средствима.[1]

Такође, Правилник је предвиђао могућност постхумног додељивања, посебно уверење о признању које је ишло уз одликовање, као и накнаду од 500 ДМ добитнику овог ратног признања.[1]

Иначе, уз поменути Правилник, истовремено је донета и „Одлука о додјељивању ордена и медаља за припаднике Армије РБиХ“. Овој одлуци претходила је 246. седница Председништва РБиХ одржана 14. априла 1994. године — у саставу: Председник Председништва Алија Изетбеговић, чланови Председништва Мирко Пејановић, Стјепан Кљујић, Иво Комшић, премијер Владе Харис Силајџић, представник Вијећа грађана Скупштине РБиХ Абдулах Коњиција, командант Врховног штаба Оружаних снага РБиХ Расим Делић, генерални секретар Председништва РБиХ Здравко Ђуричић и министар одбране Хамдија Хаџихасановић — дан уочи обележавања друге годишњице Армије РБиХ, када је, на иницијативу Министарства одбране, једногласно, уз кратку расправу, усвојен Приједлог Уредбе са законском снагом о одликовањима РБиХ и Приједлог одлуке о додјели одликовања поводом Дана Армије.[11][16]

Важност ових одлука за историју Златног љиљана је била та што се тада разматрало његово укидање, услед новог политичког контекста. Наиме, непосредно након потписивања Вашингтонског споразума 14. марта 1994. године између Републике Босне и Херцеговине и Републике Хрватске, којим је окончан хрватско—бошњачки сукоб у БиХ, у Сарајеву је већ 30. марта одржана конституирајућа седница Уставотворне скупштине и усвојен Устав Федерације БиХ. Услед ових догађаја, приликом доношења Уредбе о одликовањима предлагано је да се из предлога избаче признања која неће прихватити будући партнери из хрватске војне компоненте, укључујући и Златни љиљан. Бошњачко руководство је расправљало да ли да од постојећих одликовања усвоји само Орден хероја ослободилачког рата, Орден златног грба са мачевима, Орден за војне заслуге са златним мачевима и Медаљу за храброст, а укине сва остала одликовања првог ранга.[11] Разматрање је уз подршку Мирка Пејановића прекинуо министар одбране Хамдија Хаџихасановић са коментаром:

Тако је једногласном одлуком донета поменута Уредба, којом су за припаднике Армије РБиХ прихваћена следећа одликовања првог ранга: Златни љиљан, Орден слободе, Орден хероја ослободилачког рата, Орден ослобођења, Орден златног грба с мачевима, Орден златног љиљана са златним вијенцем, Орден златног љиљана са сребреним вијенцем, Медаља побједе, Медаља за храброст, Медаља отпора и Медаља за војне заслуге. Тада је овом Уредбом и дотадашњи назив одликовања »значка Златни љиљан« преименован у »Орден Златног љиљана са лентом«[16], премда ће се у потоњим правним актима који су доношени ово одликовање и даље реферисати и означавати као »значка Златни љиљан«.[17] Иначе је на овој седници Председништва од 14. априла, на инсистирање Алије Изетбеговића и Стјепана Кљујића, одлучено да Орден хероја ослободилачког рата постане највише ратно признање Армије РБиХ, чиме је заменио значку Златни љиљан на првом месту у важносном реду одликовања. Овим орденом је одликовано само 9 бораца АРБиХ, сви постхумно.[11]

Тако, пошто сама Федерација БиХ у тренутку свог оснутка, није усвојила своја оригинална одликовања, посебним законом је признато право одликованима на темељу одликовања које је додељивало како Председништво РБиХ, тако власти Републике Хрватске припадницима Хрватског вијећа одбране (ХВО). У оваквом систему рангирања значка Златни љиљан је изједначена са хрватским Орденом Хрватског тролиста. Овакво стање је опстало све до 21. маја 2003. када је реорганизован систем одликовања усвајањем новог Закона о одликовањима ФБиХ, при чему се значка Златни љиљан више није нашла међу одликовањима ФБиХ, тј. укинута је.[18]

Као већ поменуто, еквивалент за припаднике МУП-а РБиХ значки Златни љиљан је била Златна полицијска значка, јер је прва била резервисана само за припаднике Оружаних снага РБиХ. Функцију својеврсне заштите симболичке вредности Златног љиљана је имао Ратно признање Сребрни штит које је, управо за разлику од односног, био искључиво додељиван цивилним особама и организацијама. Другу степеницу у „заштити“ Златног љиљана је играла значка Љиљан захвалности јер је за разлику од потоње она додељивана колективима — невојним организацијама и појединцима на основу мишљења више инстанце.[19]

Кад је реч о самој пракси додељивања, она је еволуирала у току трајања рата. Док је на самом почетку постојало извесна нејасноћа и лутање по питању самих критерија за одликовање и надлежне инстанце која је вршила ову дужност[20][8], у каснијем току рата предлози о именовањима су према процедури долазили од нижих формација (вод, чета, батаљон, бригада) према Регионалним штабовима (касније Корпусима), што је потврђивао Главни штаб Армије РБиХ. У периоду од 1992. до 1996. године додељена су 1733 Златна љиљана.[11][2][21]

Опис[уреди | уреди извор]

Премда је значка Златни љиљан уведена лета 1992. године као одликовање, њен изглед није био дефинисан. Тако су од њеног увођења постојале три верзије ове значке.[22]

Прва верзија, која је почела да се додељује августа 1992, је личила Љиљану захвалности, само без драгог камења. Ову верзију је у кутији са текстом »15.4.92 - 15.4.93« додељивало председништво РБиХ на предлог начелника Штаба врховне команде Сефера Халиловића.[23]

У раздобљу 1995/1996. додељивана је још једна верзија значке, која премда је додељивана у ово време када је званично усвојена нова, трећа верзија и даље од Генералштаба верификована као једнаковредна.[24]

Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком Упутство о Ратном признању значка „Златни љиљан“.

Трећа и коначна верзија значке Златни љиљан је усвојена 25. новембра 1995. године кроз „Упутство о Ратном признању значка „Златни љиљан““.[25][26] Ову верзију је израдио тим за визуални идентитет при Генералштабу Армије РБиХ, на челу са Џевадом Хозом, председником Комисије која је радила на усвојеном предлогу.[24] Последња верзија Ратног признања значке Златни љиљан се састојала од значке и повеље. Наведено Упутство је изглед значке дефинисало следеће:

Ратно признање, значка “Златни љиљан”, састоји се од штита са љиљаном, плочице и украсне врпце.
Љиљан је урађен од 18-каратног злата ( Ау 750/1000 ), украшен са пет полудрагих каменова различите величине (бијели циркони, 1 (један) камен величине 1,5 мм, 3 (три) камена величине 2 мм, 1 (један) камен величине 2,5 мм). Љиљан је величине 20 x 15 мм, тежине 2 грама.
Штит на коме се налази напријед описани љиљан урађен је од сребра (Аг 990/1000), са позлаћеним рубом од 24-каратног злата, величине 26 x 21 мм, тежине 8,4 грама. Облик штита је истовјетан облику државног грба са рубом позлаћеним од 24-каратног злата. На полеђини штита налази се држач украсне врпце.
Горњи дио значке је плочица од сребра ( Аг 990/1000 ), полукружног облика димензије 22 x 7 мм, тежине 1,6 грама. У плочици се налазе 4 (четири) полудрага камена, зелене боје, суарогрин, величине 1,5 мм. На полеђини плочице налази се држач за украсну врпцу и сребрена игла за копчање. Штит и плочица су повезани са свиленом врпцом ширине 15 мм.[26][24]

Повеља је израђена офсет штампом (енг. оффсет) у доминирајућем зеленом тону, димензија 35 x 25 цм. На повељи је, на десној страни, приказ камене подлоге, с вертикално растављеном плетеницом с уплетеним цветом љиљана. Повељу потписује командант Генералштаба Армије. Повеља је могла бити додијељена и постумно, али тада је приказ плетенице с леве стране.[26][24]

Ратно признање значка Златни љиљан може носити само одликовани припадник оружаних снага, у одређеним свечаним приликама, на левој страни груди. Промет тим признањем није допуштен, а није допуштена ни израда копија или минијатура.[26][24]

У култури[уреди | уреди извор]

Одабиром одликовања који је као мотив имао хералдички љиљан из средњег века за своје највише ратно признање, а који се користио и на државним обележјима РБиХ, овај претходно, пре избијања рата, посве политички неутралан симбол је тако од стране бошњачке стране почео да се етницизира и из своје, а и из перспективе друге две босанскохерцеговачке нације, бива претваран у ексклузивно бошњачки национални симбол.[27][28][29]

Током рата у БиХ, бошњачки медији као новине „Ослобођење“, те Странци демократске акције блиски листови „Љиљан“ и „Муслимански глас“, у својим писањима и пропаганди, ослањајући се на државну и војну хералдику РБиХ као и на највише војно одликовање њене војске, борце властите стране називају „љиљанима“ и „златним љиљанима“, уздижући и глорификујући њихову борбу и ратне подвиге, увек у контексту и уз негативно означавање супарничке стране — „четника, српских нациста“ [Ослобођење], „четничких хорди, српских зликоваца и пљачкаша, српских хуља, психопата, фрустраша“ [радикалнији Љиљан и Муслимански глас].[30]

У Федерацији Босне и Херцеговине се данас 9. мај, осим тога што се званично слави као Дан побједе над фашизмом, незванично[31] слави и као „Дан Златних љиљана“. Обележава се различитим манифестацијама комеморативног карактера у част носилаца војног одликовања.[32][33][34][35][36][37][38][39] Након рата бројни топоними (улице, тргови, алеје) у градовима у Федерацији БиХ су понели назив „Улица Златних љиљана“. Овај назив је постао толико учестао да је, поред назива „Омладинска улица“, „Улица Златних љиљана“, према писању Независних новина од 2007. године, други најучесталији назив за улицу у Федерацији БиХ.[40]

Носиоци Златног љиљана[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Списак носилаца Златног љиљана

Положај и права носилаца значке Златни љиљан је, заједно са носиоцима других одликовања Армије РБиХ, МУП-а РБиХ и ХВО-а, уређен „Законом о посебним правима добитника ратних признања и одликовања и чланова њихових породица“ Федерације БиХ од 15. децембра 2005. године. Законом су регулисане различите бенефиције које добија носилац, као и његова породица (брачни друг, деца, родитељи), а под њима се подразумева повлашћен положај при запошљавању, приоритет уписа у образовне институције и бесплатни уџбеници, здравствену заштиту, подизање надгробног споменика у случају смрти и укоп на местима где су сахрањене заслужне личности, повољније услове пензионисања, право на месечни новчани додатак (чија се висина одређује Законом о буџету сваке године) и др.[41][42] Положај и права борачке популације у ФБиХ, а међу њима и носилаца Златног љиљана, су осим овим, уређена и различитим другим законима и другим правним актима.[43][44]

Поједини носиоци Златног љиљана су од правосудних органа у БиХ оптужени за ратне злочине и злочине против човечности над српским цивилима и заробљеним припадницима Војске Републике Српске током рата у БиХ. Процеси су још увек у току [стање октобра 2018].[в]

Познати носиоци[уреди | уреди извор]

Жељко Комшић, тренутни (фебруар 2023) хрватски члан Председништва БиХ, одликован значком Златни љиљан.

Неки од носилаца значке Златни љиљан су постали познати широј јавности, што за време рата, што касније као јавни делатници. Следи списак пар познатих носилаца:

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Како истиче историчар Месуд Шадинлија разлози зашто је, што сама идеја одликовања колектива што управо кроз ову форму овог конкретног одликовања, овако брзо и нагло прекинута нису познати. Стога остају само нагађања зашто је ово учињено; Шадинлија као могућ разлог наводи произвољност приликом доделе, у смислу да први колектив који је одликован није био војни и у саставу Армије (него је цивилна служба), а у другом случају је одлука о одликовању донета ад хоц у истом дану кад су се водиле борбе, без временске дистанце нужне за валоризовање стварне вредности резултата у борби као таквог, као и у успоредби са резултатима других јединица Армије. Стога овај историчар закључује да је могуће да је на основу овакве или сличне анализе, унутар Штаба врховне команде, или појединачном начелничком одлуком, донета одлука да се престане са праксом колективног одликовања Златним љиљаном, што је и формално напослетку укинуто одлуком Министра одбране децембра месеца.[14]
    Иначе је пракса колективног одликовања јединица у саставу Армије РБиХ поново покренута тек априла 1993. године увођењем двостепеног почасног назива „Славна“ и „Витешка“ испред имена почаствоване јединице.[15]
  2. ^ Овакав податак је поновљен и кроз више новинских и чланака на интернетским порталима.[63][64][65] Пак у књизи „МОНОГРАФИЈА Златни љиљани и одликовани припадници Армије РБиХ 1992.-1995.“ из 2000. године, чији су аутори старешине Војске ФБиХ[66], Орић није наведен као носилац овог одликовања.[67]
  3. ^ Пред Судом Босне и Херцеговине се воде [стање октобра 2018. године] поступци против носилаца значке Златни љиљан Ахмета Сејдића[45][46] и Едхема Годињака[47][48], те Фатмира Муратовића[49], Мухарема Алешевића[50], Хусеина Балагића[51] и Едина Домазета[52], који су оптужени у склопу процеса против Атифа Дудаковића и других.[53][54] Осим њих, на кантоналном суду у Бихаћу се воде поступци против Абида Љубијанкића[55][56][57] и Сафета Исаковића.[58][59]
    Пред Судом БиХ се води и процес против Насера Орића за ратне злочине.[60][61] У пресуди Хашког трибунала у процесу који се водио против Орића пред овим судом, се наводи да му је значка Златни љиљан додељена 1. марта 1994. године од стране Начелника ШВК АРБиХ Сефера Халиовића.[62][б]
    Према репортажи Радио-телевизије Републике Српске из 2016. године, 14 припадника јединице Ел Муџахид која је била у саставу Армије РБиХ, иначе озлоглашеној по ратним злочинима над хрватским цивилима у селу Малина и над заробљеним војницима Војске Републике Српске, су одликовани од стране генерала АРБиХ Сакиба Махмуљина значком Златни љиљан. Према приложеном оригиналном документу у репортажи, одликовање је извршено децембра месеца 1995. године. 11 од поменутих 14 одликованих припадника јединице није пореклом са територије Босне и Херцеговине.[68][69]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Mušinbegović et al. (2000). стр. 27.
  2. ^ а б в Kreševljaković, Sead. „O projektu”. Heroji.ba. Pristupljeno 19. 10. 2018. 
  3. ^ Šadinlija (2010). стр. 321–322.
  4. ^ Beštak (2016). стр. 190-191.
  5. ^ а б Imamović (1995). стр. 369–370;372;375;398—399.
  6. ^ а б Imamović (2007). стр. 203;205—206.
  7. ^ а б Filipović (2008). стр. 117.
  8. ^ а б Beštak (2016). стр. 191.
  9. ^ Imamović (1995). стр. 371.
  10. ^ Imamović (2007). стр. 204.
  11. ^ а б в г д ђ е ж Kreševljaković (2012)
  12. ^ Šadinlija (2010). стр. 322–323.
  13. ^ Mušinbegović et al. (2000). стр. 320.
  14. ^ Šadinlija (2010). стр. 323.
  15. ^ Šadinlija (2010). стр. 323–325.
  16. ^ а б Mušinbegović et al. (2000). стр. 0.
  17. ^ Mušinbegović et al. (2000). стр. 27–29.
  18. ^ Beštak (2016). стр. 200;202.
  19. ^ Beštak (2016). стр. 196;198.
  20. ^ Šadinlija (2010). стр. 322.
  21. ^ „Spisak dobitnika Zlatnih ljiljana”. bosnaprkosnaodsna.mine.nu. Pristupljeno 4. 5. 2013. 
  22. ^ Beštak (2016). стр. 193–194.
  23. ^ Beštak (2016). стр. 193.
  24. ^ а б в г д Beštak (2016). стр. 194.
  25. ^ Mušinbegović et al. (2000). стр. 27;28—29.
  26. ^ а б в г „Uputstvo o Ratnom priznanju značka „Zlatni ljiljan“”. Vikizvornik. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  27. ^ Filandra (2015). стр. 20.
  28. ^ Filipović (2008). стр. 119.
  29. ^ Ivanković (2004). стр. 77.
  30. ^ Ivanković (2004). стр. 73–74;76.
  31. ^ „Praznici u Federaciji Bosne i Hercegovine”. Ministarstvo rada i socijalne politike Federacije Bosne i Hercegovine. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  32. ^ Hasantalević, Vildana (7. 5. 2015). „Obilježen Dan „Zlatnih ljiljana“: Velikom hrabrošću odbranjena je država BiH”. Vlada Kantona Sarajevo. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  33. ^ „Čestitka 9. maja, Dana Zlatnih ljiljana”. Općina Sanski Most. 8. 5. 2015. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  34. ^ „U Mostaru obilježeni Dan pobjede nad fašizmom i Dan zlatnih ljiljana”. fokus.ba. 9. 5. 2017. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  35. ^ „Иванић: Поистовјећивање "златних љиљана" са борбом против фашизмом је погрешно”. Radio Televizija Republike Srpske. 10. 5. 2018. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  36. ^ „Sretan Dan Zlatnih ljiljana i Dan pobjede nad fašizmom”. Federalno ministarstvo za pitanja boraca i invalida odbrambeno-oslobodilačkog rata Federacije Bosne i Hercegovine. 9. 5. 2017. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  37. ^ „9. maj — Dan Zlatnih ljiljana”. Potpredsjednica Federacije Bosne i Hercegovine. 9. 5. 2016. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  38. ^ Skenderović, Agan (9. 5. 2018). „DAN ZLATNIH LJILJANA OBILJEŽEN U BUŽIMU”. Općina Bužim. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  39. ^ Badžić, Haris (9. 5. 2018). „Svečana akademija povodom 9. maja, Dana zlatnih ljiljana Armije RBiH i Zlatne policijske značke”. aa.com.tr. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  40. ^ Šikanjić, T; Golub, G; Tipura, A (27. 10. 2007). „Omladinska najčešća ulica”. Nezavisne novine. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  41. ^ „Zakon o posebnim pravima dobitnika ratnih priznanja i odlikovanja i članova njihovih porodica”. podaci.net. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  42. ^ Kurtić & Subašić (2016). стр. 213.
  43. ^ „Zakon o prijevremenom povoljnijem penzionisanju branilaca odbrambeno-oslobodilačkog rata” (PDF). Savez udruženja dobitnika najvećih ratnih priznanja “Zlatni ljiljan” i “Zlatna policijska značka” Kantona Sarajevo. Pristupljeno 26. 10. 2018. 
  44. ^ „Zakon o dopuni Zakona o posebnim pravima dobitnika ratnih priznanja i odlikovanja i članova njihovih porodica”. Savez udruženja dobitnika najvećih ratnih priznanja “Zlatni ljiljan” i “Zlatna policijska značka” Kantona Sarajevo. Pristupljeno 26. 10. 2018. 
  45. ^ „S1 1 K 020481 16 Kri - Sejdić Ahmet”. Sud Bosne i Hercegovine. Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  46. ^ Mušinbegović et al. (2000). стр. 271.
  47. ^ „S1 1 K 016301 14 Kri - Godinjak Edhem i dr.”. Sud Bosne i Hercegovine. Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  48. ^ Mušinbegović et al. (2000). стр. 113.
  49. ^ Mušinbegović et al. (2000). стр. 224.
  50. ^ Mušinbegović et al. (2000). стр. 37.
  51. ^ Mušinbegović et al. (2000). стр. 48.
  52. ^ Mušinbegović et al. (2000). стр. 94.
  53. ^ Sorguč, Albina (24. 10. 2018). „Potvrđena optužnica protiv Atifa Dudakovića i ostalih”. Balkanska istraživačka mreža u Bosni i Hercegovini (BIRN BiH). Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  54. ^ „Da Možda Ne: Zločini pred kamerom - Slučaj Atifa Dudakovića”. Youtube. 24. 5. 2018. Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  55. ^ „S1 1 K 011475 13 Kro - Begić Husein i dr.”. Sud Bosne i Hercegovine. Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  56. ^ „Priča o Zlatnom ljiljanu Abidu u raljama života”. Radio-televizija USK. 3. 9. 2018. Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  57. ^ Mušinbegović et al. (2000). стр. 194.
  58. ^ Grebo, Lamija (27. 1. 2017). „Dva predmeta prebačena na niže sudove”. Balkanska istraživačka mreža u Bosni i Hercegovini (BIRN BiH). Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  59. ^ Mušinbegović et al. (2000). стр. 150.
  60. ^ а б „S1 1 K 014977 18 Kžk - Orić Naser i dr.”. Sud Bosne i Hercegovine. Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  61. ^ а б Gežo, Ajla (9. 4. 2018). „Naser Orić i Sabahudin Muhić u sudnici 8. maja”. Balkanska istraživačka mreža u Bosni i Hercegovini (BIRN BiH). Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  62. ^ а б „Predmet br. IT-03-68-T : Tužilac protiv Orića (Prvostepena presuda)” (PDF). Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju. 30. 6. 2006. str. 2. Pristupljeno 4. 11. 2018. 
  63. ^ Muslimović, Admir (5. 10. 2017). „Naser Orić: Posveta Slobodana Miloševića i orden Armije BiH”. Balkanska istraživačka mreža u Bosni i Hercegovini (BIRN BiH). Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  64. ^ „Zlatni ljiljan za masakre (4)”. Večernje novosti. 5. 7. 2006. Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  65. ^ Selimbegović, Vildana (17. 3. 2000). „Zlatni ljiljan mafije”. BH Dani br. 146. Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  66. ^ Mušinbegović et al. (2000). стр. 321;323.
  67. ^ Mušinbegović et al. (2000). стр. 235–243.
  68. ^ „Како су припадници "Ел Муџахедина" одликовани за злочине над Србима? (ФОТО/ВИДЕО)”. Radio Televizija Republike Srpske. 25. 5. 2016. Pristupljeno 6. 11. 2018. 
  69. ^ „Постројавање одреда Ел Муџахид у БиХ 95 - улазница радикалним исламистима у Европу (ВИДЕО)”. Radio Televizija Republike Srpske. 12. 11. 2016. Pristupljeno 6. 11. 2018. 
  70. ^ Mušinbegović et al. (2000). стр. 176.
  71. ^ Mušinbegović et al. (2000). стр. 231.
  72. ^ Mušinbegović et al. (2000). стр. 125.
  73. ^ Mušinbegović et al. (2000). стр. 90.
  74. ^ „Ослобађање Насера Орића поново поделило Босну”. ББЦ Неwс на српском (на језику: српски). Приступљено 2022-04-12. 

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Značka_Zlatni_ljiljan&oldid=27556799”