Jak-40

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Jak-40

{{{opis_slike}}}

Opšti podaci
Namena putnički za kratke linije
Posada tri člana
Proizvođač OKB Jakovljev (Jakovljev)
Probni let 21. oktobar 1966
Uveden u upotrebu 1966
Dimenzije
Dužina 20,36 m
Visina 6,40 m
Površina krila 70,00 m²
Masa
Prazan 9400 kg
Normalna poletna 16100 kg
Maksimalna 16150 kg
Pogon
Motori Ivčenko Ai-25
Potisak 3 h 14,7 kN
Fizičke osobine
Performanse
Ekonomska brzina 600 km/h
Radijus kretanja 600 km
Dolet 1600 km
Plafon leta 14000 m
F16 Flight Icon.pngPortal Vazduhoplovstvo

Jak-40 (po nomeklaturi NATO je engl. Codling) je putnički avion za lokalni saobraćaj. Razvijen je u OKB Jakovljev, šezdesetih godina dvadesetog veka.

U fabici aviona u Saratovu , proizvedeno je 1011 aviona Jak-40, u više različitih standarda, u vremenskom periodu od 1967. do 1981. godine.

Avione Jak-40 su uvele, u civilnu i vojnu upotrebu, veliki broj zemalja. U mnogim zemljama su ovi avioni još uvek u operativnoj upotrebi.[1]

Istorija, razvoj i proizvodnja[uredi]

Savet Ministara Sovjetskog Saveza je doneo odluku 1960. godine da se razvije avion, koji će zameniti postojeće Il-12 i Il-14. Prema tome zadatku je razrađen projekat takvog aviona u OKB Jakovljeva, u vremenskom periodu do 1964. godine. Definisan je prvi posleratni avion u Sovjetskom Savezu, za lokalni putnički saobraćaj, s turbo-mlaznim pogonom. Projekat je realizovan u konstrukcionom birou, proslavljenog konstruktora lovačkih aviona, u toku Drugog svetskog rata, Jakovljeva.

Prototip aviona Jak-40 je završen u 1965, a njegova ispitivanja u letu u 1966. godini.[2] Serijska proizvodnja je započela u 1967. godini, u fabrici aviona u Saratovu . Do 1981. godine, ukupno je proizvedeno 1011 aviona Jak-40, od toga je 125 isporučeno drugim zemljama, izvan Sovjetskog Saveza.

Prva definicija je bila s poletnom masom od 14 700 kg, 27 mesta za putnike i s doletom od 710 km.

Druga serijska partija otpočela da se proizvodi 1969. godine s ugradnjom delova za okretanja smera vektora sile potiska (rivers) na sva tri motora. Glavne noge stajnih organa su ojačane. Rezervoari su povećani na ukupno 3 910 litara goriva.

Treća serija je otpočela 1973. godine, u kojoj je znatno povećana težina aviona, ekvivalentu mase od 16 100 kg, obezbeđen je smeštaj 32 putnika. Skinuta je platforma za izbacivanje baklji (IC mamaca), za pasivnu zaštitu od raketnog napada. Kasnije, ovaj uređaj nije ugrađivan, ni na jednoj varijanti aviona Jak-40.

Četvrta i poslednja serija, uvedena je 1975. godine. Nosivost joj je koristan teret, s masom od 3 200 kg. Ova varijanta ima dva reda sedišta za putničku, a može se brzo prepraviti i u kargo verziju.

U toku eksploatacije ovog kvalitetnog aviona je bilo dosta ideja za njegovu modernizaciju, kroz integraciju ekonomičnijih motora s većim potiskom i uvođenje nove sofisticirane opreme. Konkretan predlog je razrađen, na bazi koncepta pogona s dva motora, tipa Tekstrom Laikoming LF507/1N.[3][1]

Jak-40 u prilazu za sletanje.

Napravljen je program s projektom, za modernizaciju aviona Jak-40, sa ugradnjom savremene opreme, s poreklom od proizvođača iz zapadnih zemalja.[4]

Opis aviona[uredi]

Avion Jak-40 je putnički avion za lokalni saobraćaj kratkih i srednjih dužina linija, s mogućnošću prevoza do 27 putnika.

Koncepiran je po aerodinamičkoj šemi niskokrilca, s tri turbomlazna motora ugrađenim na zadnjem delu trupa i horizontalnim i vertikalnim repom međusobno postavljenim u vidu slova »T«.

Motor AI-25, primenjen na Jak-40.

Krilo je trapeznog oblika u planu, velike vitkosti, s malim suženjem i bez ugla strele. Klasične je aerodinamike, projektovano za manje brzine, bez uticaja stišljivosti vazduha u toku njegovog opstrujavanja.

Dvoramenjačna je strukura krila. Za zadnju ramenjaču su vezane tri sekcije zakrilaca i dve krilaca, preko odgovarajućih okova. Između ramenjača su raspoređene uzdužnice. Poprečno, duž razmaha, su raspoređena 34 rebra. Oplata krila je od dural-aluminijuma.

Između ramenjača, u kesonima, ugrađeni su rezervoari, s 3 800 litara goriva.

Stajni organi su uvlačeći, tipa tricikl. Glavne noge se uvlače u delove kesona krila, a nosna u prednji deo trupa.

Ilustracija principa dvoprotočnosti turbo-mlaznog motora.

Dva turbo mlazna motora su ugrađena u motorske gondale, bočno postavljene na zadnji deo trupa. Treći turbomlazni motor je ugrađen u završni deo tripa. Na njemu je ugrađen dodatak za rivers, koji se uključuje posle sletanja za poboljšanje usporenja aviona i smanjenje staze sletanja. Kasnije je taj doatni uređaj ugrađen na sva tri motora. Pri radu samo jednog motora, obezbeđen je dovoljan potisak, za horizontalni let, bez gubitka visine. Ta osobina je poseban kvalitet aviona, s aspekta pouzdanosti. Mali potisak i neekonomičnost motora su limitirali mogućnosti i vrednost aviona Jak-40. Na komercijalnim avionima se koriste dvoprotočni ekonomični motori.[3] Princip dvopročnosti turbomlaznog motora je ilustrovan na slici desno.

Varijante [3][uredi]

Jak-40
Jak-40, Ratnog vazduhoplovstva Srbije, slikan na aeromitingu na aerodromu Batajnica, 13. septembra 2009. god
  • Jak-40 - Prva proizvodna varijanta.
  • Jak-40 Salon - Avion za izvoz, je s dva luksuzna odvojena salona, za po 5-6 osoba. Obezbeđen je toalet i garderoba za putnike salona. Avion raspolaže s kuhinjom, sa svim potrebnim priborom i opremom. Za posadu i pomoćno osoblje je obezbeđen zaseban toalet i prostor za njihov prtljag. Ovaj avion je opremljen s dopunskim sredstvima za vezu i s drugim specijalnim uređajima. Proizvedena su 32 ovakva aviona, u varijanti prve klase. U varijanti, sa salonom druge klase, je napravljen 51 avion.
  • Jak-40D - Putnička varijanta za duže linije.
  • Jak-40-25- Vojna konverzija sa ugrađenim senzorima s aviona MiG-25 R.
  • Jak-40DTS - Desanto-transpotno-sanitetcka varijanta je vojna, služi za prevoz desanta, tereta i ranjenika u ležećem i sedećem položaju i s pružanjem medicinske pomoći u toku leta.
  • Jak-40TS - Kargo varijanta za duže linije.
  • Jak-40K - Ova varijanta se proizvodila u periodu od 1975. do 1981. godine, a namenjena je za prevoz tereta i mešoviti prevoz ljudi i tereta. Maksimalni korisni teret je mase od 3 200 kg. Zasniva se na bazi serijskog aviona sa 32 sedišta. Prepravljen je u transporni ili mešovito putničko-transpotni. Sa ovom varijantom je postignuta elastičnost i ekonomičnost primene aviona Jak-40. Mešovita varijanta može da prevozi 10-18 putnika i robe težine, ekvivalent u masi od 2 150, odnosno od 1 150 kg.
  • Jak-40 „Akva"- Avion labortorija.
  • Jak-40ES - Izvozna varijanta.
  • Jak-40-PZO - Avion laboratorija za proveru i ispitivanje radio-elektronske opreme u letu.
  • Jak-40/M-602 - Avion laboratorija za ispitivanje češkog motora M-602, u letu.
  • Jak-40TL - Predložena varijanta, s ugradnjom dva motora Tekstrom Laikoming LF507/1N, s potiskom od 2 h 31,1 kN.

Karakteristike[uredi]

Dopuna navedenim karakteristikama, u gornjoj desnoj kutijici, su:

  • Brzina krstarenja je 550 km/h
  • Ekonomična brzina je 500 km/h
  • Nosivost 27 putnika s 275 kg mase prtljaga ili tereta, ekvivalenta ukupne mase do 2 720 kg.

Korisnici[uredi]

Korisnici aviona Jak-40.
Yakovlev Yak-40.svg

Operativno korišćenje[uredi]

Prvi let prvog prototipa obavljen je 21. oktobra 1966. godine. Prva javna prezentacija održana je 8. jula 1967. godine na aerodromu Domodedovo. Dana 30. septembra 1968. godine Jak-40 je uveden u redovan saobraćaj Aeroflot na liniji Moskva-Konstroma. Proizvodnja ovog aviona je počela 1967. godine u 292. avio zavodu u Saratovu i trajala sve do 1978. U tom periodu je proizvedeno 1.011 aviona i bio je jedan od najvažnijih putničkih aviona napravljen u Sovjetskom Savezu koji je bio nosilac domaćeg kratkolinijskog vazdušnog saobraćaja. U udesima i katastofama, do kraja 2008. godine, trajno je uništeno 92 aviona Jak-40.

Iako je model imao preslabe motore, pa mu je brzina dostizala svega 500 km/h, izvezen je u preko 20 zemalja, a imao je kupce čak i na zapadu. Posle promena u Sovjetskom Savezu mnogi ovi avioni su pretvoreni u salonske pa se koriste ili kao avioni velikih korporacija, privatne letilica ili se iznajmljuju. Jak-40 se i danas koristi u nekim zemljama centralne Azije bivšeg Sovjetskog Saveza i u nekim vazdušnim snagama bivšeg sovjetskog bloka.

Iako je proizvodnja davno obustavljena, Jakovljev je modernizovao ovaj avion model Jak-40TL, jer potreba za njim i dalje postoji. Sa dva turbofan motora Textron-Lycoming LF 507-1N, umesto tri AI-25, ovaj avion ima veću brzinu krstarenja, bolje performanse i značajno niže troškove eksploatacije.

Avion Jak 40 u Jugoslaviji[uredi]

Na aerodromu u Beogradu, 26. aprila 1968, prikazan je Jak-40 i izveden demonstracioni let u cilju upoznavanja jugoslovenskih potencijalnih korisnika sa osobinama ovog aviona. Domaći avioprevoznici nisu bile zainteresovane za mali tromotorac, jer su im bili potrebni veći avioni, ali u JRV i PVO ponuda je prihvaćena i odlučeno je da se nabavi Jak-40. U fabrici u Saratovu jugoslovenski avioni sa fabričkim brojevima 9120717 i 9120817 završeni su 21. maja i 22. juna 1971. godine. Primopredaja ovih aviona je izvršena u Moskvi 16. jula 1971. To su bili avioni početnog proizvodnog modela sa 27 putničkih sedišta i rezervoarima od tri tone goriva. Namena ovih aviona je bila prevoz vrhovnog komandanta i rukovodstva države, partije i JNA i razni zadaci prevoza za potrebe JRV i PVO i sistema odbrane. Sledeći par Jak-40 primljen je 19. oktobra 1972, imali su rezervoare za četiri tone goriva i bili su proizvedeni u putničkoj varijanti. Još jedan par Jakova je nabavljen 1976. godine, a izrađeni su u fabrici kao „salonci” sa 18 sedišta.

Pored redovnih operativnih zadataka za potrebe JNA avioni Jak-40 su korišćeni za kalibražu zemaljskih radio-navigacionih sredstava u sastavu Savezne uprave za kontrolu letenja (SUKL). Četiri aviona Jak-40 su otuđena 2004. godine a dva su nastavila da se koriste do septembra 2010. godine kada su prizemljena čekajući odluku da budu remontovani u cilju produženja resursa ili rashodovana[5].

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 Tehnologije, Pristupljeno 4. 5. 2013.
  2. Registar, Pristupljeno 4. 5. 2013.
  3. 3,0 3,1 3,2 Jak-40 na »kutku neba«, Pristupljeno 4. 5. 2013.
  4. Modernizacija Jak-40, Pristupljeno 4. 5. 2013.
  5. http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/538-jak-40

Korišćena izdanja[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]