Amundsenovo more
Amundsenovo more je deo Južnog okeana oko Antarktika, ispred obale Antarktika kod Zemlje Marije Bird, leži između Rta leteće ribe (severnozapadni vrh Terstonovog ostrva) na istoku i Rta Dart na Sipl ostrvu na zapadu. Rt leteće ribe označava granicu između Amundsenovog mora i Belingshausenovog mora. Zapadno od Rta Dart nema imenovanih rubnih mora Južnog okeana između Amundsenovog i Rosovog mora. Norveška ekspedicija iz 1928–1929 pod kapetanom Nilsom Larsenom imenovala je ovo vodeno telo po norveškom polarnom istraživaču Roaldu Amundsenu dok su istraživali ovu oblast u februaru 1929. godine.[1] Dubina mora je do 585 m, a površina oko 98000 km².
More je uglavnom pokriveno ledom, i lednik Tvjats ulazi u njega. Ledena ploča koja se drenira u Amundsenovo more je u proseku oko 3 km (1,9 mi) debela, i približno je veličine Teksasa. Ova oblast je poznata kao Zaliv Amundsenovog mora (engl. Amundsen Sea Embayment - ASE). Ovo je jedan od tri glavna drenažna bazena leda Zapadne antarktičke ledene ploče.
Zaliv Amundsenovog mora
[uredi | uredi izvor]
Ledena ploča koja se uliva u Amundsenovo more ima prosečnu debljinu od oko 3 km (1,9 mi); ona je otprilike veličina države Teksas i područje je poznato pod nazivom Zaliv Amundsenovog mora (engl. Amundsen Sea Embayment - ASE); ona formira jedan od tri glavna bazena za drenažu leda Zapadne antarktičke ledene ploče, a drugi su zaliv Rosovog mora i zaliv Vedelovog mora. U martu 2007. godine, naučnici koji su proučavali ASE putem satelitskih i vazdušnih ispitivanja najavili su značajno stanjivanje, usled promena u obrascima vetra koji omogućavaju da toplije vode teku ispod ledene ploče.
Neki naučnici su predložili da ovaj region može biti slabo područje Zapadne antarktičke ledene ploče. Ostrvo Pajn i ledenjaci Tvajtes, koji se ulivaju u Amundsenovo more, dve su od najvećih pet odlivnih ruta na Antarktiku. Naučnici su utvrdili da se protok ovih glečera povećao poslednjih godina. Ako bi se oni potpuno istopili globalni nivo mora bi porastao za oko 0,9–1,9 metar. Naučnici su sugerisali da bi gubitak ovih glečera destabilizovao čitav ledeni pokrivač zapadnog Antarktika i verovatno sekcije ledene ploče istočnog Antarktika.[2]
Jedna studija iz oktobra 2004. godine je sugerisala da pošto se led u Amundsenovom moru brzo topio i bivao oslabljen pukotinama, postoji mogućnost obrušavanja obalske ledene mase „u roku od pet godina”. Studija je predviđala porast nivoa mora od 1,3 m od Zapadne antarktičke ledene ploče, ako bi se sav morski led u Amundsenovom moru otopio.[3]
Merenja koja je obavio Britanska antarktički premer tokom 2005. godine pokazala su da je stopa ispuštanja leda u zaliv Amundsenovog mora bila oko 250 km3 godišnje. Pod pretpostavkom stalne stope ispuštanja, što je samo po sebi dovoljno za povećanje globalnog nivoa mora za 0,2 mm godišnje.[4]
Podglacijalni vulkan je takođe otkriven u području neposredno severno od glečera Pajn ostrva u blizini planina Hadson. Poslednji put je eruptirao pre oko 2200 godina, na šta ukazuju široko raširene naslage pepela unutar leda, u onome što je bila najveća poznata erupcija na Antarktiku u poslednjih 10 milenijuma.[5][6] Vulkanska aktivnost u regionu može doprineti opaženom porastu glacijalnog protoka,[7] iako je trenutno najpopularnija teorija među naučnicima koji proučavaju ovo područje da se protok povećao zbog zagrevanja okeanske vode.[8][9] Ova voda se zagrejala zbog uzdizanja dubinske okeanske vode što je posledica varijacija u sistemima pritiska na koje je moglo uticati globalno zagrevanje.[10]
U januaru 2010. godine, jedna studija modelovanja izvela je zaključak da je „prekretna tačka” za glečer Pajn ostrvo možda premašena 1996. godine, sa mogućim povlačenjem od 200 km do 2100. godine, što će dovesti do porasta nivoa mora za 24 cm (0,79 ft), mada je sugerisano da su ove procene u pogledu vremenskog razdoblja konzervativne.[11] Međutim, studija modelovanja takođe navodi da „S obzirom na složenu, trodimenzionalnu prirodu realnog glečera Pajn ostrva ... trebalo bi biti jasno da je [...] model vrlo grub prikaz stvarnosti”.[12]
Zaliv Pajnovog ostrva
[uredi | uredi izvor]Zaliv Pajnovog ostrva (74° 50′ S 102° 40′ W / 74.833° J; 102.667° Z) je zaliv koji je oko 40 mi (64 km) dug i 30 mi (48 km) širok, u koji utiče led iz glečera Pajn ostrva na najjužnijem ekstremitetu Amundsenovog mora. Njegov oblik je izveden iz vazdušnih fotografija koje je snimila USN Operacija hajdžamp u decembru 1946. godine, i imenovan je po preporuci Savetodavnog komiteta za antarktička imena (US-ACAN) po USS Pajn ostrvo, nosaču aviona i predvodničkom plovilu istočne radne grupe USN Operacije hajdžamp koja je istraživala ovo područje.[13]
Raselov zaliv
[uredi | uredi izvor]Raselov zaliv (73° 27′ S 123° 54′ W / 73.450° J; 123.900° Z) je prilično otvoren zaliv u jugozapadnom Amundsenovom moru, koji se prostire duž severnih strana Sajpl ostrva, Gecove ledene ploče i Karnijevog ostrva, od Prank ostrva do Gejtsovog rta. Mapirao ga je Američki geološki premer (engl. United States Geological Survey - USGS) iz premeravanja i vazdušnih fotografija Američke ratne mornarice tokom 1959–66, a imenovao ga je Savetodavni komitet za antarktička imena (US-ACAN) po admiralu Džejmsu S. Raselu, USN, potpredsedniku pomorskih operacija tokom perioda 1957–58.[14]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Amundsen Sea”. Geographic Names Information System. United States Geological Survey. Arhivirano iz originala 03. 10. 2020. g. Pristupljeno 23. 10. 2011.
- ^
Pearce, Fred (2007). With Speed and Violence: Why scientists fear tipping points in climate change
. Beacon Press Books. ISBN 978-0-8070-8576-9.
- ^ Flannery, Tim F. (2006). The Weather Makers: How man is changing the climate and what it means for life on Earth. HarperCollins. str. 356. ISBN 978-0-00-200751-1.
- ^ Strom, Robert (2007). „The Melting Earth”. Hot House: Global Climate Change and the Human Condition. Coprenicus Books. str. 302.
- ^ Black, Richard (20. 1. 2008). „Ancient Antarctic eruption noted”. BBC News. London: BBC. Pristupljeno 22. 10. 2011.
- ^ Corr, H. F. J.; Vaughan, D. G. (2008). „A recent volcanic eruption beneath the West Antarctic ice sheet”. Nature Geoscience. 1 (2): 122—125. Bibcode:2008NatGe...1..122C. doi:10.1038/ngeo106.
- ^ Mosher, Dave (20. 1. 2008). „Buried Volcano Discovered in Antarctica”. Imaginova Corp. LiveScience.com. Pristupljeno 11. 4. 2009.
- ^
Payne, A. J.; Vieli, A.; Shepherd, A. P.; Wingham, D. J.; Rignot, E. (2004). „Recent dramatic thinning of largest West Antarctic ice stream triggered by oceans”. Geophysical Research Letters. 31 (23): L23401. Bibcode:2004GeoRL..3123401P. CiteSeerX 10.1.1.1001.6901
. doi:10.1029/2004GL021284.
- ^ Shepherd, A. P.; Wingham, D. J.; Rignot, E. (2004). „Warm ocean is eroding West Antarctic Ice Sheet” (PDF). Geophysical Research Letters. 31 (23): L23402. Bibcode:2004GeoRL..3123402S. doi:10.1029/2004GL021106.
- ^ Thoma, M.; Jenkins, A.; Holland, D.; Jacobs, S. (2008). „Modelling Circumpolar Deep Water intrusions on the Amundsen Sea continental shelf, Antarctica” (PDF). Geophysical Research Letters. 35 (18): L18602. Bibcode:2008GeoRL..3518602T. doi:10.1029/2008GL034939.
- ^ Barley, Shanta (13. 1. 2010). „Major Antarctic glacier is 'past its tipping point'”. Reed Business Information Ltd. New Scientist. Arhivirano iz originala 16. 1. 2010. g. Pristupljeno 17. 1. 2010.
- ^ Katz, R. F.; Worster, M.G. (2010). „Stability of ice sheet grounding lines”. Proceedings of the Royal Society A. 466 (2118): 1597. Bibcode:2010RSPSA.466.1597K. doi:10.1098/rspa.2009.0434.
- ^ „Pine Island Bay”. Geographic Names Information System. United States Geological Survey. Arhivirano iz originala 02. 06. 2021. g. Pristupljeno 23. 10. 2011.
- ^ „Russell Bay”. Geographic Names Information System. United States Geological Survey. Arhivirano iz originala 02. 06. 2021. g. Pristupljeno 23. 10. 2011.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Lubin, Dan; Massom, Robert (2006). Polar Remote Sensing. New York: Springer.
- Schnellnhuber, Hans Joachim, ur. (2006). Avoiding Dangerous Climate Change. Cambridge: Cambridge University Press.
- Rossby, C.-G. (1939). „Relation between variations in the intensity of the zonal circulation of the atmosphere and the displacements of the semi-permanent centers of action”. Journal of Marine Research. 2: 38—55. doi:10.1357/002224039806649023.
- Platzman, G. W. (1968). „The Rossby wave”. Quarterly Journal of the Royal Meteorological Society. 94 (401): 225—248. Bibcode:1968QJRMS..94..225P. doi:10.1002/qj.49709440102.
- Dickinson, R E (1978). „Rossby Waves--Long-Period Oscillations of Oceans and Atmospheres”. Annual Review of Fluid Mechanics. 10: 159—195. Bibcode:1978AnRFM..10..159D. doi:10.1146/annurev.fl.10.010178.001111.
- Holton, James R. (2004). Dynamic Meteorology. Elsevier. str. 347. ISBN 978-0-12-354015-7.
- Shepherd, Theodore G. (1987). „Rossby waves and two-dimensional turbulence in a large-scale zonal jet”. Journal of Fluid Mechanics. 183 (–1): 467. Bibcode:1987JFM...183..467S. doi:10.1017/S0022112087002738.
- Kaspi, Yohai; Schneider, Tapio (2011). „Winter cold of eastern continental boundaries induced by warm ocean waters” (PDF). Nature. 471 (7340): 621—4. Bibcode:2011Natur.471..621K. PMID 21455177. doi:10.1038/nature09924.
- Hoskins, Brian J.; Karoly, David J. (1981). „The Steady Linear Response of a Spherical Atmosphere to Thermal and Orographic Forcing”. Journal of the Atmospheric Sciences. 38 (6): 1179. Bibcode:1981JAtS...38.1179H. doi:10.1175/1520-0469(1981)038<1179:TSLROA>2.0.CO;2.
- Lachlan-Cope, Tom; Connolley, William (2006). „Teleconnections between the tropical Pacific and the Amundsen-Bellinghausens Sea: Role of the El Niño/Southern Oscillation”. Journal of Geophysical Research. 111 (D23): n/a. Bibcode:2006JGRD..11123101L. doi:10.1029/2005JD006386.
- Ding, Qinghua; Steig, Eric J.; Battisti, David S.; Küttel, Marcel (2011). „Winter warming in West Antarctica caused by central tropical Pacific warming”. Nature Geoscience. 4 (6): 398. Bibcode:2011NatGe...4..398D. doi:10.1038/ngeo1129.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- Airborne Geophysical Survey of the Amundsen Embayment
- Subglacial Topography Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. jun 2008)
- Thinning ice
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
