Angelina Branković
Angelina Branković | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | oko 1440. |
Mesto rođenja | Osmansko carstvo (danas Albanija) |
Datum smrti | 30. jul 1520. |
Mesto smrti | Osmansko carstvo (danas Srbija) |
Porodica | |
Supružnik | Stefan Branković |
Potomstvo | Đorđe Branković, Jovan Branković, Marija Branković |
Roditelji | Đorđe Arijanit Komnin |
Prepodobna mati Angelina, svetovno ime Angelina Branković (oko 1440. — 30. jul 1520.), bila je kći Đorđa Arijanita Komnina, srednjovekovnog gospodara oblasti Konjuha i Škumbe i supruga Stefana Brankovića, sina srpskog despota Đurđa Brankovića.
Život
[uredi | uredi izvor]Angelina je kćerka velikaša Đorđa Arijanita Komnina. Rođena je u Albaniji oko 1440. godine. U roditeljskom domu je stekla odlično obrazovanje i vaspitanje. Ljubav prema knjizi ispoljila je još u ranoj mladosti, o čemu svedoče i tragovi njene biblioteke u manastiru Krušedolu. Zapis jednog episkopa navodi njegove reči da je ’’radoznala, lepa i mudra žena koja je gajila veliku ljubav prema knjigama’’.[1]Arijaniti su bili ugledna hrišćanska porodica koja je imala istaknute predvodnike u borbi protiv Turaka.
Stefan se nakon svrgavanja sa prestola sklonio kod svoje sestre Katarine na njenom imanju u Hrvatskoj, odakle je, preko Dubrovnika stigao u Albaniju gde je i upoznao Angelinu.
Za slepog Stefana, izgnanog srpskog despota, se udala novembra 1460. ili 1461. godine u Skadru. U Albaniji su ostali kratko vreme na Skenderbegovom imanju, dok im se nije rodio prvi sin Đorđe. Godinu dana kasnije (1461.) napustili su Albaniju i po preporuci Skenderbega, Angelininog zeta, otišli u Italiju, prvo u Veneciju, a potom se nastanjuju u Furlaniju u stari zamak Beograd na reci Taljamento koji je Stefan, zajedno sa svojom sestrom Katarinom kupio 1465. godine od goričkog grofa Leonarda.[2] Tu su proveri više od 10 godina, odgajajući sinove Đorđa i Jovana, kasnije despote i ćerku Mariju. Iako je njegov otac Đurađ Branković bio jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji u to vreme despot Stefan i Angelina su živeli siromašno.[3]
Despot Stefan je umro 9. oktobra 1476. godine, a Angelina ostaje još neko vreme sa decom u zamak Beograd. Ubrzo se obratila za pomoć caru Fridrihu III od kog je dobila zamak Vajtersfeld u Štajerskoj, gde je neko vreme živela sa decom. Tamo udaje i ćerku Mariju 1485. godine, uz carevo posredovanje, za Bonifacija od Moferata, potomka vizantijskih Paleologa.
Ubrzo nakon toga Angelini stiže poziv mađarskog kralja Matije Korvina da sin Đorđe preuzme dostojanstvo srpskog despota. Angelina je krenula sa dvojicom sinova preko Beča i Budima za Srem.[4] Sa moštima svoga muža je u Srem stigla februara 1486. godine. Prvo stanište bilo joj je Kupinovo, gde je ubrzo podigla crkvu Svetog apostola Luke i položila u nju mošti svoga muža, a podiže i manastir Obed.[5]
U prestonom Kupinovu se sin Đorđe zamonašuje i dobija monaško ime Maksim, a drugi sin Jovan preuzima despotsku titulu. Par godina kasnije, tačnije 10. decembra 1502. godine despot Jovan umire. Nakon toga novi despot postaje Ivaniš Berislavić iz stare hrvatske velikaške porodice, a Angelina i Maksim gube posede, nakon čega su prinuđeni da napuste Ugarsku. Nakon toga na kratko odlaze u Vlašku, a već 1509. godine se vraćaju u Sremm gde uz pomoć svojih rođaka Jakšića i vlaškog vojvode Njagoja 1512. godine podižu manastir Krušedol gde sahranjuju mošti despota Stefana i sina Jovana. Tu je sahranjen i Maksim koji umire 1516. godine.
Angelina umire četiri godine kasnije, 30. jula 1520. i sahranjuju je prvo u njenom manastiru Sretenju, a kasnije se mošti prebacuju u Krušedolski manastir.
Ne postoji tačna informacija kada se Angelina zamonašila, ali se zna da je uprkos siromaštvu bila ktitorka većeg broja manastira.
Angelina je održavala odnose s moskovskim velikim knezom Vasilijem III, kojem se obraćala za pomoć početkom 16. veka i kojeg je molila da uzme svetogorske manastire pod pokroviteljstvo, što se i desilo.[6]
Kult
[uredi | uredi izvor]Žitije prepodobne Angeline napisano je vrlo rano; jedno je sačuvano u Mineju za juli - rukopisu iz 16. veka. To Žitije preveo je na savremeni srpski jezik episkop Mitrofan Šević. Isto Žitije prepodobne Angeline nalazi se u Rimničkom i Moskovskom Srbljaku, dok je u Beogradskom njeno prološko Žitije nešto drugačije.
Služba prepodobnoj Angelini takođe je rano sastavljena i nalazi se u sva tri Srbljaka pod 30. julom, datumom njene smrti. Kroz celu Službu Angelina se oslovljava kao mati, prepodobna, preblažena, prisnoblažena, dostoblažena i blažena. Himograf joj nije sastavio poseban tropar, već je, s obzirom na njen težak i mučenički život, pozajmio tropar od Teodore, hrišćanske podvižnice iz 5. veka. U Službi se ističe da je muški, u smislu izdržljivosti, provela svoj život iako je bila žena. Naglašeno je da poklonici stoje oko njenih moštiju kao nekada oko kovčega Starog zaveta i da njene mošti isceljuju. Himnograf poziva: „Priđite u novi Izrailj, i sve okolne zemlje i gradovi zajedno zbor sastavivši na spomen prepodobne matere naše Angeline, radosnom dušom i srcem božanstvenu grobnicu njenu obgrlimo, blagodat isceljenja primajući.“ Kroz Službu prepodobne Angeline, iskazane su i njene hrišćanske vrline: čistota podvižničkog života, bezgranično milosrđe, strpljivost i mudrost, odanost supruge i požrtvovanost majke, jer „svu sebe predala jesi Bogu“. Prepodobna Angelina pominje se i u Službi njenog sina - svetog Jovana - i u Zajedničkoj službi svim svetim Brankovićima od nepoznatog krušedolskog monaha iz 16. veka.
Kult prepodobne majke Angeline rano je izgrađen. Povod tome je njen težak život; nadživela je muža, oba sina i kćer Maru. Tri puta je prenosila mošti svoga muža - svetog Stefana Slepog - i dva puta sina, i to u velikoj oskudici. Za njihove kivote vezla je zlatnim i srebrnim nitima prekrivače.
U Kupinovu, blizu crkve Svetoga Luke, sve do 1930. godine postojala je crkva posvećena Prepodobnoj Angelini. Toma Vučić Perišić podigao je 1858. godine u selu Zakuti (Gruža) crkvu posvećenu Majci Angelini. Lik prepodobne Angeline nalazi se na svim ikonama svetih Brankovića. Prikazana je u crnoj shimničkoj rizi kao monahinja, sa krstom u desnoj ruci. Na zidnim slikama mati Angelina prikazana je u Rivcu, na južnom zidu, zatim Neredinu, Bokovcu, Golubincima, Jasenovu, Uljmi, Rumenki, Kaću, Sabornoj crkvi u Beogradu, priprati Pećke patrijaršije, u glavnoj crkvi manastira Hilandara, priprati Saborne crkve u Šapcu. U manastiru Klisuri njen lik naslikan je u južnoj pevnici. Na ikonama prepodobna Angelina prikazana je u Maradiku, rad J. Orfelina 1776. godine; Srpskoj Crnji, rad Đure Jakšića 1853. godine; Sabornoj crkvi u Vršcu, rad Paje Jovanovića; Ostojićevu, rad D. Aleksića 1871/72. godine. U Parti i Radojevu predstavljena je na pevnicama zajedno sa ostalim Srbima. Ikona Majke Angeline nalazi se još u Kulpinu, Čurugu, Starom Bečeju, crkvi Svetitelja Nikolaja na Novom Groblju u Beogradu, zatim u Malom Bečkereku (Rumunija) i Aradu. Grafička predstava sa njenim likom nalazi se u Rimničkom Srbljaku ispred njene Službe. Po ovom predlošku urađena je jedna ikona za manastir Pakru, koja se sada nalazi u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.[2] Kao i na freskama, Angelina je na ikonama najčešće prikazivana zajedno sa Stefanom, Jovanom i Maksimom.[2]
Srpska pravoslavna crkva je proslavlja 12. avgusta/30. jula.
Molitva Prepodobnoj Angelini Srpskoj
[uredi | uredi izvor]"O, prepodobna Angelina, majko naša dobra i milostiva, pomozi nam, deci tvojoj neposlušnoj. Ti si, majko naša dobra, težak život na Zemlji imala, ali si Božijom pomoći sve bitke hrabro izvojevala i u svetlost Carstva Nebeskog radosno se dušom nastanila. Iz tvoga doma Crkva Hristova je pozlaćena i ukrašena tvojim svetim suprugom Stefanom, i sinovima svetim Jovanom i Maksimom. Ti si imala i neizmerno veliko i sastradalno srce prema svima koji behu u nevolji. Zato te je pobožni Srbski narod i nazvao najlepšom rečju koju Bog dade - majka. Jer ti si majka svih nas, Srbčića tvojih, koji, iako smo grešni i pregrešni, ipak tebe volimo i poštujemo i tebi se za pomoć obraćamo. A koja majka ne voli svoju decu, čak i najveće grehe kada učine. Ona ih kao mudra kara, ali ne prestaje da ih voli. Zato nas i ti, dobra naša majko, pokaraj sa Nebesa, pokaraj nas šibom Božijom, ali i ljubav nam tvoju ne uskraćuj. Rukom pravde Božije nas opominji, a rukom ljubavi nas krepi i vraćaj sa puta nepravde, na put istine i dobra.
Molimo te, majko dobra, da nam molitvama tvojim Gospodu podariš svaki blagoslov s Neba: bolesnima zdravlje, nemoćnima snagu, očajnima nadu, gladnima hleba nasušnog, bezdetnima decu, prognanima dom i utehu, i svima koji te za nešto mole, podaj po velikoj milosti tvojoj, onoliko koliko im treba. Ali nam još više podari, mati naša dobra, blaga Nebeskih kojima se duša čisti, koja nas ukrepljuju u ispunjavanju zapovesti Božijih, koja nas vode ka dobru, i odvode od svakoga zla. Jer ako ne pobegnemo od zla u ovome svetu, kako ćemo pobeći u onom, ako se ne očistimo od prljavštine ovde, kako ćemo tamo, gde se samo gleda šta smo poneli odavde.
Pomozi nam da umremo za ovaj svet, kao što si i ti za svet bila umrla, želevši blago nepropadljivo i večno. Neka i naše blago bude na Nebu, kako bi nam i srce bilo na Nebu, a ne ovde gde sve truli i nestaje, gde lopov krade i moljac i rđa nagriza. Jer ako sve svoje snage utrošimo za blaga ovoga sveta, za samo šaku zemaljske prašine, koju sa sobom ionako poneti nećemo, onda nam ni ti nećeš moći pomoći, majko naša dobra. Ali, ako se bar malo potrudimo, bar malo zavapimo Gospodu preko tebe, Njegove neveste Nebeske, onda će nam i tvoja pomoć izliti nebrojeno mnogo blaga Nebeskih, koja će nas osnažiti da sa uskog puta spasenja ne skrećemo, makar nas i stotine smrti na njemu čekalo.
Jeste da je duša naša sva od greha pocepana i jadna, ali je Milostivi Bog i lek pripremio - pokajanje. Neka se i u nama rodi bar deo onog istinskog pokajanja koje si i ti Gospodu prinela, majka naša sveta. Neka tvoje tople suze koje svakodnevno liješ za rod Srbski, ožive ono Božansko u nama, kako bi shvatili da smo Bogu dužni mnogo, mnogo, ali da će nam On taj dug lako oprostiti, samo ako Ga iskreno i sa suzama zamolimo za oproštaj.
Zato se sažali na nas, majčice naša Angelina, krušedolska sveta igumanijo, i pomozi nam da se spasemo od svakoga zla, kako bi jednog dana, tvojim molitvama Gospodu, došli u pokoj Carstva Nebeskog, gde svi blagodarno proslavljaju Svetu Jednosušnu i Nerazdeljivu Trojicu, Oca i Sina i Svetoga Duha, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin."[7][8]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]- Sveti Srbi
- Manastir Obed
- Hram Svete Angeline Srpske u Tilavi
- Hram Svete Angeline Srpske u Tularima kod Uba
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Srpske vladarke”. Arhivirano iz originala 15. 11. 2023. g. Pristupljeno 15. 11. 2023.
- ^ a b v Tomin, Svetlana (2016). Majka Angelina : despotica i monahinja Angelina Branković - Sveta majka Angelina. Sremski Karlovci: Eparhija sremska.
- ^ „Istorijski zabavnik”.
- ^ Spremić, Momčilo (2005). Prekinut uspon: srpske zemlje u poznom srednjem veku. Beograd: Zavod za udžbenika i nastavna sredstva. str. 335.
- ^ Mileusnić, Slobodan (2000). Sveti Srbi. Novi Sad: Prometej. str. 123—125.
- ^ Tubin, Slavica (2020). Pravoslavlje, br. 1286, od 15. oktobra, Predgovor Mitropolita Porfirija ruskoj knjizi Svete srpske žene. Beograd: SPC. str. 40.
- ^ „MOLITVENIK”. www.molitvenik.in.rs. Pristupljeno 2024-08-23.
- ^ 24sedam. „Danas slavimo Prepodobnu mati Angelinu: Izgovorite ovu moćnu molitvu, veruje se da zaštitnica siromašnih i ugnjetavanih čuda čini”. 24sedam (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-08-12.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Ivić, Aleksa (1929). Istorija Srba u Vojvodini. Novi Sad: Matica srpska.
- Slobodan Mileusnić: Sveti Srbi, Novi Sad 2000.
- Ćirković, Sima (1982). „Poslednji Brankovići”. Istorija srpskog naroda. knj. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 445—464.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Biografija Mati Angeline (jezik: engleski)
- Genealogija Angeline Branković (jezik: engleski)
- Prepodobna majka Angelina, despotica srpska (SPC) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. avgust 2016), pristupljeno 11. avgusta 2016.