Andželina Džoli

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Andželina Džoli
Andželina Džoli 2022.
Lični podaci
Puno imeAndželina Džoli
Datum rođenja(1975-06-04)4. jun 1975. (48 god.)
Mesto rođenjaLos Anđeles, Kalifornija, SAD
Porodica
SupružnikDžoni Li Miler (1996—1999)
Bili Bob Tornton (2000—2003)
PartnerBred Pit (2005—2016)
RoditeljiDžon Vojt
Maršelin Bertran
Veza do IMDb-a

Andželina Džoli Vojt (engl. Angelina Jolie Voight; Los Anđeles, 4. jun 1975) američka je filmska i televizijska glumica, reditelj, manekenka i ambasador dobre volje Visokog komesarijata UN za izbeglice. Proslavila se krajem 90-ih godina 20. veka glumeći Laru Kroft, junakinju istoimenog akcionog filma. Početkom 2000-ih obeležila ju je veza i brak sa glumcem Bredom Pitom.[1] Uz Dženifer Lorens i Sandru Bulok, uspela je da održi status najplaćenijih i najuticajnih glumica na svetu.[2]

Dobitnica je tri nagrade Zlatni globus, dve nagrade američkog Udruženja filmskih glumaca i jednog Oskara za najbolju sporednu ulogu – u filmu Neprilagođena. Poznata je po radu sa izbeglicama preko Ujedinjenih nacija, aktivna je u borbi protiv nasilja nad ženama i zalaže se legalizaciju istopolnih brakova.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Rođena je u Los Anđelesu u Kaliforniji kao Andželina Džoli Vojt. Kćerka je glumaca Džona Vojta i Maršelin Bertran. Rođaka je Čipa Tejlora, sestra Džejmsa Hejvena i kumče Žaklin Biset i Maksimilijana Šela. Roditelji Andželinine majke su francusko-kanadskog porekla.[3] Sa očeve strane je češkog porekla, a francusko-kanadskog i irokeskog sa majčine.[4][5]

Nakon razvoda roditelja 1976. godine, sa majkom i bratom preselila se u Palisejd, Njujork.[traži se izvor] Maršelin Bertran je preminula 27. januara 2007. godine od raka jajnika.

Kao dete, Džolijeva je skupljala zmije i guštere i bila zaljubljena u gospodina Spoka iz Zvezdanih staza. Sa majkom je redovno išla na projekcije filmova i kasnije je rekla da ju je to, a ne njen otac, navelo da se počne baviti glumom.[6] Kada je imala 11 godina, porodica se vratila u Los Anđeles i Džolijeva je na institutu „Li Strazberg“ dve godine učila glumu, kada je nastupila i u nekoliko pozorišnih predstava. Drugovi su je zadirkivali zbog njenog karakterističnog izgleda — bila je izuzetno mršava, nosila je naočare i naramenice, što je uticalo na njeno samopouzdanje, koje se dodatno smanjilo nakon neuspeha u manekenstvu. Kako je njena potištenost rasla, počela je da se samopovređuje;[7] kasnije je to prokomentarisala u jednoj Si-En-Enovoj emisiji: „Iz nekog razloga, ritual sečenja i osećanja bola činio me živom, osećala sam se slobodnom i to je za mene bila neka vrsta terapije.“[8] Sa 14 godina ispisala se sa časova glume želeći da postane pogrebnik.[9] Zatim je nastupio buntovnički period u kom se oblačila u crno, bojila kosu u ljubičasto i posećivala rok koncerte na kojima je plesala „mošing“ sa tadašnjim momkom. Posle dve godine ponovo je upisala časove glume i završila srednju školu. Taj period Džolijeva je opravdala rečima da je duboko u srcu, ona uvek bila — i uvek će biti — pankerka sa tetovažama.

Andželinin otac, Džon Vojt, 2011. godine

Dugo nije bila u kontaktu sa ocem, kriveći ga za neverstvo i raspad porodice. Mada je pokušala da se izmiri sa njim — on se čak i pojavio u njenom filmu Lara Kroft: Pljačkaš grobnica (2002) — nešto kasnije je podnela zahtev za legalnu promenu imena u „Andželina Džoli“, odbacivši Vojt kao drugo prezime. Ime joj je zvanično promenjeno 12. septembra 2002. godine. Vojt je u jednom intervjuu izjavio da njegova kćerka ima ozbiljne emocionalne probleme. Nakon što je usvojila malog Medoksa, Džolijeva je odbacila svaku mogućnost da se pomiri sa ocem.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Početak (1993—1997)[uredi | uredi izvor]

Andželina je počela da radi kao manekenka sa 14 godina. Potpisala je ugovor za „Fines model menadžment“ (Finesse Model Management) i radila kao manekenka u SAD i Evropi, uglavnom u Los Anđelesu, Njujorku i Londonu. Takođe se pojavljivala u mnogobrojnim muzičkim spotovima, uključujući one za Mit Louf („Rock and Roll Dreams Come Through“), Antonelo Venditi („Alta Marea“) i Lenija Kravica („Stand by My Woman“). Sa 16 godina Džolijeva se vratila u pozorište, i tamo je imala svoju prvu ulogu kao nemačka „dominatriks“.[6]

Džolijeva se pojavila u 5 studentskih filmova svog brata, snimljenih dok je on pohađao Školu filmskih umetnosti kalifornijskog univerziteta, ali njena profesionalna filmska karijera počela je 1993. godine kada je odigrala prvu vodeću ulogu u niskobudžetnom filmu Kiborg 2, kao Kasela „Keš“ Ris, skoro ljudski robot, napravljena da zavođenjem prokrči sebi put u sedište suparničkog proizvođača i da se tamo samodetonira. Nakon nekoliko neuspešnih projekata zasijala je kao Kejt Libi u svom prvom holivudskom filmu, Hakeri (1995), gde je upoznala svog prvog muža Džonija Li Milera. Njujork Tajms je pisao:

Kejt (Andželina Džoli) razbija. To je zato što se mršti još kiselije nego drugi glumci i ona je retka žena haker koja namerno sedi za tastaturom u providnoj majici. Uprkos njenom natmurenom stavu, koju ova uloga zahteva, gospođica Džoli ima istu slatku heruvimsku pojavu kao i njen otac, Džon Vojt.[10]

Film nije napravio neki profit, ali je nakon izdavanja za video stekao kultno sledbeništvo.[11]

Godine 1996. se pojavila kao Đina Malačiči u komediji Ljubav je sve na svetu, modernoj slobodnoj adaptacija Romea i Julije, postavljenoj između dve suparničke italijanske porodice-vlasnike restorana u Bronksu u Njujorku. U filmu Pustinjski mesec bila je tinejdžerka po imenu Elenor Rigbi koja se zaljubila u Denija Ajela, koji je zavodi njenu majku, En Arčer. Takođe 1996. godine u filmu Divljakuše je odigrala ulogu Margaret „Legs“ Sadovski, jedne od pet tinejdžerki koje zasnivaju neočekivanu vezu nakon fizičkog obračuna sa profesorom koji ih je seksualno zlostavljao. O njenom izvođenju „Los Anđeles Tajms“ je napisao: „U razvoju ovog lika mnogo je besmislica; Džoli, prelepa ćerka Džona Vojta, ima dovoljno snage da prevaziđe stereotip. Mada je Medi pripovedač priče, Legs je njen subjekat i katalizator.“[12]

Godine 1997. Džoli je glumila sa Dejvidom Duhovnijem u trileru Izigravajući boga, film oslikava poznatog hirurga iz Los Anđelesa kome je oduzeta medicinska dozvola i koji je umešan duboko u kriminalni svet gde upoznaje Andželinin lik, Klaru. Film nije dobro primljen od strane kritičara i Rodžer Ebert govori da „Andželina Džoli pronalazi određenu toplinu u ovakvoj ulozi koja je obično teška i agresivna; izgleda previše fino da bila devojka kriminalca, a možda i jeste.“[13] Onda se pojavila u filmu Prave žene, istorijskoj romantičnoj drami koja se odigrava na Divljem zapadu, i zasnovana je po knjizi Dženiz Vuds Vindl. Glumila je i striptizetu u muzičkom spotu Rolingstonsa za pesmu Anybody Seen My Baby?

Uspeh (1997—2000)[uredi | uredi izvor]

Karijera joj je krenula uzlaznim tokom nakon uloge Kornelije Valas u biografskom filmu Džordž Valas (1997) za koji je osvojila „Zlatni globus“ i bila nominovana za „Emi“. Film je bio visoko ocenjen od strane kritike a, između ostalih nagrada, primila je „Zlatni globus“ za „Najbolju miniseriju/film napravljenu za TV“. Glumila je drugu ženu bivšeg guvernera Alabame koji je, u toku kandidature za predsednika, ranjen u atentatu i ostao paralizovan. Glavna uloga u filmu je poverena Gariju Sinizu, a režirao ga je Džon Frankenhajmer.

Godine 1998. Džolijeva je igrala glavnu ulogu u TV filmu Džija, snimljenom u produkciji kuće „HBO“; glumila je biseksualnu manekenku, Džiju Karandži. Film opisuje svet seksa, droge i emocionalnih drama, prikazuje hronologiju propasti Karandžine karijere što je bio rezultat njene zavisnosti od droge, i njenu smrt uzrokovanu SIDOM. Drugu godinu za redom, Andželina osvaja „Zlatni globus“ i biva nominovana za nagradu Emi. Takođe osvaja svoju prvu nagradu Udruženja filmskih glumaca.

U skladu sa metodom glume Lija Strasberga, Andželina voli da ostane u liku koji glumi i između scena, za vreme snimanja filma, i kao rezultat dobija reputaciju glumice sa kojom se teško sarađuje. U vreme snimanja filma Đija, rekla je svom tadašnjem mužu, Džonu Liju Mileru, da neće moći da ga zove. „Rekla sam mu: Sama sam, umirem, ja sam gej. Neću te videti nekoliko nedelja.“[14]

Nakon filma Đija, Džoli se preselila u Njujork i prestala da glumi u jednom kratkom vremenskom periodu zato što je osećala da „nema više ništa da pruži“. Upisala je studije režije na njujorškom univerzitetu i pohađala časove pisanja. U emisiji Inside the Actors Studio objasnila je da je dobro za nju da se sabere.[4]

Vratila se na veliko platno 1998. godine ulogom Glorije Mekniri u gangsterskom filmu Đavolja kuhinja, a kasnije te godine je postala deo odabrane glumačke postave koja uključuje Šona Konerija, Džilijen Anderson, Rajana Filipa i Džona Stjuarta u filmu Igra srcem. Drama priča o nekoliko naizgled nepovezanih karaktera, a Džolijeva igra mladu posetiteljku noćnih klubova, Džoan. Film je dobio pretežno pozitivne kritike, a Džolijeva je bila posebno pohvaljena. Za ovu ulogu osvojila je nagradu Breakthrough Performance koju dodeljuje National Board of Review.

Andželina je 1999. godine glumila u komediji-drami Kontrolni toranj Majka Njuela, o dva kontrolora leta koji se nađu u mačo konfliktu, zajedno sa Džonom Kjuzakom, Bilijem Bobom Torntonom i Kejt Blančet. Džoli igra Torntonovu zavodljivu ženu Maribel. Film je imao mlak prijem kod kritike, a lik koji je glumila Džoli je posebno kritikovan. „Vašington post“ je pisao „Mari (Andželina Džoli), potpuno smešna piščeva kreacija slobodoumne žene koja plače za hibiskusom koji vene, nosi mnogo tirkiznog prstenja i biva poprilično usamljena kada Rasel provodi cele noći van kuće.“[15] Potom je glumila pored Denzela Vošingtona u filmu Sakupljač kostiju, snimljenom po adaptiranom krimi romanu koji je napisao Džeferi Diver. Džolin lik, Amelija Donahju, je policajka koju proganja samoubistvo njenog oca policajca. Ona nevoljno pomaže Vošingtonu da prati i uhvati serijskog ubicu. Film je imao bruto zaradu od 151 milion dolara od projekcija širom sveta, ali ga je kritika loše ocenila; „Detroit fri pres“ je zaključio: „Džolijeva, koju je uvek divno gledati, je jednostavno loš izbor za ovu ulogu.“[16]

Džoli je zatim dobila sporednu ulogu Lize Rou, u filmu Neprilagođena, u kojem je glavnu ulogu tumačila Vinona Rajder. Film govori o lečenju Suzane Kejsen u bolnici za mentalne bolesti, a scenario predstavlja adaptirane originalne memoare Suzane Kejsen, izdate pod nazivom „Neprilagođena“. Iako je glavnu ulogu imao lik Vinone Rajder, a film je trebalo da predstavlja njen povratak na scenu, ispostavilo se da je bio „dobrodošlica u Holivud“ za Džoli. Osvojila je treći Zlatni globus, drugu nagradu Udruženja filmskih glumaca i „Oskara“ za najbolju žensku sporednu ulogu.

Godine 2000, Džoli se pojavila u prvom letnjem blokbasteru Minut za beg, kao Sara „Svej“ Vejlend, bivša devojka kradljivca automobila koga glumi Nikolas Kejdž. Uloga je bila mala, a „Vašington Post“ je komentarisao „sve što radi u ovom filmu je da je prisutna, kulira, pokazuje te mesnate, pulsirajuće usne koje tako provokativno uokviruju njene zube.“[17] Kasnije je objasnila da joj je ovaj film bio dobrodošlo olakšanje nakon zahtevne uloge Lize Roj, a postao je film od koga je, do tada, najviše zaradila — 237 miliona dolara od projekcija širom sveta.[18]

Međunarodni uspeh, od 2001. do danas[uredi | uredi izvor]

Andželinini filmovi često nisu zadovoljavali širu publiku, ali ju je film Lara Kroft: Pljačkaš grobnica (2001) napravio filmskom zvezdom. Za adaptaciju popularne video-igre „Pljačkaš grobnica“, od Džolijeve je traženo da usavrši britanski akcenat i da se podvrgne žestokom treningu da bi odigrala ulogu Lare Kroft. Andželina je bila uglavnom pohvaljivana za svoju ulogu, ali je film većinom dobio negativne kritike. Časopis „Slent“ je komentarisao: „Andželina Džoli je rođena da odigra Laru Kroft, ali je režiser Sajmon Vest od njenih avantura napravio igru »Frogger«.“[19] Ipak, film je imao ogroman međunarodni uspeh, zaradivši 275 miliona dolara širom sveta, a ona je tada stekla reputaciju međunarodne zvezde.[18]

Džolijeva je zatim glumila uz Antonija Banderasa, kao mlada Džolija Rasel u Prvom grehu, trileru zasnovanom na romanu „Valcer u tami“ Kornela Vulriha. Film je uglavnom dobio loše kritike.[20] Godine 2002, je glumila Leni Kerigan u filmu Život ili nešto slično o ambicioznoj TV reporterki kojoj je rečeno da će umreti za nedelju dana. Film je dobio loše kritike, mada je Andželinina gluma dobila pozitivne kritike.[21]

Džolijeva je 2003. godine reprizirala ulogu Lare Kroft u filmu Lara Kroft: Pljačkaš grobnica. Nastavak nije bio tako unosan kao original, pošto je zaradio 156 miliona dolara širom sveta. Kasnije te godine Džolijeva je glumila u filmu Izvan granica, o humanitarnim radnicima u Africi. Iako film oslikava Andželinino pravo životno interesovanje u promociji humanitarne pomoći, film je bio kritički i finansijski neuspešan.

Andželina Džoli

Godine 2004, Džolijeva je glumila uz Itana Houka u trileru Uzimanje života, kao Ileana Skot, agentkinja FBI pozvana da pomogne montrealskoj policiji da uhvati serijskog ubicu. Film je dobio različite kritike, a „Holivud reporter“ je zaključio: „Andželina Džoli igra ulogu koju definitivno oseća kao nešto što je već radila, ali ona dodaje nepogrešivu crtu uzbuđenja i opsene.“[22] Andželina je takođe pozajmila glas anđeoskoj ribici Loli u animiranom filmu Drimvorksa Priča o ajkuli; u filmu glume još Vil Smit, Martin Skorseze, Rene Zelveger, Džek Blek i Robert de Niro. Takođe, 2004. godine je imala kratko pojavljivanje kao Frenki u filmu Nebeski kapetan i svet sutrašnjice Kerija Konrana, naučno-fantastičnom avanturističkom filmu u celosti snimanom sa glumcima ispred plavog ekrana, sa skoro svim scenama i rekvizitima urađenim pomoću računarske animacije.

Džoli je zatim odglumila Olimpiju u filmu Aleksandar, biografiji Aleksandra Velikog u režiji Olivera Stouna. Film je loše prošao u SAD, što je Stoun pripisao lošem prijemu zbog neslaganja sa prikazom Aleksandrove homoseksualnosti, ali je na međunarodno sceni, sa prihodima od 139 miliona dolara izvan Sjedinjenih Država, dobro prošao.[18][23]

Andželinin jedini film u 2005. godini, akciona komedija Gospodin i gospođa Smit, je do sada njen najveći komercijalni uspeh. Film, koji je režirao Dag Liman, prikazuje priču o dosadnom paru u braku koji saznaje da su oboje tajne ubice. Džolijeva je glumila Džejn Smit, uz Breda Pita. Film je bio dobro primljen i uglavnom je bio pohvaljen za „hemiju“ između glavnih glumaca. Film je zaradio preko 478 miliona dolara širom sveta, i jedan je od najvećih hitova 2005. godine.[18]

Andželina se zatim pojavila u filmu Dobri pastir Roberta de Nira, o ranoj istoriji CIA, viđene kroz oči Edvarda Vilsona, kojeg je odigrao Met Dejmon. Džolijeva je glumila Klover Vilson, Vilsonovu zanemarenu suprugu, koja postaje alkoholičarka tokom radnje filma.

U 2007. godini Džolijeva je imala rediteljski debi dokumentarcem A Place in Time, koji beleži život na 27 lokacija širom sveta tokom jedne nedelje, a u njemu Džud Lou, Hilari Svonk, Kolin Farel i Džoni Li Miler. Džolijeva je igrala Marijanu Perlu u drami Majkla Viterbotoma Ogromno srce o otmici i ubistvu novinara Volstrit džurnala Danijela Perla u Pakistanu. Film je zasnovan na istoimenim memoarima Marijane Perl, a svoju premijeru je imao na Kanskom filmskom festivalu. Andželina Džoli je igrala i Grendelovu majku u filmu Roberta Zemekisa Beovulf.

Andželina Džoli

U 2008. godini se pojavila uz Džejmsa Makavoja i Morganom Frimenom u akcionom filmu Tražen, adaptaciji romana Marka Milara. Film je dobio dobre kritike i doživeo međunarodni uspeh, zaradivši 281 miliona dolara u bioskopima širom sveta. U dugometražnom crtanom filmu Kung fu panda iz 2008. godine je pozajmila glas liku Tigrice. Džolijeva je izabrana da tumači ulogu Kristine Kolins, glavne uloge u najnovijem filmu Klinta Istvuda Ružno pače, koji je svoju premijeru imao na Kanskom festivalu.

Humanitarni rad[uredi | uredi izvor]

Andželina Džoli i Kondoliza Rajs tokom Svetskog dana izbeglica 2006.

Džoli je prvi put postala svesna svetske humanitarne krize dok je snimala film Pljačkaš grobnica u siromašnoj Kambodži punoj mina.[24] Duboko pogođena ovim iskustvom, najzad se obratila UNHCR-u za više informacija o problematičnim mestima u svetu. U narednim mesecima pristala je da poseti različite izbegličke kampove širom sveta da nauči više o situaciji i uslovima u tim oblastima. Februara 2001. godine, otišla je na prvu terensku posetu, na 18-dnevnoj misiji u Sijera Leone i Tanzaniju; kasnije je bila šokirana onim čega je bila svedok.[25] U dolazećim mesecima vratila se u Kambodžu na dve nedelje a nakon toga je posetila Avganistanske izbeglice u Pakistanu gde je poklonila milion dolara za izbeglice u odzivu za svetsku UNHCR hitnu molbu.[26] Insistirala je u pokrivanju svih troškova koji su bili u vezi sa njenom misijom i delila je iste osnovne uslove rada i života kao UNHCR terenski kadar na svim svojim posetama.[25] Impresionirani njenim interesovanjem i predanosti za to, UNHCR ju je imenovao za Ambasadora dobre volje 27. avgusta 2001. godine u UNHCR sedištu u Ženevi, uprkos upozorenjima da će njena kontroverzna javna slika možda pustiti negativno svetlo na UN.[27] Na konferenciji za novinare Džoli je objasnila njene motive priključivanja izbegličkoj ustanovi:

Ne možemo da zatvorimo sebe za informacije i ignorišemo činjenicu da milioni ljudi tamo negde pate. Iskreno želim da pomognem. Ne verujem da se osećam drugačijom od drugih ljudi. Mislim da svi želimo pravdu i jednakost, šansu za život sa smislom. Svi mi želimo, ako bi se našli u lošoj situaciji, nekog da nam pomogne.[28]

Tokom prve tri godine kao Ambasador dobre volje, Džolijeva je usredsredila svoje napore na misijama na terenu, posećujući izbeglice i interno raseljene osobe širom sveta. Upitana šta želi da ispuni, navela je, „Svest o nezgodnom stanju ovih ljudi. Mislim da bi oni trebalo biti pohvaljeni za ono sto su preživeli, a ne da ih gledaju sa visine.“[29] Džoli je 2002. godine posetila Tam Hin izbeglički kamp na Tajlandu i kolumbijske izbeglice u Ekvadoru da bolje uvidi „Najozbiljnije krize Zapadne Hemisfere“.[30] Ona i državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Kolin Pauel su otvorili događaj da proslave Svetski dan izbeglica 20. juna 2002. godine u Vašingtonu.[31] Džoli je zatim išla u različite UNHCR objekte na Kosovu i Metohiji i posetila izbeglički kamp „Kakuma“ u Keniji sa izbeglicama uglavnom iz Sudana. Predstavnik UNHCR iz Kenije, Džordž Okot-Obo, je pohvalio njeno „prisustvo, samo da donese neku radost u svakako težak život ovih ljudi ovde“.[32] Ona je takođe posetila angolske izbeglice dok je snimala film Izvan granica u Namibiji.

Godine 2003, Andželina Džoli se uputila na šestodnevnu misiju u Tanzaniju gde je putovala do zapadnih graničnih kampova, gde je ugostila izbeglice iz Konga i na nedelju dana posetila sever Šri Lanke, gde se uverila u posleratne uslove. Andželina ponovo prisustvuje Svetskom danu izbeglica 20. juna u Vašingtonu, a kasnije se odlučuje za četvorodnevnu misiju u Rusiji gde je otputovala u Severni Kavkaz da sagleda i nauči sve aspekte delovanja UNHCR u ovom regionu. U isto vreme sa puštanjem njenog filma Izvan granica u oktobru 2003. godine izdala je Notes from My Travels, kolekciju novinarskih zapisa koje je sakupljala na ranijim misijama na terenu (2001—2002). Svi prihodi od knjige su otišli za UNHCR. Za vreme privatnog dolaska u Jordan, decembra 2003. godine, zamolila je da poseti kamp Ruvaišed u zabačenoj istočnoj pustinji u Jordanu, 70 km od iračke granice. Kamp prima nekih 800 ljudi koji su pobegli iz Iraka za vreme invazije SAD, a kasnije tog meseca posetila je sudanske izbeglice blizu egipatskog glavnog grada Kaira.

Na njenom prvom putovanju u organizaciji UNHCR unutar SAD, Džoli je bila u Arizoni 2004, posećujući tragače sprečene azilom u tri ustanove i Southwest Key Program, ustanovu za decu bez roditelja u Finiksu. Dok se humanitarna situacija u Sudanu pogoršavala, doletela je u Čad juna 2004, i platila je posetu pograničnih krajeva i kampova za raseljena lica koje su pobegle od borbi u zapadnoj Sudanskoj Darfur regiji. Četiri meseca kasnije se vratila u region, ovog puta je otišla direktno u Zapadni Darfur da sazna sve o situaciji hiljadu izbeglica. Naglasila je potrebu za sigurnošću i pristupu seoskim kućama tih raseljenih lica na konferenciji za štampu u glavnom gradu Sudana, Kartumu. 18. juna 2004. godine ona i američka državna sekretarica Kolin Pauel su se ponovo sastale u da pokrenu trodnevna događanja Svetskog dana za izbeglice.[33] Takođe u 2004. Džoli je posetila avganistanske izbeglice na Tajlandu i privatno bila u Libanu za vreme Božićnih praznika u poseti UNHCR-ovoj regionalnoj ustanovi u Bejrutu, kao i neke mlade izbeglice i bolesnike koji boluju od raka u glavnom gradu Libana.

Sa povećanjem iskustva, Džoli se više angažovala u promociji humanitarnih slučajeva na političkom nivou. Od 2005. prisustvuje Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, obaveštavajući razvijanje Council of Business Leaders sa UNHCR-ovim izaslanikom i visokim komesarom, Vendi Kamberlin 2005, i učestvuje u grupnoj diskusiji „Ljudska prava: smanjena na nivo milostinje?“ Godine 2006. Džolijeva takođe počinje da lobira za humanitarne interese u Vašingtonu gde se sastajala sa kongresmenima i senatorima najmanje 20 puta od 2003. godine. Objasnila je za „Forbs“:

Između ostalog, težila je za The Unaccompanied Alien Child Protection Act u delovanju njene prošle posete ustanovama za traženje azila u Arizoni. 8. marta 2005. godine. Džolijeva uzima udeo u National Press Club-u u Vašingtonu, gde je promovisala program i podršku i proglasila fondaciju za „National Center for Refugee and Immigrant Children“, organizaciju koja obezbeđuje besplatnu legalnu pomoć za decu sa azilom bez legalnih dokumenata gde je Džoli lično dala donaciju od 500.000 američkih dolara za prve dve godine.[34] The Unaccompanied Alien Child Protection Act je najzad usvojen decembra 2005. Džoli je takođe dala novčanu pomoć, za 70 miliona ranjene dece u zemljama trećeg sveta, za šta je pohvaljena od predsednika Buša novembra 2005, ali do sada još nisu dozvoljena novčana sredstva.[27] U dopuni njenog političkog učešća, Džoli je počela da koristi javne interese da promoviše humanitarne razloge kroz masovne medije. Maja 2005. Džoli je snimala MTV-jev specijal, „Dnevnik Andželine Džoli i dr Džefrija Saša iz Afrike“, oslikavajući nju i poznatog ekonomistu dr Džefrija Saša na njihovom putovanju za Sauri, zabačenoj grupi sela u zapadnoj Keniji. Tamo, Sašin tim Ujedinjenog narodnog milenijumskog projekta je radio sa lokalnim ljudima da okončaju siromaštvo, glad i bolesti. Septembra 2005. Džoli je imenovana za novog predstavnika linije odeće Sv. Džon počevši u proleće 2006. Nagodba uključuje da bude vođa humanitarnih ljudi, Džoli će se fokusirati na dečje probleme i razloge. 24. oktobra 2005. godine Džoli prisustvuje organizaciji WWO (Worldwide Orphans Foundation), gde se zalaže da postane partner sa WWO koji će lečiti decu u Etiopiji koja su siročići i zaraženi AIDS-om i koja su HIV pozitivna. Ona takođe objavljuje njene planove da podrži WWO pedijatrijsku HIV/AIDS kliniku u Adis Abebi i zalaže se za početnu potvrdu. Septembra 2006. godine Džoli otvara „fondaciju Džoli/Pit“ koja je dala inicijalnu fondaciju Global Action for Children i Doctors Without Borders od po 1 milion dolara svako.

Džoli je posetila kampove u Pakistanu koji sadrže avganistanske izbeglice, maja 2005. godine i tu upoznaje pakistanskog predsednika Pervez Mušarafa i premijera Šaukat Aziza. Kasnije se sa Bredom Pitom vratila u Pakistan, za vreme Dana zahvalnosti, da uvidi posledice udara Kašmir zemljotresa 8. oktobra. Sreli su dosta žrtava zemljotresa kao i predsednika Mušarafa. Godine 2006. ovaj par leti za Haiti i posećuju školu koju je osnovala jedna humanitarna fondacija, Yéle Haïti. Osnivač ove fondacije je haićanski hip hop muzičar Viklif Džin. Džoli takođe sređuje dogovor sa magazinom Pipl dopuštajući im da odštampaju i prikažu prve slike njene vidne trudnoće u zamenu za 500.000 dolara donacije za Yéle Haïti.[traži se izvor] Za vreme dvomesečnog boravka u Namibiji, dok je čekala rođenje ćerke, Džoli je promovisala Globalnu obrazovnu nedelju u intervjuu za NBC i takođe je učestvovala u konferencijskoj vezi sa britanskim kancelarom Gordonom Braunom koji se založio za dodatnih 16 milijardi dolara univerzalnoj besplatnoj edukaciji. Džoli je radila sa senatorkom Hilari Klinton od 2005. da dobije novac za „Obrazovanje za sve“ (Education for All) od američkog kongresa. Novembra 2006, dok je snimala film „Veliko srce“ u Indiji, posetila je avganistanske i burmanske izbeglice u Nju Delhiju i sastala se sa državnim ministrom za spoljna pitanja, Anand Šarmom, pohvalivši dugogodišnje gostoprimstvo Indije za izbeglice.[35]

Džoli je dobila široka priznanja za humanitarni rad. Dana 24. oktobra 2003. godine bila je prvi dobitnik nagrade Građanin sveta (Citizen of the World Award) od organizacije United Nations Correspondents Association. Kambodžanski kralj Norodom Sihamoni joj je, 12. avgusta 2005. godine dodelio kambodžansko državljanstvo zbog njenog održavanog rada u zemlji; obavezala se na 5 miliona dolara da izgradi hram u severozapadnoj provinciji Batambang i tamo poseduje vlasništvo.[36] 12. oktobra 2005, Džoli je nagrađena sa Global Humanitarian Award od strane UNA-USA.[37]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Džolijeva se 28. marta 1996. godine udala za britanskog glumca Džonija Li Milera, tadašnjeg partnera u filmu Hakeri. Andželina je na venčanje došla u crnim kožnim pantalonama i beloj košulji, na kojoj je ispisano na leđima ime mladoženje, ali njenom krvlju.[38] Džolijeva i Miler su se rastali godinu dana kasnije, a naknadno su se zvanično razveli 3. februara 1999. Ostali su u dobrim odnosima, a ona objašnjava, „S vremenom je sve padalo. Mislim da je on najbolji muž koga devojka može naći. Uvek ću ga voleti, bili smo jednostavno previše mladi.“

Zatim se udala za američkog glumca Bilija Boba Tortona, koga je srela na snimanju filma Pushing Tin, 5. maja 2000. godine. Kao rezultat njihovih učestalih javnih izliva strasti i gestova ljubavi (najčuvenije je nošenje malih bočica krvi jedno drugih, oko vrata), njihova veza je postala omiljena tema zabavnih medija. Džoli i Torton su se rastali 27. maja 2003. godine. Upitana u „Vojažu“ o iznenadnom topljenju njihovog braka, Džolijeva je rekla, „Iznenadilo me je, takođe, jer smo se preko noći, totalno promenili. Mislim da jednog dana mi više ništa nismo imali zajedničko. I to je strašno ali... Mislim da se to može dogoditi kada se vežete a ne poznajete sebe dovoljno.“ [39]

Džoli je govorila u intervjuima da je biseksualka i priznala je da je imala seksualne odnose sa svojom „Foksfajer“ koleginicom iz filma, Dženi Šimizi, „Verovatno bih se oženila sa Dženi da se nisam udala za mog muža. Zaljubila sam se u nju prvog trenutka kada sam je ugledala.“[40] U intervjuu koji je Barbara Valters uradila 2003. godine, upitana da li je još uvek biseksualka, Džoli je odgovorila, „Naravno. Ako se sutra zaljubim u ženu, da li ću osećati da je dobro to što želim da je poljubim i dodirnem? Ako se zaljubim u nju? Apsolutno! Da!“[41]

Ranije 2005. godine, Džoli je bila umešana u veliki javni holivudski skandal gde je okrivljena da je bila „druga žena“ u razvodu glumaca Breda Pita i Dženifer Aniston. Tvrdi se da je Pit započeo aferu za vreme snimanja filma Gospodin i gospođa Smit, međutim ona je to demantovala u nekoliko intervjua. U razgovoru sa En Kari 2005. godine, objasnila je, „Biti intimna sa oženjenim čovekom, kada moj rođeni otac vara moju majku, nije nešto što mogu oprostiti. Ne bih mogla da se pogledam ujutru u ogledalo da sam to uradila. Ne privlače me ljudi koji varaju svoje žene.“[traži se izvor]

Dok Džoli i Pit nikad javno nisu komentarisali prirodu svoje veze, nagađanja su se nastavila tokom 2005. Prve intimne paparaci fotografije su se pojavile u aprilu, mesec dana kasnije, nakon što je Aniston podnela zahtev za razvod; one prikazuju Pit, Džolie i njenog sina Medoksa na plaži u Keniji. Tokom leta Džolie i Pit su viđeni zajedno sve više i učestalije i najviše zabavnih medija su ih proglasili parom, dajući im nadimak „Brandželina“. 11. januara 2006. Džoli je potvrdila za „Pipl“ da je trudna i u vezi s tim prvi put javno potvrdila njihovu vezu.[42] U februaru 2010. godine Andželina i Bred su tužili britanski tabloid News of the world zbog lažnog izveštavanja da su se razdvojili. U julu iste godine su dobili na sudu i nepoznatu količinu novca poklonili u svoju fondaciju Džoli — Pit!

Deca[uredi | uredi izvor]

Džoli je, 10. marta 2002. godine, usvojila prvo dete, Medoksa Džolija-Pita (Maddox Chivan Jolie-Pitt).[43] Rodio se 5. avgusta 2001. godine u Rat Vibolu u Kambodži i u početku je živeo u lokalnom sirotištu „Batambang“. Džoli je odlučila da podnese zahtev za usvajanje nakon što je posetila Kambodžu dva puta, dok je snimala film „Pljačkaš grobnica“ i na UNHCR putovanju po terenu 2001. Nakon razvoda od drugog muža, Bilija Boba Torntona, dobila je starateljstvo nad Medoksom. Medoksovo ime je Seltik u originalu, obično se prevodi kao „dobrotvoran“.[44] Džoli mu je dala nekoliko nadimaka, obično ga zove „Med“. Medoks, kao Andželinino drugo dvoje dece, postao je značajna slavna ličnost i pojavljuje se redovno u tabloidima; nazvali su ga „najslađim detetom slavnih ličnosti“, njegova odeća je opisana kao trend za dečju odeću i poznat je po svojoj „mohok“ frizuri, koji mu je Džoli napravila zbog toga što prema njenim rečima: „On ima ludu kosu koja ide pravo gore. Morala sam nešto da uradim povodom toga.“ [45]

Džoli je, 6. jula 2005. godine, usvojila šestomesečnu devojčicu iz Etiopije, Zaharu Marli Džoli-Pit (Zahara Marley Jolie-Pitt), koja je bila siroče kojem su roditelji umrli od SIDE. Zahara je rođena 8. januara 2005. godine u Tena Adamu.[46] Džoli ju je pronašla u sirotištu „Wide Horizons For Children“ u Adis Abebi. Kratko nakon što su se vratili u SAD, Zahara je morala da ostane u bolnici zbog dehidracije i pothranjenosti. Zaharino ime znači „cvet“ na svahiliju, a drugo ime „Marli“ dolazi od jamajkanske rege zvezde Boba Marlija.[44] Zaharin nadimak je „Zi“. Nekoliko meseci nakon usvajanja, pojavljivale su se vesti da je nekoliko žena tvrdilo da su njene biološke majke ili bake. Dok je gostovala na Si-En-Enovoj emisiji „The Situation Room“ Džoli je rekla da je njena ćerka bila u sirotištu za decu čije su majke umrle od side, ali da njena kćerka nije zaražena. Biološki otac Zahare nije poznat. Kasnije u oktobru 2005. godine, etiopijski sudija je presudio da nema dokaza koji nagoveštavaju da Džoli mora ponovo da prosledi papire za usvajanje. Sudija je presudio i to da žena koja tvrdi da je Zaharina majka u stvari nije njena majka. Bred Pit je izrazio zadovoljstvo kada je Džoli potpisala papire za usvajanje i dobila kćerku; kasnije je naznačila da su ona i Pit odlučili da usvoje Zaharu zajedno.[47] Decembra 2005. godine potvrđeno je da Pit traži da legalno usvoji Džolino dvoje dece. Da bi poduprla ove tvrdnje (koje su deo legalnih zahteva), Džoli je objavila u oglasima novina „Los Anđeles“ da je promena imena izvršena, i 19. januara 2006. godine sud u Kaliforniji je odobrio ovaj zahtev. Formalna i legalna prezimena njihovoj deci su promenjena u „Džoli-Pit“.[48]

Džoli je 27. maja 2006. godine, rodila ćerku po imenu Šiloks Nuvel Džoli-Pit, uveče u bolnici „Kotidž mediklinik“ u Šakopmundu u Namibiji. Šiloks je rođena planiranim carskim rezom, po rečima njihovih predstavnika za štampu, a Pit je bio tamo da preseče pupčanu vrpcu. Njihov akušer iz Los Anđelesa je asistirao lokalnim bolničarima. Ime „Šiloks“ znači, sudeći po prevodu iz Biblije, „ona koja je mirna-tiha.“[44]

Pit je potvrdio da će njihovo novorođeno dete imati namibijski pasoš dok je razgovarao sa lokalnim novinarima.[traži se izvor] Džoli je odlučila da ponudi prve slike Šiloks kroz distributera Getty Images, radije nego da dozvoli paparacima da naprave i prodaju slike po ekstremno visokoj ceni. Časopis „Pipl“ je platio više od 4,1 miliona američkih dolara za severnoamerička prava, dok je Britanski časopis „Helou“ dobio međunarodna prava za 3,5 miliona američkih dolara; prava na prodaju su ukupno dostigla sumu od 10 miliona američkih dolara širom sveta – najskuplje prodate slike poznatih svih vremena.[49] Sav prihod je doniran u humanitarne svrhe. Dana 26. jula 2006. godine Muzej voštanih figura „Madam Tiso“ u Njujorku je otkrio voštanu figuru dvomesečne Šiloks; to je prva beba čiji je lik oslikan u vosku muzeja „Madam Tiso“.[50]

Andželina je 15. marta 2007. godine usvojila Paks Tin Džoli-Pit, trogodišnjeg dečaka iz Vijetnama, koji je bio napušten u bolnici na rođenju. Rođen je 29. novembra 2003. godine, sudeći po ljudima u usvojilištu „Tam Bin“ u vijetnamskom gradu Ho Ši Min.[51][52] Njegovo ime znači, „mirno nebo“. Paks na latinskom znači „mir“, a Tin na vijetnamskom „nebo“.[44] Andželina je izjavila vijetnamskim novinarima da će ostati kući i pomoći Paksu da se prilagodi novoj porodici i brinuće se za sve četvoro dece.[52] Andželina se drugi put porodila 12. jula 2008. godine u Nici u Francuskoj, kada je rodila blizance, dečaka Noksa Leona i devojčicu Vivijen Maršelin.

Džoli u medijima[uredi | uredi izvor]

Andželina se pojavila u medijima zbog njenog poznatog oca Džona Vojta. Sa 7 godina imala je malu ulogu u filmu Lookin' to Get Out filmu u kojem je koscenarista i glavni glumac bio njen otac, a 1986. i 1988. zajedno sa njim, kao tinejdžerka, prisustvovala je dodeli Oskara. Međutim, kada je započinjala glumačku karijeru, Džoli je odlučila da ne koristi prezime Vojt, jer je želela da dokaže svoj identitet kao glumica.[42] Nikada se nije stidela zbog kontroverzi i intriga kada je bila tinejdžerka, i „divlja devojka“ je bio njen imidž u prvim godinama karijere. Za vreme pozdravnog govora 2000. godine na dodeli Oskara, Džoli je otvoreno rekla: „Baš sam zaljubljena trenutno u svog brata“, što je, u kombinaciji sa njenim nežnim ophođenjem prema njemu te večeri, proširilo glasine u tabloidima i medijima o incestnoj vezi sa njenim bratom Džejmsom Havenom.[9] Demantovala je te glasine i rekla, kada se pojavila na Inside the Actors Studio „svet je mnogo bolesniji nego što sam mislila“.[4] Džoli i Haven su kasnije objasnili u intervjuu da su, nakon razvoda njihovih roditelja, podržavali jedno drugo i zato su se držali za ruke kao znak emocionalne podrške.[42]

Poznata je kao jedina poznata ličnost sa A-spiska bez publiciste, i brzo je postala miljenica tabloida, od kad se predstavila kao veoma otvorena u intervjuima, jednom tvrdeći da „najviše voli da spava sa ženskim fanovima“.[53] Njen ljubavni život, posebno njeno interesovanje za sadomazohizam, je često bila atrakcija u medijima. Godine 2004. navela je u Aluru, „Sado-mazo seks može biti pogrešno protumačen kao nasilan. Sve se svodi na poverenje. Želim da pomeram granice, emocionalno i seksualno, sa drugom osobom. Tada se osećam najseksepilnije. Bila sam i u pokornoj i u dominantnoj ulozi jer sam želela više.“[3] Takođe je punila naslove previše razglašenim brakom sa Bilijem Bob Torntonom i njenim naknadnim promenama u pokrovitelja ugroženih širom sveta. Kada je dobila ulogu Ambasadora dobre volje UNHCR, iskoristila je svoju slavu da stavi svima do znanja o humanitarnim krizama širom sveta, tj. da promoviše Svetski dan izbeglica 2006. godine u dvočasovnom intervjuu „Si-en-ena“ sa Andersonom Kuperom, kada je privukla duplo više gledalaca nego obično.[traži se izvor]

Andželina je uzimala časove letenja od 2004. godine i dobila zvaničnu pilotsku dozvolu.[39] Mediji spekulišu da je Džoli budistkinja, ali je ona rekla da je učila o budizmu zbog svog sina Madoksa, jer smatra da je to deo njegove kulture. Džoli još nije jasno odgovorila da li veruje ili ne u Boga. Kada je 2000. godine upitana, u razgovoru za „The Onion A.V. Club“, da li Bog postoji, ona je rekla: „Za ljude koji veruju u to, nadam se. Bog za mene nije potreban“.[54]

Počevši od 2005. godine, njena veza sa Bredom Pitom je postala najizveštavanija priča o poznatima širom sveta. Nakon što je potvrdila svoju trudnoću ranije 2006. godine, neprestano su bili okruženi neosnovanim pričama medija „koje su dostizale tačku ludila“ kako je „Rojters“ opisao u priči „Brangelina groznica“; između ostalog, bilo je nekoliko netačnih tračeva o venčanju uključujući i navodno venčanje u Lagliju, u Italiji, koje su lokalne italijanske vlasti dalje potpaljivale, a širene su i glasine na mnogim svetskim TV stanicama poput „Asošijeted presa“ i Bi-bi-sija.[1][55] Pokušavajući da izbegnu pažnju medija, par je otputovao za Namibiju zbog rođenja „najočekivanije bebe još od Isusa Hrista“, kako je bilo opisano.[56]

Danas je Andželina jedna od najpoznatijih filmskih ličnosti na svetu. Sudeći po anketi „Q Score“ iz 2000. godine, nakon što je osvojila „Oskara“, 31% ispitanika u SAD je reklo da im je Džoli poznata, a do 2006. godine ta stopa se popela na 81%.[27] Godine 2006. globalna industrijska anketa od „ACNielsen“ u 42 svetska marketa su Džoli, zajedno sa Bredom Pitom, predstavili kao omiljene javne ličnosti koje omogućavaju veliku prodaju za brendove i proizvode širom sveta.[57] Takođe 2006. godine, Džoli je bila na listi 100 najuticajnijih ljudi na svetu časopisa „Tajms“, pojavila se na naslovnoj strani Forbs „Najslavnijih 100“, i imala poziciju broj 35.[58][59] Takođe, bila je opisana kao najlepša žena na svetu u listi „100 najlepših“, u izdanju časopisa „Pipl“.

Tetovaže[uredi | uredi izvor]

Tetovaže na leđima Andželine Džoli

Andželinin popis tetovaža je privukao pažnju većine medija koje su često bile tema razgovora u intervjuima. Veliki broj tetovaža na njenom telu je primorao scenariste da budu što kreativniji kada planiraju obnažene i ljubavne scene.[60]

Korišćena je šminka da se prekriju njene tetovaže u velikom broju njenih filmova. Andželina često dodaje ili menja postojeće tetovaže i navodi da sve tetovaže koje poseduje imaju specijalno značenje. Trenutno ima 12 poznatih tetovaža, među kojima je citat Tenesija Vilijamsa „A prayer for the wild at heart, kept in cages“ („molitva za divlje u srcu, zatvorene kao u kavezu“) koju je posedovala i njena majka, arapska fraza „العزيمة“ („snaga volje“), latinska izreka „quod me nutrit me destruit“ („šta me hrani to me i uništava“), kao i molitvu koja se sastoji od budističkih sanskritskih simbola za njenog sina Medoksa.[61][62] Nakon određenog vremena neke tetovaže je izbrisala laserom ili prekrila drugim, uključujući „Billy Bob“, ime njenog bivšeg muža Bilija Boba Torntona, kineski simbol za smrt i prozor na donjem delu leđa; objasnila je da je uklonila prozor, jer je koristila sve slobodno vreme gledajući kroz prozor i želeći da je negde napolju; sada je tamo sve vreme.[4]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Uloge Andželine Džoli
Godina
Srpski naziv
Izvorni naziv
Uloga
Napomena
1982. Lookin' to Get Out Toš
1993. Kiborg 2 Cyborg 2 Kasela Keš Ris
1995. Hakeri Hackers Kejt „Esid Bern“ Libi
1996. Pustinjski mesec Mojave Moon Elenor „Eli“ Rigbi
1996. Ljubav je sve na svetu Love Is All There Is Đina Malacici
1996. Divljakuše Foxfire Margaret „Legs“ Sadovski
1997. Izigravajući boga Playing God Kler
1997. Prave žene True Women Džordžija Virdžinija Loš Vuds
1997. Džordž Valas George Wallace Kornelija Valas
1998. Manekenka Gia Đia Mari Karanđi
1998. Đavolja kuhinja Hell's Kitchen Glorija Mekniri
1998. Igra srcem Playing by Heart Džoan
1998. Kontrolni toranj Pushing Tin Meri Bel
1999. Sakupljač kostiju Bone Collector Amelija Donahi
1999. Neprilagođena Girl, Interrupted Lisa Rou
2000. Minut za beg Gone in Sixty Seconds Sara Vejland
2001. Lara Kroft: Pljačkaš grobnica Lara Croft: Tomb Raider Lara Kroft
2001. Prvi greh Original Sin Džulija Rasel/Boni Kasl
2002. Život ili nešto slično Life or Something Like It Leni Kerigan
2003. Lara Kroft: Pljačkaš grobnica – Kolevka života Lara Croft Tomb Raider: The Cradle of Life Lara Kroft
2003. Izvan granica Beyond Borders Sara Džordan
2004. Uzimanje života Taking Lives Ileana Skot
2004. Priča o ajkuli Shark Tale Lola
2004. Nebeski kapetan i svet sutrašnjice Sky Captain and the World of Tomorrow Frenki
2004. Aleksandar Alexander Olimpijada
2005. Gospodin i gospođa Smit Mr. & Mrs. Smith Džejn Smit
2006. Dobri pastir The Good Shepherd Klover Vilson
2007. Beovulf Beowulf Grendelova majka
2007. Ogromno srce A Mighty Heart Marijana Perl
2008. Kung fu panda Kung Fu Panda Tigrica
2008. Tražen Wanted Foks
2008. Zamena Changeling Kristina Kolins
2010. Salt Salt Evelin Salt
2010. Turista The Tourist Elis Vard
2011. Kung fu panda 2 Kung Fu Panda 2 Tigrica
2014. Grdana — Zla vila Maleficient Grdana
2015. Uz more By the Sea Vanesa
2016. Kung fu panda 3 Kung Fu Panda 3 Tigrica
2019. Grdana — Gospodarica zla Maleficent: Mistress of Evil Grdana
2020. Beše jednom Come Away Rouz
2020. Ajvan, jedan jedini The One and Only Ivan Stela
2021. Oni koji mi žele smrt Those Who Wish Me Dead Hana Faber
2021. Večni Eternals Tena

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Brandželina groznica (The Brangelina fever). Ejdž, 6. februar 2006. (jezik: engleski)
  2. ^ „The Most Popular Actors and Actresses in the U.S. - DailyFinance”. Arhivirano iz originala 29. 8. 2011. g. Pristupljeno 19. 8. 2011. 
  3. ^ a b Divlji u srcu (Wild at heart) Allure, novembar 2004. (jezik: engleski)
  4. ^ a b v g Unutar Aktors studija, 169. epizoda Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. avgust 2010) (Inside the Actors Studio) Bravo 5. jun 2005. (jezik: engleski)
  5. ^ News from Elsewhere: The glamour of Swindon: Billie Piper, Melinda Архивирано на сајту Wayback Machine (18. децембар 2008) Indipendent, 18. jul 2005. (jezik: engleski)
  6. ^ a b Biografije Andželine Džoli Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. februar 2009), tiscali.film & TV (jezik: engleski)
  7. ^ „Angelina: Wuthering Jolie - Content”. web.archive.org. 10. 11. 2016. Arhivirano iz originala 10. 11. 2016. g. Pristupljeno 23. 09. 2019. 
  8. ^ „CNN.com - Transcripts”. transcripts.cnn.com. Pristupljeno 23. 09. 2019. 
  9. ^ a b „Angelina Jolie Interview: Blood, Sugar, Sex, Magic”. madeinatlantis.com. Pristupljeno 23. 09. 2019. 
  10. ^ Hakeri - Pregled Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. novembar 2015), Njujork Tajms, 15. septembar 1995.
  11. ^ Kako Holivud pokazuje hakere, CNN.com. 4. maj 2001. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. maj 2006)
  12. ^ calendarlive.com: Pregled filma - Foxfire, Los Anđeles Tajms, 23. avgust 1996.
  13. ^ Pregledi : Playing God Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. januar 2013), Čikago San-Tajms, 17. oktobar 1997.
  14. ^ Angelina Jolie interviews featuring Jonny Lee Miller Arhivirano 2012-05-24[Timestamp length] na sajtu Archive.today jonnyleemiller.co.uk
  15. ^ 'Pushing Tin' (R), Vašington Post, 23. april 1999
  16. ^ The Bone Collector Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. maj 2008), Rotten Tomatoes
  17. ^ 'Minut za beg': Lost in the Exhaust, „Vašington Post“, 9. jun 2000.
  18. ^ a b v g „Angelina Jolie Movie Box Office Results (Actor)”. Box Office Mojo. Pristupljeno 29. 12. 2014. 
  19. ^ Film Review - Lara Croft: Tomb Raider, slant magazine, 2001. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. oktobar 2009)
  20. ^ Original Sin - Review Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. novembar 2015), Njujork tajms, 3. avgust 2001
  21. ^ Jolie shines in up-and-down 'Life', CNN.com, 25. april 2002 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. januar 2010)
  22. ^ Taking Lives, The Hollywood Reporter, March 15, 2004
  23. ^ Stone blames 'moral fundamentalism' for US box office flop. film.guardian.co.uk
  24. ^ Angelina Jolie on Filling Lara Croft's Shoes and D-size Cups, NY Rock Interview Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. decembar 2001)
  25. ^ a b Angelina Jolie named UNHCR Goodwill Ambassador for refugees, UNHCR.org
  26. ^ Angelina Jolie responds to UNHCR emergency appeal. UNHCR.org
  27. ^ a b v g Bad Girl Interrupted Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. septembar 2009), Forbes, June 12, 2006
  28. ^ Andželina Džoli postaje UNHCR-ov ambasador dobre volje, UNHCR.org
  29. ^ Interview with Angelina Jolie UNHCR.org
  30. ^ Goodwill Ambassador Angelina Jolie ends Ecuador mission. UNHCR.org
  31. ^ Celebrating World Refugee Day in Washington, D.C., UNHCR.org, 4 July 2002
  32. ^ Jolie gives refugee girls a shot at school in Kenya. UNHCR.org
  33. ^ Jolie, Powell launch World Refugee Day celebrations in Washington, D.C., UNHCR.org, 18 June 2004
  34. ^ Angelina Jolie launches centre for unaccompanied children. UNHCR.org. March 9, 2005.
  35. ^ Justice for Darfur. Washington Post. February 28, 2007.
  36. ^ Jolie given Cambodian citizenship. news. BBC.co.uk
  37. ^ Jolie honoured for refugee role. BBC News
  38. ^ News for Angelina Jolie IMDb.com
  39. ^ a b Learning To Fly Vogue, March 2004 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. jun 2008)
  40. ^ 'Tis the Season to Be Jolie. Girlfriends Magazine. December 1997.
  41. ^ Angelina, saint vs. sinner. Daily News, L.P. 2 February 2006 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. avgust 2008)
  42. ^ a b v „Angelina Jolie - News”. Pristupljeno 28. 3. 2013. 
  43. ^ Angelina Jolie's Name Interrupted E! Online. 17. septembar 2002.
  44. ^ a b v g Jolie at peace with kids' names. USA Today. 15. mart 2007.
  45. ^ Medoks najslađe dete[mrtva veza], Life Style Extra, 20. jul 2006.
  46. ^ Andželinina devojčica Zahara: Tužna porodična priča, movies.yahoo.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. mart 2007)
  47. ^ Anderson Kuper 360 - Andželina Džoli: Njena misija i majčinstvo Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. februar 2015), CNN.com - Transkripti
  48. ^ Sudija kaže da Džolijina deca mogu uzeti Pitovo prezime. AP. 19. januar 2006.
  49. ^ Uslikajte ovo: 10 miliona američkih dolara — cena za prava Andželinine kđeri, NYPost.com
  50. ^ NYC Voštani muzej izlaže figuru Džoli-Pit bebe, USATODAY.com. 27. jul 2006.
  51. ^ Jolie at peace with kids' names, USATODAY.com. 15. mart 2007
  52. ^ a b Andželina Džoli usvaja vijetnamskog dečaka. BBC vesti. 15. mart 2007.
  53. ^ Andželina, svetac protiv grešnik. Dejli njuz, L.P. 2. februar 2006. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. avgust 2008)
  54. ^ Da li je ti Bog?. The A.V. Club. 6. septembar 2000. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2007)
  55. ^ Pit i Džoli trebaju da se venčaju u Italiji, BBC News
  56. ^ Namibija brani Pita i Džolijevu, washingtonpost.com
  57. ^ Andželina Džoli, Bred Pit, omiljeni par: AC Nilson, agencyfaqs.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. jun 2008)
  58. ^ The Time 100 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. maj 2006), time.com
  59. ^ Top 100 poznatih Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. decembar 2007), časopis „Forbs“
  60. ^ The new Angelina Jolie Архивирано 2012-05-26[Timestamp length] на сајту Archive.today jam! Showbiz. October 19, 2003
  61. ^ Angelina Jolie, tattoo diarist. USA Today. July 7, 2003.
  62. ^ Džoli dodala Tai tetovažu. BBC vesti. 24. april 2003.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Oskar za najbolju sporednu glumicu
. 1999.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анџелина_Џоли&oldid=27710234”