Kuvajt

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Država Kuvajt
دولة الكويت (jezik?)
Krilatica: nema
Himna: Национална химна
(arap. النشيد الوطني)
Položaj Kuvajta
Glavni gradKuvajt
Službeni jezikarapski[1]
Vladavina
 — EmirMishal Al-Ahmad Al-Jaber Al-Sabah
 — Predsednik VladeDžaber Mubarak el Sabah
 — Predsednik Narodne skupštineMarzuk el Ganim
Istorija
Nezavisnostod Ujedinjenog Kraljevstva
19. juna 1961.
Geografija
Površina‍
 — ukupno17.818 km2 (153)
 — voda (%)zanemarljivo
Stanovništvo‍
 — 2014.[3]2.213.403[2] (140)
 — gustina115 st./km2
Ekonomija
BDP / PKM≈ 2020
 — ukupno$303 milijardi[4] (28)
 — po stanovniku$71,020 (5)
IHR (2014)0.816 (48) — visoki
Valutakuvajtski dinar
 — stoti deo valute‍100 центи‍
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +3
Internet domen‍.kw‍
Pozivni broj+965

Kuvajt (arap. الكويت),[5][6] ili zvanično Država Kuvajt (arap. دولة الكويت), je mala ustavna monarhija na obali Persijskog zaliva.[7][8] Kuvajt je potpuno zaokružen na jugu Saudijskom Arabijom i na severu Irakom. Ime Kuvajt je deminutiv od arapske reči koja znači tvrđava sagrađena pored vode. Prema podacima iz 2021, Kuvajt ima popoulaciju od 4,5 miliona ljudi, pri čemu su 1,3 miliona Kuvajčani, a 3,2 miliona su strani državljani.[9][10] Većina stanovništva zemlje boravi u urbanoj aglomeraciji glavnog grada Kuvajta.[11]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Istorija Kuvajta

Prvo pominjanje Kuvajta pod istim imenom datira još iz XVI veka kada je nekoliko klanova (beduina) iz plemena Al Aniza migriralo na severni deo obala Persijskog Zaliva iz centralne Arabije, grada Nađd, u kojem je vladala nestašica hrane. Beduini su se naselili na prostorima današnjeg Katara. Nakon pola veka boravka, beduini su se opet selili i ovog puta su se na stalno naselili na poluostrvu De Čader, gde su sagradili malu tvrđavu ili kako su oni izgovarali kut.

Današnji vladari Kuvajta su potomci tadašnjeg vladara Sabaha Prvog, kojeg je zajednica, sastavljena od trgovca, izabrala. Dužnost vladara je bila da obavlja sve državne funkcije od diplomatije do prikupljanja poreza. Ovakav način upravljanja je bio presedan, jer se do tada u ostalim arapskim zemljama vladalo autoritativno.

Američki vojni avioni (F-16, F-15C i F-15E) preleću naftna polja u Kuvajtu, koje su zapalile iračke snage tokom povlačenja 1991. godine

XVII vek je za stanovnike ovog dela Zaliva bio privremeno turbulentan. Plemena koja su trgovala začinima iz Indije su na kratko okupirala današnje teritorije Kuvajta. Nakon odlaska plemena, i početkom XVIII veka, lokalno stanovništvo se posvetilo prodaji bisera koje su nalazili u školjkama na dnu Zaliva. Kuvajt je po trgovini i prodaji bisera postao poznat širom sveta. Međutim, krajem tridesetih godina XIX veka, Japan je postao vodeći izvoznik bisera i time je Kuvajt pretrpeo veliki ekonomski udarac. Krajem XIX i početkom XX veka započela je velika kolonijalna trka tadašnjih svetskih sila. 1899. godine Britanija ulazi na teritorije današnjeg Kuvajta i time Kuvajt postaje Britanski protektorat. Finansijsko ulaganje Britanije i pronalazak nafte transformišu Kuvajt iz ekonomski nestabilnog protektorata u najbogatiju oblast Arapskog poluostrva i 1953. godine Kuvajt postaje najveći izvoznik nafte u Zalivu. 

Услед нагле економске трансформације и стабилне политичке сцене, Кувајт је прва држава у Заливу која добија независност од Британије, 19. јуна 1961. године. Ирак се гласно противи овој независности тврдећи да је Кувајт саставни део територије Ирака. Али под претњом Британије, Ирак не испуњава своје претње о нападу на Кувајт. Услед политичких збивања на Арапском полуострву, претње Ирана Кувајту, као и Ирачко-ирански рат, Кувајт из нужности стаје на страну Ирака. Након осмогодишњег рата између Ирака и Ирана и огромних губитака на обема страна, равнодушности грађана, Садам Хусеин користи прилику и окупира Кувајт. Ову окупацију Кувајта, Хусеин је образложио тиме да је Кувајт интегрални део Ирака и да нафтне резерве Кувајта припадају Ираку. Одлуком Савета безбедности, колација од 34 нације на челу са САД, започиње ослобађање Кувајта. Након шест недеља ратовања, ирачке снаге бивају приморане да се повуку из Кувајта. Током повлачења, фебруара 1991. године, ирачка војска бомбардује нафтне изворе и нафтна поља и тиме уништава велике количине непрерађене нафте. Било је потребно девет месеци да се пожари на свим запаљеним нафтним пољима угасе и цена потпуне реконструкције нафтне инфраструктуре је коштало пет милијарди америчких долара. Данас независним Кувајтом влада емир Сабах IV ел Ахмед ел Џабир ел Сабах.

Politika[uredi | uredi izvor]

Kuvajt je ustavna monarhija i ima najstariju demokratsku izabranu vladu među državama Persijskog zaliva. Predsednik države je emir, titula koja se prenosi sa generacijama. Emir određuje ko će biti premijer, koji je donedavno takođe bio i princ. Savet ministara pomaže premijeru u upravljanju vladom, u kojoj mora da bude bar jedan izabrani član parlamenta. Broj ministara ne sme da bude veći od 1/3 članova parlamenta.

Premijer Šeik Sabah el Ahmad el Sabah u radnoj poseti američkom predsedniku Džordž V. Bušu

Parlament ima moć da liši dužnosti premijera ili bilo kog člana kabineta putem niza ustavnih procedura. Prema ustavu, novi princ kojeg nominuje vladajuća porodica Emira, takođe mora da potvrdi parlament. Ako parlament većinskim glasom odbije nominovanog princa, Emir mora da nominuje tri nova kandidata, i parlament usvaja, odnosno potvrđuje kandidaturu jednog od nominovanih većinskim glasom. Parlament se zove Madžlis Al-Uma (Nacionalni sastav) i sastoji se od 50 izabranih članova. Članovi parlamenta se biraju na svake četiri godine.

Do 2005. godine, samo 15% ukupnog stanovništva Kuvajta je moglo da glasa. Žene, državljani koji su dobili državljanstvo pre manje od 30 godina i članovi armije nisu imali pravo glasa. 16-tog maja 2005. godine, parlament je usvojio zakon po kome žene mogu da glasaju (35 glasova za i 23 protiv) u parlamentarnim izborima 2006. godine. Ovo znači da ukoliko se sve žene koje imaju pravo glasa registruju, biračko telo Kuvajta povećava se sa 139.000 na 339.000 glasova. 2006. godine premijer Kuvajta Šeik Sabah IV el Ahmed el Džabir el Sabah najavljuje izbor prve ministarke, dr. Masume Mubarak, na mesto ministra za administrativni razvoj unutrašnjih poslova. Postavljanje žene u ulozi ministra je bio značajan korak u jednakosti žena i muškaraca u prilično konzervativnoj državi. Kuvajt time postaje treća država u regionu koja u parlamentu ima ženu u ulozi ministra.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Položaj[uredi | uredi izvor]

Države sa kojima se Kuvajt graniči su: Irak i Saudijska Arabija. Površina države iznosi 17.818 km².

Geologija i reljef[uredi | uredi izvor]

Kuvajt je uglavnom pustinjska zemlja, bez velikih visinskih razlika. Kuvajt je jedina država na svetu bez ijednog prirodnog jezera i rezervoara vode. Kuvajt takođe ima devet ostrva, najveći od njih je Bubijan, koji je povezan sa kontinentalnim delom zemlje betonskim mostom. Nakon iračke okupacije, ostrvo je pretvoreno u vojnu bazu i pristup civilima je zabranjen. Kuvajtska ostrva su:

  • Bubijan
  • Fajlaka
  • Kubar
  • Miskan
  • Karuh
  • Um al Maradim
  • Um an Namil
  • Varbah

Klima[uredi | uredi izvor]

Kontinentalna klima vlada Kuvajtom. Leta, od aprila do oktobra, su veoma vruća i suva sa temperaturama iznad 51 °C u Kuvajt gradu. Zime, od novembra do februara, su svežije i temperature su niže od 21 °C.

Flora i fauna[uredi | uredi izvor]

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Krajem 2005. godine Kuvajt je brojao 2,992 miliona stanovnika. Od tog broja 1,999 miliona su činili državljani drugih država. Domicilno stanovništvo je manjinsko u Kuvajtu. Vlada retko izdaje državljanstva građanima drugih država. Oko 57% stanovništva čine Arapi.[12] Arapi koji nisu Kuvajćani i koji su bez državljanstva nazivaju se Biduni (na arapskom Bidun znači bez, i mada zvuči slično, drugačijeg je značenja od reči Beduini). Ostatak Arapa koji žive u Kuvajtu čine Arapi iz Egipta, Libana i Sirije. Veliki broj stranaca su državljani Pakistana, Indije, Bangladeša i Filipina koji rade u zemlji u okviru sistema kafala. U 2003. godini više od 400.000 državljana Indije je živelo u Kuvajtu, i predstavljali su najveću imigrantsku grupu. Nekada je u Kuvajtu živeo veliki broj Palestinaca, ali su mnogi proterani iz zemlje nakon što je nekadašnji lider PLO-a Jaser Arafat podržao Irak pri okupaciji Kuvajta.

Zvanični i službeni jezik je arapski, mada se engleskim jezikom služi veliki deo stanovništva. Hindi, Urdu, Pundžabi, Bengali, Malajalam i drugi jezici indijskog potkontinenta su zastupljeni oko zajednica sa velikim brojem državljana ovih zemalja. Oko 85% stanovništva Kuvajta čine Muslimani (45% Suni i 40% Šia). Ostatak stanovništva su uglavnom hrišćani i Hindusi.

Administrativna podela[uredi | uredi izvor]

Mapa Kuvajta

Kuvajt je podeljen u šest pokrajina (muhafaza). Administrativne jedinice su:

Veliki gradovi su glavni grad Kuvajt i Džahra (pola sata kolima severozapadno od glavnog grada). Najnaseljenije oblasti su Salmija i Havali, dok se industrijski centar nalazi u oblasti Šuvaik (pripada pokrajini Asima).

Privreda[uredi | uredi izvor]

Kuvajt je mala, bogata država sa relativno slobodnom ekonomijom. Kuvajt poseduje 96 milijardi barela nafte, odnosno 10% svetskih naftnih rezervi. Nafta predstavlja 50% BDPa, 95% profita od izvoza i 80% vladinog budžeta. Kuvajtska klima i geografija sprečavaju razvoj poljoprivrede. Osim ribolova, celokupna država se oslanja na uvoz hrane. Oko 75% pijaće vode mora da se ili destiluje ili uveze. Visoka cena nafte na svetskom tržištu u fiskalnoj 1999—2000. godini je omogućio da Kuvajt po prvi put ima €1,7 milijarde (USD $ 2 milijarde) viška u budžetu. Rekonstrukcija infrastrukture nakon iračke okupacije je prilično koštala Kuvajt, ali se do kraja 90-ih godina 20. veka Kuvajt potpuno ekonomski oporavio. Bruto domaći produkat za 2005. godinu je bio $ 53,31 milijardi, što je značilo da je nacionalni dohodak po glavi stanovnika bio $ 22,800. Radna snaga broji 1.670.000 ljudi. Od tih, samo je 1/5 državljana Kuvajta dok su ostalo stranci.

Centralna Banka Kuvajta u glavnom gradu štampa kuvajtski dinar. Trenutno 1 kuvajtski dinar je € 2.56207, dok je $1 0,292010 kuvajtskih dinara. Ovo čini kuvajtski dinar najvredniju monetu na svetu.

Transport[uredi | uredi izvor]

Boing 777 kuvajtskog nacionalnog avioprevoznika Kuvajt Ervejz

Transportni sistem u Kuvajtu je moderan i efikasan. Ukupna kilometraža puteva je 4,450 km, od kojih je 81% betoniran. 350 km čine auto-putevi i ukupan broj mostova je 250. Kuvajt ima 0 km pruge. Međunarodni aerodrom se nalazi u severnom delu Kuvajt grada i nacionalnom avio-kompanijom Kuvajt Ervejz upravlja država. Pored državnog avio-prevoznika postoji i novoosnovana kompanija Džazira Ervejz. Kuvajt ima tri moderne luke, od kojih je jedna namenjena isključivo za izvoz nafte.

Infrastruktura[uredi | uredi izvor]

Glavni grad Kuvajta - Kuvajt

Tokom iračke invazije Kuvajt je pretrpeo velika oštećenja. Hiljade naftnih polja i na kilometre dugačke cevi koje pumpaju naftu su bile zapaljene. Celokupna proizvodnja i izvoz nafte je bio prekinut. Današnji Kuvajt skoro da je izbrisao sve ožiljke nekadašnjeg rata. Vlada Kuvajta je potrošila milijarde dolara na rekonstrukciju i na razvoj transportnog i telekomunikacionog sistema. Glavni grad ima više od dvanaest hotela i odmarališta sa 5 zvezdica. Danas, neboderi dominiraju glavnim gradom. Kuvajt je takođe u fazi izgradnje najvećeg odmarališta na obali mora na svetu. Projekat, kao i samo odmaralište, se zove Madinat el Harir (u prevodu znači Svileni grad). Kada se gradnja završi, projekat će imati najvišu zgradu na svetu, veliki broj stambenih jedinica, kao i mnogobrojne turističke, obrazovne, društvene, poslovne i medicinske centre.

Vojska[uredi | uredi izvor]

Kuvajt je od Jugoslavije kupio 215 tenkova M-84, od kojih je isporučeno 150.[traži se izvor] Obustava isporuke se desila zbog građanskog rata u SFRJ.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Kuwait's Constitution of 1962, Reinstated in 1992” (PDF). Constitute Project. Pristupljeno 31. 8. 2020. 
  2. ^ „الإدارة المركزية للإحصاء - الإحصاءات و النشرات”. www.csb.gov.kw. 
  3. ^ Nacionalna agencija za statistiku [1]
  4. ^ „IMF Report for Selected Countries and Subjects : Kuwait”. International Monetary Fund. Arhivirano iz originala 24. 2. 2018. g. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  5. ^ „Kuwait – definition of Kuwait in English”. Lexico. Arhivirano iz originala 22. 8. 2017. g. Pristupljeno 5. 5. 2017. 
  6. ^ „Definition of Kuwait by Merriam-Webster”. Merriam-Webster. Arhivirano iz originala 1. 5. 2017. g. Pristupljeno 5. 5. 2017. 
  7. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 10. 04. 2014. 
  8. ^ „Coastline - The World Factbook”. www.cia.gov. 
  9. ^ „Public Authority for Civil Information”. Government of Kuwait. 2015. Arhivirano iz originala 27. 1. 2016. g. Pristupljeno 12. 3. 2016. 
  10. ^ „Kuwait steps up deportations of expat workers”. The National. 29. 4. 2016. Arhivirano iz originala 28. 6. 2016. g. 
  11. ^ The World's Cities in 2018. Data Booklet (PDF), United Nations, Pristupljeno 2021-03-29 
  12. ^ „Nationality by Religion in Kuwait 2018”. Statistic PACI. Arhivirano iz originala 13. 3. 2014. g. Pristupljeno 4. 2. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кувајт&oldid=27549843”