Milorad Ćirilović

milorad ćirilović
Milorad Ćirilović
Lični podaci
Datum rođenja	1877.
Mesto rođenja	Novaci kod Uba, Kneževina Srbija
Datum smrti	18. septembar 1916.(1916-09-18) (38/39 god.)
Mesto smrti	Kajmakčalan, Kraljevina Srbija
Profesija	zemljoradnik
Delovanje
Učešće u ratovima	Prvi balkanski, Drugi balkanski, Prvi svetski
Služba	Vojska Kraljevine Srbije 1912 — 1916.
Čin	rezervni kapetan I klase
Odlikovanja	Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima Orden Belog orla sa mačevima Albanska spomenica

Milorad Ćirilović (Novaci kod Uba, 1877 — Kajmakčalan, 5/18. septembar 1916) bio je srpski zemljoradnik i učesnik dva Balkanska rata i Prvog svetskog rata. Nosilac je dva oficirska ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima IV stepena, Orden Belog orla, Albanske spomenice i mnogih drugih odlikovanja i spomenica.

Biografija

Milorad Ćirilović rođen je u selu Novaci kod Uba, 1877. godine, kao najstariji sin Jovana i Miljane (rođene Mitrović). Njegov mlađi brat Marko Ćirilović, je takođe kasnije bio učesnik oslobodilačkih ratova i takođe nosilac ordena Karađorđeve zvezde, kao i njegov stariji brat.

Posle osnovne škole i pet razreda gimnazije završio je i ratarsku školu. Da bi i praktično usavršio stečena znanja još dve godine proveo je na stručnom usavršavanju u Češkoj. Po povratku u domovinu nastojao je da stečena znanja što potpunije primeni na sopstvenom posedu. Zahvaljujući stečenom znanju i iskustvu, urođenoj vrednoći i entuzijazmu veoma brzo je bio zapažen. Čim mu je otac umro, iako veoma mlad preuzeo je starešinstvo nad porodičnom zadrugom i ne samo da je sačuvao veliko porodično imanje već ga je unapredio i uvećao. Aktivno je učestvovao i u društvenom životu svoje sredine pa su mu poveravane razne dužnosti. Između ostalog bio je i predsednik novačke opštine. Beogradski dnevnik „Pravda“ za njega je napisao:

„ Ko ga je jednom upoznao taj ga je morao zavoleti. Milorad je bio najveća čestitost, pun ljubavi prema svom narodu. Poštenje je blistalo u svakom njegovom poslu i svačim što je radio trudio se da koristi svojoj okolini. Kakav je bio u građanstvu kao političar takav je bio i u vojsci kao oficir. Isto onako kao što je svoje seljake vodio ka dobru opštine, tako je i u ratu predvodio za dobro otadžbine. ”

Ratno iskustvo

I zaista Milorad Ćirilović kao rezervni oficir srpske vojske aktivno je učestvovao u oba balkanska i Prvom svetskom ratu. Svojom hrabrošću i viteškim držanjem istakao se u više borbi i drugih akcija. Posebno je bio zapažen u borbi na Gučevu, gde je u silnom naletu sa svojim vojnicima osvajao čitave nizove austrougarskih rovova. Prema kazivanju njegovih saboraca, dobro su ga zapamtili i Turci i Bugari u prethodnim balkanskim ratovima. Prema vojnicima bio je kao roditelj – pun razumevanja, nežan i pažljiv. Svu svoju platu delio je sa njima. Za njega se govorilo da je vitez bez straha i mane, uzoran i vredan radnik, oličenje čestitosti i rodoljublja, nesebičan i plemenit, nastojao jed da uvek bude u prvim borbenim redovima sa svojim vojnicima. Zbog svega toga brzo je stekao podršku i poverenje svojih saboraca, koji su nastojali da ga u svakoj prilici slede. Kao što je nekad prednjačio u nastojanju da spreči zadržavanje neprijatelja u Srbiji, tako je i na Kajmakčalanu prednjačio u želji da ih što pre protera iz naše zemlje. Četa kojom je komandovao prva je izašla na vrh Kajmakčalana, visok 2.522 metra. I tek što je rezervni kapetan I klase Milorad Ćirilović sa svojim vojnicima, posle dužeg vremena, stao na tlo slobodne srpske zemlje.

Vrhovna komanda je svoj dnevni izveštaj završila ovim rečima:

„ Pri ovim sjajnim jurišima našao je herojsku smrt rezervni kapetan Milorad Ćirilović, poznati junak sa Gučeva. ”

Sahranjen je u kripti Mauzoleja na Zejtinluku u Solunu (parcela 19). Njegovo ime i prezime prvo je upisano na Spomeniku palim Tamnavcima – učesnicima oslobodilačkih ratova od 1912. do 1918. godine u gradskom parku na Ubu, kao jednog od najhrabrijih Tamnavaca. O njegovom junaštvu i pogibiji pisale su mnoge novine i druga sredstva javnog informisanja.

Za ispoljenu hrabrost dobio je dva oficirska ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima IV stepena. Prvi je zaradio za heroizam ispoljen na Gučevu, a drugi za pokazano junaštvo na Kajmakčalanu. Pored ta dva visoka odlikovanja imao je Orden Belog orla i još neka odlikovanja i druga priznanja.

Bio je oženjen Katarinom iz čuvene porodice Dragojlovića iz Rađevog Sela kraj Valjeva. U braku su imali pet sinova i dve kćeri iza kojih je ostalo brojno potomstvo.

Literatura

• Arhiv Vojno-istorijskog instituta, Beograd, Dosije Milorad Ćirilović
• Arhiv Jugoslavije, Beograd, Fond Kraljevog dvora, Zbirka podataka nosilaca ordena Belog orla i Karađorđeve zvezde sa mačevima;
• „Vidovdan“: 1919. 104-105; „Srpske novine“, 1916. 3; „Pravda“, 1940. 7;
• Vlahović, 1990, 445; Radojčić, 1998a, 5; Radojčić, 1998b, 8;
• Podaci dobijeni od Miloša Tešića učitelja iz Novaka; Kazivanje Branislava Ćirilovića, diplomiranog građevinskog inženjera iz Beograda; Kazivanje Obrena Radovanovića, zemljoradnika i saborca iz Dupljaja kod Valjeva; Zapis sa nadgrobnog spomenika u porodičnoj grobnici na mesnom groblju u Novacima.