Sveta Lucija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Sveta Lucija
Saint Lucia  (engleski)
Krilatica: Земља, људи, светлост
(engl. The Land, The People, The Light)
Himna: Синови и ћерке Свете Луције
(engl. Sons and Daughters of Saint Lucia)
Боже, чувај краљицу!1
(engl. God, Save the Queen!)
Položaj Svete Lucije
Glavni gradKastri
Službeni jezikengleski
Vladavina
Oblik državeUnitarna parlamentarna ustavna monarhija
 — KraljicaElizabeta II
 — Generalni guvernerNevel Senak
 — PremijerAlen Čejstanet
Istorija
NezavisnostOd Ujedinjenog Kraljevstva
22. februara 1979.
Geografija
Površina
 — ukupno617 km2(178)
 — voda (%)1,6
Stanovništvo
 — 2016.[1]178.015(190)
 — gustina288,52 st./km2
Ekonomija
ValutaIstočnokaripski dolar (EC$)
 — stoti deo valute‍100 центи‍
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC -4
Internet domen.lc
Pozivni broj+1-758

1 Zvanična himna Боже, чувај краљицу! (engl. God, Save the Queen), se koristi samo prilikom monarhijskih prilika.

Sveta Lucija (po sistemu Sent Luša[a]; engl. Saint Lucia, IPA:seɪnt ˈluːʃə), ponegde nazvana i Santa Lucija, malena je ostrvska država u Karibima, u centralnoj Americi.[2] Smeštena je na samoj granici između Karipskog mora i Atlantskog okeana između Sent Vinsenta na severoistoku, Barbadosa na severozapadu i Martinika na jugu. Obuhvata teritoriju površine 617 km² sa 165.595 stanovnika, prema podacima popisa iz 2010. godine.[3]

Nekadašnja britanska kolonija nezavisnost je stekla 22. februara 1979. godine. Država je članica britanskog Komonvelta i Frankofonije.

Glavni i najveći grad na ostrvu je Kastri.

Geografija[uredi]

Položaj[uredi]

Država se nalazi u grupi ostrva Mali Antili. Površina države iznosi 617 km². Sveta Lucija je druga po veličini među Ostrvima privetrine.

Geologija i reljef[uredi]

Najznačajnija geografska odlika ostrva su šumovite planine, koje se protežu u pravcu sever-jug. Najviša tačka u državi je Maunt Džimi na 950 m nadmorske visine. Na jugozapadu ostrva je oblast Kalibu, sa 18 vulkanskih uzvišenja i 7 kratera. Na zapadu su uzvišenja Pitoni (Veliki Piton, 797 m i Mali Piton, 750 m) koja su najpoznatiji simbol ostrva. Ostrva u susedstvu Svete Lucije su Martinik na severu i Sent Vinsent na jugu. Glavni i najveći grad je Kastri. Dužina obale je 158 km.

Klima[uredi]

Klima je tropska, prosečna temperatura tokom godine je 26 °C. Godišnja količina padavina je između 1.500 mm u nižim predelima i 3.500 mm u brdima. Kišna sezona je od maja do avgusta.

Sveta Lucija leži u zoni uragana, koji se obično javljaju između juna i novembra.

Flora i fauna[uredi]

Ostrvo je pokriveno bujnom i raznolikom florom: divlje orhideje, bugenvilije, hibiskusi i ruže cvetaju u kišnim šumama. Od životinja, najznačajnije su ptičije vrste.

Istorija[uredi]

Dugo pre dolaska Evropljana, ostrvo su naseljavali Aravak indijanci, i to od 200. godine n. e. Ratoborni Karipci su pokorili miroljubive Aravake oko 800. godine. Oni su ostrvo zvali Jouanalao.

Za ostrvo se ne zna tačno ni ko, ni kad su Evropljani prvi put stigli do njega. To se verovatno dogodilo oko 1500. godine. Ostrvo je dobilo ime po rimokatoličkoj svetici Svetoj Luciji od Sirakuze. Francuska je prva zavladala ostrvom i potpisala ugovor sa lokalnim plemenima 1660. Velika Britanija i Francuska su se 14 puta sukobile oko Santa Lucije. Konačno su Britanci prevladali 1814. Ropstvo na ostrvu je ukinuto 1834.

Sveta Lucija je postala nezavisna država, član Britanskog Komonvelta 22. februara 1979.

Stanovništvo[uredi]

Najvažniji grad ostrva je glavni grad Kastriz, gde živi preko trećine stanovništva. Ostali važni gradovi su Sufre (ili Sufrijer) i Vje Fort.

Na Svetoj Luciji uglavnom žive potomci afričkih robova, koji čine 90,5% populacije. Posle njih slede mešane rase (5,5%), Indijci (3,2%) i Evropljani (0,8%).

Ostrvo ima 165.000 stanovnika, što daje 266 stanovnika po km². Prosečni životni vek žitelja je 72,8 godine. Procenat pismenosti je 67%.

Zvanični jezik ostrva je engleski, ali je u upotrebi i lokalni patoa jezik (kvejol), koji je blizak francuskom.

Preko 90% stanovništva pripada katoličkoj veri, a ostali su protestanti (7%) i anglikanci (3%).

Administrativna podela[uredi]

Država je podeljena na 10 provincija.

Politički sistem[uredi]

Mapa Svete Lucije

Šef države je kraljica Elizabeta II, dok je njen predstavnik na ostrvu guverner Perlet Luizi. Sadašnji predsednik vlade je Stivenson King. Sveta Lucija ima dvodomnu skupštinu (Skupština i Senat), zasnovanu na britanskom modelu.

Sveta Lucija je član sledećih međunarodnih organizacija: Ujedinjene nacije, Svetska zdravstvena organizacija, MMF, Komonvelt, Organizacija američkih država, Karipska organizacija država (KARIKOM), Pokret nezavisnosti i druge.

Sveta Lucija nema vojsku, ali kao deo policije postoji specijalna jedinica obalske straže.

Privreda[uredi]

Glavne izvozni proizvodi Svete Lucije su banane, pirinač, kokosovi orasi, kakao i odeća. Velika konkurencija na tržištu banana je negativno uticala na prihod od ovog glavnog izvoznog proizvoda. Međutim, prihodi od turizma i bankarstva, su postali nova osnova privrede na ostrvu.

Bruto nacionalni proizvod 2002. godine iznosio je: 1.109,09 miliona EC$ (ili 342,11 miliona evra)

Novine[uredi]

  • The Voice (tiraž: 5.000)
  • The Star (tiraž: 2.500)

Zanimljivosti[uredi]

Napomene[uredi]

  1. ^ U važećem Pravopisu srpskoga jezika, na pp. 186, u podbelešci 1 stoji: „Ovaj model transkripcije vlastitih imena iz engleskog jezika primenjen je u priručnicima Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena (T. Prćić: Prometej, Novi Sad, 1998) i Englesko-srpski rečnik geografskih imena (T. Prćić: Zmaj, Novi Sad, 2004).“ Geografski rečnik beleži „St Lucia /sent lUša/ Sent Luša“ (pp. 124), u skladu s jezikom endonima. Na stranici Minstarstva spoljnih poslova zove se Santa Lucija.

Reference[uredi]

  1. ^ „World Population Prospects: The 2017 Revision”. ESA.UN.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Pristupljeno 10. 9. 2017. 
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ „Nacionalna agencija za statistiku” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) na datum 30. 8. 2011. Pristupljeno 30. 5. 2014. 

Spoljašnje veze[uredi]