Hronologija SFRJ i SKJ 1966.
.svg)
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ), delovanje Saveza komunista Jugoslavije (SKJ), Radničkog pokreta Jugoslavije, kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku 1966. godine.
Januar[uredi | uredi izvor]
7. januar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana Treća plenarna sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije na kojoj je razmatrana analiza izbora i sastav organizacija SK u preduzećima, kao i opštinskih i sreskih komiteta SK.[1]
13. januar[uredi | uredi izvor]
- U Novom Sadu, 13. i 14. januara održana Deveta pokrajinska konferencija Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije za Vojvodinu, na kojoj su razmatrani rezultati u ostvarivanju odluka Petog kongresa SSRNJ, Osmog kongresa SKJ i novog Ustava SFRJ.[1]
24. januar[uredi | uredi izvor]
- U Sarajevu, od 24. do 27. januara, održan Šesti kongres Socijalističkog saveza radnog naroda Bosne i Hercegovine, na kome su sumirana iskustva i ostvarenja postignuta u društveno-ekonomskom i političkom razvoju SR Bosne i Hercegovine od Petog kongresa Socijalističkog saveza radnog naroda BiH.[1]
- U Prištini, 24. i 25. januara održana Sedma pokrajinska konferencija Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije za Kosovo i Metohiju, na kojoj su razmatrana pitanja ostvarivanja osnovnih privrednih i političkih ciljeva utvrđenih na Šestoj pokrajinskoj konferenciji, a u cilju izvlačenja AP Kosovo i Metohija iz privredne i ukupne zaostalosti.[2]
Februar[uredi | uredi izvor]
16. februar[uredi | uredi izvor]
- U blizini Kaštela Starog, kod Splita dogodila se teška železnička nezgoda u kojoj je na licu mesta stradalo 33 putnika, dok je njih preko 30 zadobilo povrede. [3]
17. februar[uredi | uredi izvor]
- U Zagrebu, od 17. do 19. februara, održan Šesti kongres Socijalističkog saveza radnog naroda Hrvatske na kome se raspravljalo o Socijalističkom savezu kao bitom faktoru izgradnje i učvršćivanja neposredne demokratije, a razmatrani su i ciljevi i metodi rada ove organizacije.[2]
22. februar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu, od 22. do 24. februara, održan Šesti kongres Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije tokom koga su sumirani rezultati opšte debate vođene među članovima i rukovodstvima Socijalističkog saveza. Na kraju Kongresa izabran je novi Glavni odbor, za čijeg predsednika je ponovo izabran Mihailo Švabić.[2]
25. februar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana Treća plenarna sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije na kojoj su razmatrani „aktuelni problemi borbe SKJ za sprovođenje privredne reforme”. Na Plenumu je istaknuta potreba odlučnijeg otklanjanja svega što ometa sprovođenje reforme i izabrana Komisija za izradu zaključaka, koji su razmatrani u drugom delu Treće sednice CK SKJ 11. marta.[2][4][5]
Mart[uredi | uredi izvor]
3. mart[uredi | uredi izvor]
- U Ljubljani, Zagrebu i Jasenicama, od 3. do 13. marta, održano 33. svetsko prvenstvo u hokeju na ledu. Otvaranju prvenstva u hali „Tivoli” u Ljubljani prisustvovao je predsednik SFRJ Josip Broz Tito.[6]
11. mart[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održan nastavak Treće plenarne sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslaviji, čiji je prvi deo održan 25. i 26. februara. Na sednici je razmatran predlog zaključka, koji je na osnovu teza i diskusije, pripremila posebna Komisija CK SKJ.[7][4][8]
24. mart[uredi | uredi izvor]
- U Titogradu, 24. i 25. marta održan Peti kongres Socijalističkog saveza radnog naroda Crne Gore kome je prisustvovalo 163 delegata i gostiju. Na Kongresu je istaknuta značajna uloga Socijalističkog saveza u dotadašnjem društveno-ekonomskom razvoju Socijalističke Republike Crne Gore.[7]
30. mart[uredi | uredi izvor]
- U poseti Sovjetskom Savezu, od 26. marta do 9. aprila, na poziv CK KPSS), boravila delegacija SK Jugoslavije koja je prisustvovala 23. kongresu KPSS. Delegaciju, koju je predvodio sekretar CK SKJ i potpredsednik SFRJ Aleksandar Ranković 8. aprila je primio Leonid Brežnjev generalni sekretar CK KPSS.[7][9]
April[uredi | uredi izvor]
5. april[uredi | uredi izvor]
- U Ljubljani, od 5. do 7. aprila održan Šesti kongres Socijalističkog saveza radnog naroda Slovenije, na kome je predsednica Glavnog odbora Vida Tomšič istakla da je istinski uticaj čoveka u društvu merilo uspeha Socijalističkog saveza i da korene etatizma i birokratizma možemo podrezati jedino putem neposrednog samoupravljanja.[7]
10. april[uredi | uredi izvor]
- Predsednik SFRJ Josip Broz Tito, od 10. do 12. aprila, boravio u poseti Bosanskoj krajini, tokom koje je obišao Drvar, Bosanski Petrovac, Bihać i Banja Luku.[10]
18. april[uredi | uredi izvor]
- Predsednik SFRJ Josip Broz Tito, od 18. do 23. aprila, boravio u poseti Socijalističkoj Republici Rumuniji, gde je sa generalnim sekretarom Rumunske KP Nikolajem Čaušeskuom i predsednikom Državnog veća Kivu Stojkom razgovarao o bilateralnim odnosima, međunarodnoj situaciji i stanju u međunarodnom radničkom pokretu.[11][10]
26. april[uredi | uredi izvor]
- U Zagrebu, 26. i 27. aprila održana Četvrta plenarna sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Hrvatske na kome se raspravljalo o pozitivnim rezultatima dotadašnjih privrednih kretanja.[11]
Maj[uredi | uredi izvor]
2. maj[uredi | uredi izvor]
- Predsednik SFRJ Josip Broz Tito, od 2. do 7. maja, boravio u poseti Ujedinjenoj Arapskoj Republici (Egipat) gde je sa predsednikom UAR Gamalom Abdelom Naserom vodio razgovore o unutrašnjem razvoju i planovima dve zemlje, kao i o međunarodnim pitanjima, a pre svega o ulozi nesvrstanih zemalja u međunarodnim odnosima.[11][10][12]
16. maj[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana Peta plenarna sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije na kojoj su analizirane aktivnosti i zadaci SK Srbije u sprovođenju Trećeg plenuma CK SKJ, ako i izveštaj o radu Izvršnog komiteta CK SKS između Treće i Pete plenarne sednice.[13]
30. maj[uredi | uredi izvor]
- U poseti Jugoslaviji, od 30. maja do 2. juna, na poziv predsednika SFRJ i generalnog sekretara CK SKJ Josipa Broza Tita, boravio prvi sekretar Centralnog komiteta Mađarske socijalističke radničke partije Janoš Kadar i član Politbiroa i generalni sekretar Zemaljskog saveta sindikata Mađarske Šandor Gašpar.[13][14][15]
Jun[uredi | uredi izvor]
3. jun[uredi | uredi izvor]
- U poseti Jugoslaviji, od 3. do 11. juna, na poziv predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, boravio iranski šah Mohamed Reza Pahlavi. U toku posete, u Beogradu su vođeni razgovori između Tita i Pahlavija i izvršena razmena bilateralnih odnosa, a nastavak razgovora nastavljen je 10. juna na Vangi.[13][14]
7. jun[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu, od 7. do 10. juna, održan Šesti kongres Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije (SSRNJ) koji je usvojio izveštaj Saveznog i nadzornog odbora o radu SSRNJ između Petog i Šestog kongresa, pet rezolucija i izabrao rukovodstvo — predsednik Lazar Koliševski i generalni sekretar Milentije Popović.[16]
16. jun[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana sednica Izvršnog komiteta CK SK Jugoslavije na kojoj je generalni sekretar SKJ Josip Broz Tito pokrenuo pitanja iz rada organa Uprave državne bezbednosti (UDBA), kao i pojave ozbiljnih zloupotreba ovih organa u političke svrhe od strane pojedinih funkcionera, čime je otvorena „afera prisluškivanje”. Na sastanku je dogovoreno da se formiraju Vojnotehnička komisija i Komisija IK CK SKJ sa zadatkom da izvrše pregled instalacija i utvrde stanje, odnosno činjenice i predloži rešenja.[17][18][19]
Jul[uredi | uredi izvor]
1. jul[uredi | uredi izvor]
- Na Brionima održana Četvrta plenarna sednica CK SK Jugoslavije (CK SKJ) na kojoj su razmatrani aktuelni problemi u vezi sa „negativnim delovanjem” nekih organa službe bezbednosti i štetne posledice tog delovanja na razvoj sistema i rad Centralnog komiteta SKJ. Na Plenumu je usvojena ostavka Aleksandra Rankovića na članstvo u CK i IK CK SKJ; usvojena odluka da se Svetislav Stefanović isključi iz CK SKJ i članstva SKJ i data preporuka Saveznoj skupštini da ga razreši dužnosti člana SIV, doneta je preporuka Saveznom izvršnom veću da izvrši reorganizaciju Uprave državne bezbednosti.[20][14][21]
10. jul[uredi | uredi izvor]
- U poseti Jugoslaviji, od 10. do 12. jula, boravila predsednica Vlade Indije Indira Gandi, koja je tokom boravka na Brionima sa predsednikom SFRJ Josipom Brozom Titom, vodila razgovore o bilateralnim odnosima između dve zemlje, kao i o najvažnijim međunarodnim pitanjima.[20][14]
14. jul[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana zajednička sednica svih veća Savezne skupštine na kojoj je prihvaćena ostavka Aleksandra Rankovića na funkciju potpredsednika Republike, a za novog potpredsednika izabran je Koča Popović.[20][14]
26. jul[uredi | uredi izvor]
- U Puli, od 26. jula do 1. avgusta, održan XIII „Festival jugoslovenskog filma“ na kome je za najbolji film proglašen film Ponedeljak ili utorak, reditelja Vatroslava Mimice.[22]
Avgust[uredi | uredi izvor]
27. avgust[uredi | uredi izvor]
- U Nišu, od 27. avgusta do 3. septembra, održan I festival glumačkih ostvarenja „Filmski susreti“, koji je narednih godina postao jedan od najprestižnijih godišnjih smotri glumačkih ostvarenja Jugoslavije.
28. avgust[uredi | uredi izvor]
- U Stričićima, na Zmijanju, povodom pedesete godišnjice smrti književnika Petra Kočića (1877—1916) održan Prvi Kočićev zbor i otvoren memorijalni muzej.[23]
30. avgust[uredi | uredi izvor]
- U Štutgartu Franjo Goreta, pripadnik terorističke organizacije Hrvatsko revolucionarno bratstvo, ubio jugoslovenskog konzularnog službenika Savu Milovanoviću Dilda.[23]
Septembar[uredi | uredi izvor]
5. septembar[uredi | uredi izvor]
- U poseti Jugoslaviji, od 5. do 10. septembra, boravio norveški kralj Olaf V. U pratnji ministra inostranih poslova J. Linga, Olaf V se upoznao sa političkim, ekonomskim i društvenim prilikama u SFRJ i sa jugoslovenskim zvaničnicima razmenio mišljenja o međunarodnim pitanja. Pored Beograda, posetio je Skoplje, Dubrovnik, Pulu i Brione, gde je vodio razgovore sa predsednikom Titom.[24][23]
14. septembar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu, od 14. do 16. septembra, održana Šesta plenarna sednica CK SK Srbije na kojoj je raspravljano o „deformacijama” u službi bezbednosti i aktivnostima nakon Četvrtog plenuma CK SKJ. Na Plenumu je raspravljano o političkoj odgovornosti rukovodilaca vezanih za rad službi bezbednosti, nakon čega su iz članstva Centralnog komiteta isključeni Vojin Lukić i Životije Savić. Umesto Lukića, za organizacionog sekretara CK SKS izabran je Dobrivoje Radosavljević.[23]
22. septembar[uredi | uredi izvor]
- U poseti Jugoslaviji, od 22. do 25. septembra, boravio generalni sekretar CK KPSS Leonid Brežnjev, koji je tokom razgovora sa predsednikom SFRJ Josipom Brozom Titom, razmenio mišljenja o nizu aktuelnih međunarodnih pitanja od zajedničkog interesa.[25]
26. septembar[uredi | uredi izvor]
- U poseti Jugoslaviji, od 26. septembra do 2. oktobra, boravio predsednik Državnog saveta Nemačke DR Valter Ulbriht, koji je tokom razgovora sa predsednikom SFRJ Josipom Brozom Titom, izvršio razmenu gledišta o odnosima između Jugoslavije i Istočne Nemačke i aktuelnim međunarodnim pitanjima.[25]
Oktobar[uredi | uredi izvor]
4. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održan Peti plenum CK SK Jugoslavije na kome je usvojena teza o reorganizaciji Saveza komunista. Umesto dotadašnjeg Izvršnog komiteta i Sekretarijata izabrano je Predsedništvo CK SKJ od 35 članova i novi Izvršni komitet CK SKJ od 11 članova. Uvedena je funkcija predsednika SKJ na koju je izabran Josip Broz Tito, dotadašnji generalni sekretar SKJ, dok je za sekretara Izvršnog komiteta izabran Mijalko Todorović. Na istoj sednici, CK SKJ usvojio je predlog Opunomoćstva CK SKJ za organizaciju SK u JNA za reorganizaciju ove organizacije. Slična reorganizacija izvršena je i u Centralnim i Pokrajinskim komitetima Saveza komunista.[26][24][27][28][29]
17. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U Ljubljani održana Šesta plenarna sednica CK SK Slovenije, na kojoj je izvršena reorganizacija Centralnog komiteta i podela na Predsedništvo i Izvršni komitet, u skladu sa odlukama Petog plenuma CK SKJ. Za predsednika CK SKS, umesto dotadašnjeg sekretara Mihe Marinka, izabran je Albert Jakopič, dok je za predsednika Izvršnog komiteta CK SKS izabran France Popit.[26][30]
20. oktobar[uredi | uredi izvor]
- Predsednik SFRJ Josip Broz Tito, od 20. do 25. oktobra, boravio u poseti Indiji, gde je učestvovao na trojnom sastanku, na kome je sa Indirom Gandi i Gamalom Abdelom Naserom analizirao političku situaciju u svetu i dalje jačanje saradnje između Jugoslavije, Indije i Ujedinjene Arapske Republike (Egipat).[24][31]
26. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U poseti Jugoslaviji, 26. i 27. oktobra, na poziv predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, boravio etiopijski car Hajle Selasije. Tokom boravka, on je sa predsednikom Titom vodio razgovore tokom kojih su razmenjena mišljenja o aktuelnim međunarodnim pitanjima i daljem unapređivanju jugoslovensko-etiopijske saradnje.[32][31]
- U Zagrebu održan Šesti plenum CK SK Hrvatske na kome je izvršena reorganizacija Centralnog komiteta i podela na Predsedništvo i Izvršni komitet, u skladu sa odlukama Petog plenuma CK SKJ. Za predsednika CK SK Hrvatske izabran je Vladimir Bakarić, dotadašnji sekretar CK SKH, dok je za sekretara Izvršnog komiteta CK SKH izabran Mika Tripalo.[26][31]
Novembar[uredi | uredi izvor]
4. novembar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana Sedmi plenum CK SK Srbije na kome je izvršena reorganizacija Centralnog komiteta i podela na Predsedništvo i Izvršni komitet, u skladu sa odlukama Petog plenuma CK SKJ. Za predsednika CK SKS izabran je Dobrivoje Radosavljević, umesto dotadašnjeg sekretara Jovana Veselinova, a za sekretara Izvršnog komiteta Stevan Doronjski.[26][31]
10. novembar[uredi | uredi izvor]
- U Zagrebu umrla Kata Pejnović (1899—1966) učesnica Narodnooslobodilačkog rata, predsednica Antifašističkog fronta žena (AFŽ), potpredsednica Narodnog sabora NR Hrvatske i članica Centralnog komiteta SK Hrvatske. Sahranjena je u Grobnici narodnih heroja na groblju Mirogoj u Zagrebu. Posthumno je 1968. odlikovana Ordenom narodnog heroja.[33]
14. novembar[uredi | uredi izvor]
- U Sarajevu održana Deveti plenum CK SK Bosne i Hercegovine na kome je izvršena reorganizacija Centralnog komiteta i podela na Predsedništvo i Izvršni komitet, u skladu sa odlukama Petog plenuma CK SKJ. Za predsednika CK SK BiH izabran je Cvijetin Mijatović, dotadašnji sekretar CK SK BiH, dok je za sekretara Izvršnog komiteta CK SK BiH izabran Branko Mikulić.[26][34]
27. novembar[uredi | uredi izvor]
- Predsednik SFRJ Josip Broz Tito boravio u poseti zapadnoj Srbiji. Najpre je posetio Čačak, gde je govorio na železničkoj stanici, a potom je nastavio put prema Titovom Užicu i obišao spomenik na Kadinjači. Nakon toga je posetio novoizgrađenu Hidroelektranu „Bajina Bašta”, koju je pustio u probni rad i govorio na mitingu.[32][34]
Decembar[uredi | uredi izvor]
1. decembar[uredi | uredi izvor]
- U poseti SR Rumuniji, od 1. do 3. decembra, na poziv generalnog sekretara Rumunske komunističke partije Nikolaja Čaušeskua, boravio predsednik SFRJ i SKJ Josip Broz Tito. U toku posete, Tito je u Temišvaru vodio razgovore sa Čaušeskom i Jonom Georgom Maurerom, predsednikom Saveta Ministara SR Rumunije.[32][35]
5. decembar[uredi | uredi izvor]
- U jednodnevnoj poseti Jugoslaviji, boravio prvi sekretar KP Bugarske i predsednik ministarskog saveta NR Bugarske Todor Živkov.[36][35]
9. decembar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana sednica Saveznog veća Savezne skupštine na kojoj je razmatran i usvojen Izveštaj o protivustavnoj delatnosti grupe oko Aleksandra Rankovića u zloupotrebljavanju Službe državne bezbednosti u političke svrhe, koji je izradila Komisija SIV-a, na čelu sa Avdom Humom. Usvajanjem izveštaja, potvrđena je odluka predsednika SFRJ da se odustane od krivičnog gonjenja Aleksandra Rankovića, Svetislava Stefanovića i još bivših funkcionera službe bezbednosti.[37][38]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Hronologija 3 1980, str. 250.
- ^ a b v g Hronologija 3 1980, str. 251.
- ^ „Ukleta željeznička pruga u Rudinama odnijela 39 ljudskih života u zadnjih 50 godina”. www.jutarnji.hr. 15. 9. 2014.
- ^ a b Hronologija Tito 1978, str. 236.
- ^ „Treći plenum CK SKJ”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Na Svetskom prvenstvu u hokeju na ledu”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ a b v g Hronologija 3 1980, str. 252.
- ^ „Treći plenum CK SKJ”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ Dimitrijević 2020, str. 246–250.
- ^ a b v Hronologija Tito 1978, str. 237.
- ^ a b v Hronologija 3 1980, str. 253.
- ^ „Svečani doček u Aleksandriji i susret sa predsednikom Naserom”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ a b v Hronologija 3 1980, str. 254.
- ^ a b v g d Hronologija Tito 1978, str. 238.
- ^ „Poseta Janoša Kadara”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ Hronologija 3 1980, str. 254–255.
- ^ Hronologija 3 1980, str. 255.
- ^ Marković & Križavac 1985, str. 159.
- ^ Dimitrijević 2020, str. 299–304.
- ^ a b v Hronologija 3 1980, str. 256.
- ^ Dimitrijević 2020, str. 331–360.
- ^ „Festival jugoslovenskog filma 1966.”. www.pulafilmfestival.hr. n.d. Arhivirano iz originala 11. 08. 2018. g. Pristupljeno 27. 07. 2020.
- ^ a b v g Hronologija 3 1980, str. 257.
- ^ a b v Hronologija Tito 1978, str. 239.
- ^ a b Hronologija 3 1980, str. 258.
- ^ a b v g d Jugoslavija 1966 1967, str. 15.
- ^ Hronologija 2 1980, str. 258.
- ^ 12 kongresa 1982, str. 192.
- ^ Marković & Križavac 1985, str. 225.
- ^ Hronologija 3 1980, str. 259.
- ^ a b v g Hronologija 3 1980, str. 260.
- ^ a b v Hronologija Tito 1978, str. 240.
- ^ Narodni heroji 2 1982.
- ^ a b Hronologija 3 1980, str. 261.
- ^ a b Hronologija 3 1980, str. 262.
- ^ Hronologija Tito 1978, str. 241.
- ^ Marković & Kržavac 1985, str. 218–222.
- ^ Dimitrijević 2020, str. 402–405.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Institut za izučavanje radničkog pokreta. 1963. COBISS.SR 54157575
- Jugoslavija i svet 1966. Beograd: Mladost. 1967. COBISS.SR 512366511
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Stefanović, Momčilo; Baljak, Momčilo; Petrović, Dušan (1980). Pozdravi iz srca. Beograd: Mladost. COBISS.SR 49328903
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
- Marković, Dragan; Križavac, Savo (1985). Zašto su smenjivani. Beograd: Narodna knjiga. COBISS.SR 17155584
- Moderna srpska država 1804—2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084
- Dimitrijević, Bojan (2020). Ranković drugi čovek. Beograd: Vukotić medija. COBISS.SR 281577740
Hronologija radničkog pokreta, Saveza komunista i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije | ||
|---|---|---|
Hronologija je podeljena na tri oblasti — Hronologija radničkog pokreta i KPJ (1919—1941), Hronologija Narodnooslobodilačke borbe (1941—1945) i Hronologija SFRJ i SKJ (1945—1992) | ||
| do 1899. | .svg) | |
| 1900—1919. | ||
| 1920—1929. | ||
| 1930—1939. | ||
| 1941—1949. | ||
| 1950—1959. | ||
| 1960—1969. | ||
| 1970—1979. | ||
| 1980—1983. | ||
| 1990—1992. | ||
.svg){kind=small}
