Буштрање (Врање)
Буштрање | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Пчињски |
| Град | Врање |
| Градска општина | Врање |
| Становништво | |
| — 2011. | 487 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 25′ 28″ С; 21° 55′ 23″ И / 42.4244° С; 21.9231° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 652 m |
.svg)  Буштрање Буштрање на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 017 |
| Регистарска ознака | VR |
Буштрање је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 487 становника (према попису из 1991. било је 592 становника).
Прошлост
[уреди | уреди извор]Радила је почетком 20. века српска основна школа у месту. Њено отварање је тражио народни посланик Тома Јовановић 1891. године на заседању одбора Народне скупштине у Београду. Тада је Буштрање велико и напредно село, које је могло одмах дати 100 ђака у школу. Становници су бистроумни, жељни образовања и деца им одлазе далеко од куће да се школују.[1] Министар просвете Андра Николић је подржао захтев и ускоро је требало да се отвори школа у том месту на граници. Сменило се до Првог светског рата неколико учитеља: Јован Поповић (1906), Манојло Сентић (1908-1909), Тихомир Николић (1909), Вељко Николић (1911), Радуле Јанковић (до 1912), Павле Миловановић из Добановаца у Срему (1914).
У месту је у првој половини 19. века било окупљалиште за српске комите. Ту се од 1903. године налазила "четничка кућа" или касарна.[2] Код Буштриња се масовно прелазила илегално граница, током комитске акције. Године 1903. у јесен прелаз преко границе четницима помагао је председник општине Пера Поповић са неколико сељана који су били "путовође". Комите њих 20 је водио капетан Рафајловић из Врања.[3]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Буштрање живи 389 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,7 година (40,8 код мушкараца и 46,5 код жена). У насељу има 150 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 1 | 12 | ||
| 75—79 | 9 | 19 | ||
| 70—74 | 22 | 23 | ||
| 65—69 | 21 | 29 | ||
| 60—64 | 12 | 15 | ||
| 55—59 | 6 | 10 | ||
| 50—54 | 14 | 16 | ||
| 45—49 | 17 | 14 | ||
| 40—44 | 21 | 12 | ||
| 35—39 | 17 | 13 | ||
| 30—34 | 14 | 11 | ||
| 25—29 | 17 | 14 | ||
| 20—24 | 13 | 9 | ||
| 15—19 | 9 | 15 | ||
| 10—14 | 15 | 11 | ||
| 5—9 | 14 | 10 | ||
| 0—4 | 15 | 17 | ||
| Просек : | 40,8 | 46,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 193 | 41 | 133 | 19 | 0 | 0 |
| Женски | 212 | 23 | 135 | 51 | 3 | 0 |
| УКУПНО | 405 | 64 | 268 | 70 | 3 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 160 | 101 | 0 | 0 | 37 |
| Женски | 155 | 121 | 0 | 0 | 26 |
| УКУПНО | 315 | 222 | 0 | 0 | 63 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 5 | 2 | 0 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 5 | 3 | 1 | 2 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 3 | 5 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 4 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 3 | 9 | 2 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 3 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 4 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Народна скупштина", Београд 1891. године
- ^ "Зборник Матице српске за друштвене науке", Нови Сад 2018. године
- ^ "Време", Београд 1929. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
