Пређи на садржај

Велика Плана

Координате: 44° 20′ 02″ С; 21° 04′ 34″ И / 44.333958° С; 21.076225° И / 44.333958; 21.076225
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Велика Плана (вишезначна одредница).
Велика Плана
Центар града
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ОпштинаВелика Плана
Становништво
 — 2022.Пад 14.609
Географске карактеристике
Координате44° 20′ 02″ С; 21° 04′ 34″ И / 44.333958° С; 21.076225° И / 44.333958; 21.076225
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Велика Плана на карти Србије
Велика Плана
Велика Плана
Велика Плана на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11320
Позивни број026
Регистарска ознакаVP

Велика Плана је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 14.609 становника (према попису из 2011. било је 16.088 становника).[1]

Географске одлике и природни ресурси

[уреди | уреди извор]
Манастир Покајница код Велике Плане

Велика Плана се налази на левој обали Велике Мораве. Кроз њу пролази ауто-пут Београд–Ниш као и пруга Београд–Ниш–Скопље.

Земљиште

Најзначајнији природни ресурс општине Велика Плана је земљишни фонд, кога карактерише геоморфолошка хомогеност, висока потенцијална плодност и испресецаност воденим токовима. Под пољопривредним земљиштем налази се 30.000 ha или 87% територије општине. Обрадиво земљиште заузима 23.100 ha или 77% површине општине (оранице, воћњаци, виногради). Шумске површине се простиру на 3.200 ha или 10% површине општине. Од укупне територије општине Велика Плана, плодно земљиште (алувијум, алувијална смоница и гајњача) заузима 91% територије (31.500 ha), средње плодно земљиште (смоница у огајњачавању, гајњача у оподзољавању и делувијум у огајњачавању) заузима 9% територије (3.000 ha), а неплодног земљишта нема.

Клима

Великоплањанска општина се налази у континенталном климату умерених ширина. Ову констатацију поткрепљују чињенице:

  • просечна годишња количина падавина око 600 – 650 mm\m2
  • просечна годишња температура 11 °C;
  • просечна влажност ваздуха се креће око 70%;
  • просечна надморска висина креће се око 100m.

Општина Велика Плана спада у аридна подручја, где се сваке године у периоду интензивне вегетације јавља недостатак земљишне влаге и поред тога што речни токови и подземни слојеви обилују водом која се може користити за наводњавање. Јужни, југозападни, југоисточни и западни ветрови су доминантни и директно су одговорни за климат ове области. Утицај ветрова се огледа у деловању кошаве током касне јесени, зиме и пролећа (до 140 km/h), када знатно расхлађује ваздух. Северац у току лета појачава сушу, а јужни ветрови интензивно дувају у рано пролеће и знатно исушују земљиште и ваздух.

Хидрографија

Кроз Великоплањанску општину протиче највећа домаћа река Србије, Велика Морава и њена највећа лева притока Јасеница као и река Рача. Велика Морава је дефинисала живот и рад људи ове регије, а нарочито у сеоским срединама где се људи баве пољопривредом.

Рељеф

Рељеф је јасно издиференциран на две целине: Алувијална раван Велике Мораве је настајала хиљадама година дуге геолошке прошлости изливањем реке и изношењем плодног муља на ниским обалама у доњем току реке. На алувијалном земљишту данас се узгајају житарице, крмно и индустријско биље. Заталасано побрђе је прошарано са неколико типова земљишта од којих је најдоминантнија смоница. Овај тип земљишта је највише, али и недовољно искоришћен у воћарству и виноградарству.

Заштићена природна добра

Заштићена природна добра на територији општине Велика Плана су: Храст на Копоринскоm путу; Радојковића храст (лужњак) у атару села Доња Ливадица и група од 12 стабала (храст лужњак) у порти Цркве у селу Лозовик.

Историја

[уреди | уреди извор]

Велика Плана је старије насеље. Помиње се у време аустријске Краљевине Србије почетком 18. века као насељено место под именом Plana. Раније је ово насеље било у Селишту, поред Мораве, одакле су се преместили на данашње место због сталних поплава и померења Моравског корита. Старо гробље из доба када је Плана била у Селишту, поред Мораве, лоцирано је у Гложи. Ту се налазе споменици из 1761. и 1764. године. У Буковици су се ископавали прстење и кости, а има трагова од зидина у непосредној близини налази се црквина и остаци некадашњег манастира. И овде има трагова од старог гробља. У атару Велике Плане је и манастир Копорин, за који народ мисли да га је подигао деспот Ђурађ, мада историјска наука сматра да је то учинио Деспот Стефан, који је највероватније ту и сахрањен (а и ктиторски натпис је такав).

Године 1732. помиње се у Плани кнез Дмитар, тада је село имало 26 домова (хлебов). Године 1818. Плана је имала 98 а 1822. г. 111 кућа. Године 1846. у Плани је било 182 куће, а по попису из 1921. године, Плана је имала 995 кућа са 5107 становника. Из Црне Горе су преци Татинаца (Стефановића) и племена Мијатовића: Славнића, Радисављевића (Павловаца), Радосављевића, Радојковића и Петронијевића. Од Сјенице су Деспотовићи, са Косова су дошли Недељковићи, Шулкићи, Јеремићи (данас разним презименима), затим има у знатном броју досељеника од Видина, из Полетковца, из крајинске Копривнице, од Параћина, из околине Крушевца. итд. (подаци крајем 1921. године).[2][3]

Указом Краља од 30. априла 1924. године насеље је добило статус варошице.

Једна од најстаријих зграда у Великој Плани је породична вила Клефишових, изузетних архитектонских карактеристика.

Привреда

[уреди | уреди извор]
Зграда старе кланице у Великој Плани

Велика Плана била је позната по кланичној индустрији. Прво је фирма Клефиш и Зојс 1889. основала кланицу за свиње, пернату живину и извоз јаја, а већ следеће године то је урадио и Вилхелм Шумахер. До почетка Првог светског рата обе кланице су напредовале и осавремењивале се. У периоду између два светска рата подигнуте су још две кланице: Тонија Клефиша и ортачка Мике Јовановића из Велике Плане са Бранком Станишићем из Београда. После Другог светског рата у Великој Плани се осавремењују циглана „Прогрес“, фабрика намештаја „Звезда“, „ИПК Србија 10. октобар - индустрија меса Плана“, „Перкон“, млинско-пекарско и трговачко предузеће „Напредак“, „Гоша-монтажа“, штампарија и многа друга предузећа и продавнице.

Лидер у привреди Велике Плане данас је циглана „Прогрес АД“.

Туризам

[уреди | уреди извор]
Остаци старог жабарског моста на Великој Морави
Вила породице Клефиш, некадашња полицијска станица
Зграда нове полицијске станице
Мотел Стари храст

Туристичке активности се великим делом одвијају кроз рад Јавне установе Туристичко спортски центар „Велика Плана“ која организује послове свих облика рецептивних туристичких услуга, организације спортских програма за такмичарске и рекреативне групе, учешће у организацији културних, уметничких, спортских и других манифестација на подручју града и општине и информативно-пропаганду делатност за сопствене и туђе потребе. У припреми је оснивање туристичко-информативног центра, који ће имати информативну улогу за све субјекте који намеравају да посете општину Велика Плана. Манифестација „У славу великог вожда“ привлачи сваке године знатан број посетилаца. Манастири Копорин са почетка XV века и Покајница из XIX века као и црква брвнара у Крњеву су културно – историјске дестинације овог краја занимљиве за посетиоце. Најзначајнији сегмент у понуди и развоју туризма овог краја свакако представља Етно село „Моравски конаци". У близини етно села налази се река Велика Морава са новим и старим срушеним жабарским мостом.

У периоду од 2000. до 2006. године дошло до пада у броју туриста док је број ноћења повећан у општини Велика Плана. Овакав тренд је био присутан и у Подунавском округу и у Републици Србији.

На 36 километара тока реке Велике Мораве, делу тока реке Јасенице, на вештачким језерима и језерцима насталим експлоатацијом шљунка и песка може се ловити мрена, бела риба, деверика, клен и скобаљ током целе године. Поред горенаведеног вида услуга општина Велика Плана поседује велике смештајне капацитете и може пружити услуге конгресног туризма, дневне обиласке културно-историјских знаменитости, спортски туризам као и друге видове туристичких услуга. Укупан смештајни капацитет у општини Велика Плана износи око 553 лежајева.

  • Мотел „Лозовичка чесма“ са 16 лежајева
  • Мотел „Крњево“ са 52 лежајева,
  • Мотел „Велика Плана“ са 85 лежајева
  • Мотел „Стари храст” са 92 лежајева
  • Хотел „Плана” са 225 лежајева
  • „Моравски конаци” са 27 лежајева

Демографија

[уреди | уреди извор]
Кућа поред пута Жабари-Велика Плана

Стална миграција је карактеристика општине Велика Плана. Становништво Велике Плане из доба аустријске окупације (1717—1739. године), отишло је на север преко Дунава. После двадесетак година стигли су нови досељеници, највише са Косова и из старе Србије и настанили су област Гложе. Нови талас досељеника, највише из Бугарске насељава Велику Плану у време Карађорђевог устанка, отуда и назив једног насеља Бугарија.

Од половине 19. века досељавали су се трговци и занатлије. Досељеници су највише долазили из српских области које су биле под турском влашћу. Први потпуни попис становништва овог краја потиче из 1863. године. Тада је Велика Плана имала 300 домова са 1,702 становника. Запажа се знатно смањење броја становника за време ратова, нарочито 1915. године када је харала епидемија пегавог тифуса и када је српска војска напуштала домовину.

Изразито повећање броја становника уследило је после Другог светског рата, понајвише због премештања седишта среза из Великог Орашја и масовног доласка становника са Косова, Црне Траве и Јошаничке Бање.

Према попису из 2002. године Велика Плана је имала 44,470 становника (и 5,229 становника у иностранству), од тога у самом граду 16.210, и још 28.260 у селима општине. Густина насељености од 126 становника/км² карактерише Велику Плану као једну од најгушће насељених општина у Србији.

Просечна старост становништва општине износи 41 годину што представља становништво у пуној снази и зрелости, али и упозорава да наталитет мора радикално да се повећа, како у догледно време ово становништво не би прешло у категорију старог становништва.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године).

Демографија[4]
Година Становника
1948. 7.347
1953. 8.343
1961. 9.922
1971. 12.657
1981. 16.175
1991. 17.197 16.423
2002. 16.210 17.387
2011. 16.088
2022. 14.609
Етнички састав према попису из 2011.‍[5]
Срби
  
 15.226 97,59%
Роми
  
 157 1,14%
Црногорци
  
 52 0,43%
Македонци
  
 31 0,23%
Југословени
  
 21 0,16%
Хрвати
  
 15 0,10%
Бугари
  
 14 0,09%
Албанци
  
 13 0,08%
Горанци
  
 11 0,07%
Словаци
  
 9 0,06%
Мађари
  
 9 0,06%
Руси
  
 5 0,03%
Румуни
  
 5 0,03%
Словенци
  
 3 0,02%
Власи
  
 2 0,01%
Немци
  
 1 0,00%
Буњевци
  
 1 0,00%
Украјинци
  
 1 0,00%
непознато и неразјашњено
  
 512 0,33%


Становништво према полу и старости[6]
м
ж
? 25
  
  
 33
80+ 90
  
  
 179
75—79 192
  
  
 303
70—74 290
  
  
 462
65—69 442
  
  
 484
60—64 432
  
  
 503
55—59 364
  
  
 421
50—54 616
  
  
 619
45—49 749
  
  
 679
40—44 531
  
  
 612
35—39 534
  
  
 567
30—34 539
  
  
 531
25—29 547
  
  
 568
20—24 597
  
  
 546
15—19 600
  
  
 539
10—14 502
  
  
 477
5—9 456
  
  
 458
0—4 352
  
  
 371
Просек : 38,2 40,6
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 1.822 2.131 2.774 3.647 4.708 5.127 4.988
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 824 1.096 900 1.112 566 320 117 33 11 9 3,25
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 6.548 2.064 4.005 265 207 7
Женски 7.046 1.524 4.036 1.126 349 11
УКУПНО 13.594 3.588 8.041 1.391 556 18
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 3.399 297 0 5 849
Женски 2.198 130 0 4 593
УКУПНО 5.597 427 0 9 1.442
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 111 553 493 137 404
Женски 33 84 418 119 84
УКУПНО 144 637 911 256 488
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 17 76 200 105 62
Женски 34 32 142 198 244
УКУПНО 51 108 342 303 306
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 57 0 0 33
Женски 69 3 0 11
УКУПНО 126 3 0 44

Образовање

[уреди | уреди извор]

Предшколско васпитање и образовање одвија се у дечјој установи “Дечје царство” у коју је 2008. године укупно било уписано 806 малишана што представља повећање од 12% у односу на 2006. годину. Основно образовање одвија се у 3 матичне основне школе:

Средњошколско образовање одвија се у три средње школе са укупно преко 1,300 ученика (такође 2008. године). У Техничкој школи “Никола Тесла“ ученика ђаци се школују за следећа занимања: бравар, аутоелектричар -електроинсталатер, женски фризер, машински техничар за компјутерско конструисање, електротехничар рачунара, техничар моделар одеће.

Економско угоститељска школа “Вук Караџић” пружа могућност школовања за следећа занимања: економски техничар, кувар, конобар-посластичар и трговац. У Гимназији ученика постоје смерови: друштвено-језички, природно-математички и информатички. Наведене школе поседују комплетно опремљене кабинете за информатику и практичну обуку.

У оквиру Народног универзитета при Центру за културу Велика Плана Факултет за образовање дипломираних правника и дипломираних економиста за руководеће кадрове из Новог Сада је отворио консултативну јединицу са 30 студената у Великој Плани.

Култура и друштвени живот

[уреди | уреди извор]

Вишедневна манифестација „У славу Вожда“ има традицију дугу скоро три деценије и одвија се кроз научне скупове о Карађорђу, извођење позоришних представа на летњој позорници у Радовањском лугу и рад сликарске колоније Покајница . Одржава се у периоду од 26—30. јула. На смотри аматерских позоришта Србије „Масукини дани“ коју организује Позориште Масука у Великој Плани, учествују позоришни ансамбли из целе републике. Ова смотра се одржава током новембра и децембра месеца. У оквиру рада библиотеке „Радоје Домановић“ из Велике Плане афирмисана је и ван граница манифестација у виду конкурса за савремену српску сатиру. У оквиру културних манифестација треба и организују се:

  • „Дани Мије Крњевца“ –такмичење певача –аматера у Крњеву;
  • „МАЕКС“- смотри аматерских позоришта Србије у Старом Селу;
  • „Под Липом“- ликовна и песничка колонија у Крушеву;
  • „Бајк Шоу“- скуп љубитеља мотоциклизма у Великој Плани, са традицијом одржавања од 1994. године

Спорт

[уреди | уреди извор]

Спортски живот у општини Велика Плана одвија се претежно кроз активности око 40 клубова, највише кроз следеће спортове: фудбал (фудбалски клуб Морава), кошарка, рукомет, одбојка, карате, џудо, стони тенис, шах, коњички спортови. Спортске активности се одвијају у ТСЦ „Велика Плана“ површине 1,600 m². На територији општине такође има 16 фудбалских терена (2 у Великој Плани и 14 у селима општине).

Невладине организације

[уреди | уреди извор]
  • НВО „Жене у акцији“ се бави промоцијом и заштитом женских људских права
  • НВО „Свет речи“ се бави презентацијом књижевних и уметничких дела
  • НВО „Центар плус“ се бави креативним образовањем
  • Еколошко удружење промовише чување природне средине.
  • Општинска организација слепих и слабовидих
  • Општинска организација глувих и наглувих
  • Удружење особа са инвалидитетом “Воља за животом“
  • Удружење Рома Велика Плана
  • Удружење љубитеља реке Велике Мораве
  • Удружење "Краљевина Србија Велика Плана"
  • Удружење мотоциклиста "FREE WHEELS"-Слободни точкови

Познатије личности

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић.: Смедеревско Подунавље и Јасеница)) и из „Летописа“ варошице Велика плана
  3. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  7. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 14. 08. 2020. г. Приступљено 09. 08. 2020. 
  8. ^ О Вити и другим културним посленицима В. Плане, махом данас покојним)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Извор Монографија Подунавске области 1812—1927. објављено (1927 г.)„Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велика_Плана&oldid=28468223”