Исидор Папо

Из Википедије, слободне енциклопедије
ИСИДОР ПАПО
Исидор Папо
Исидор Папо
Датум рођења (1913-12-31) 31. децембар 1913.
Место рођења Љубушки, Застава Аустроугарске Аустроугарска
Датум смрти 14. октобар 1996.(1996-10-14)(82 год.)
Место смрти Београд,
Flag of FR Yugoslavia.svg СР Југославија
Супруга Роза Папо
Професија лекар

Члан КПЈ од 1943.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
У току НОБ-а члан Врховног штаба НОВЈ
Служба Југословенска народна армија
Године службе 19411982.
Чин генерал-пуковник

Одликовања
одликовања СФР Југославије:
Орден југословенске звезде
Орден југословенске заставе
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден народне армије
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.
међународна одликовања:
Витез - Орден Британске империје (Велика Британија)

Проф др Исидор Папо (Љубушки, 31. децембра, 1913Београд, 14. октобар 1996), лекар - кардиохирург, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник санитетске службе и главни хирург ЈНА и академик САНУ.

Биографија[уреди]

Рођен 31. децембра 1913. године у Љубушком. Потиче из породице сефардских Јевреја, чији су преци дошли у XVII веку, након што су били прогнани из Шпаније. После завршене гимназије у Мостару, 1932. године, уписао је студије медицине на Универзитету у Загребу.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, одлази у Мостар и ради на хируршком одељењу, а затим одлази у Мостарски НОП одред. Током рата налазио се у хируршкој екипи Врховног штаба НОВ и ПОЈ. За време рата доживео је тешку породичну трагедију. Усташе су му зверски убили преко 50 чланова породице укључујући рођеног брата и сестру.

Године 1944. послат је у савезнички центар у Италију, где је упознао Рода Смита (који га је 1969. године предложио за члана Краљевског хируршког колеџа који је бројао 50 чланова). По повратку из Италије постао је управник Болничког центра у Новом Саду, а потом је упућен на Сремски фронт, где је руководио покретним хируршким установама.

Године 1946. је послат у Совјетски Савез на усавршавање код Јудина, Бакуњева и Вишњевског. Тамо је положио и специјалистички испит из хирургије 1947. године, а 1948. се враћа у земљу и постаје начелник Другог хируршког одељења Главне војне болнице која је касније прерасла у Војномедицинску академију ЈНА. Како је код Јудина научио његову технику реконструкције једњака почиње да је примењује али и усавршава, па се та операција у хируршким техникама назива „операцијом по Јудину и Папу“. До тада ове болеснике у Југославији нико није оперисао, а како их је било много, Папо је убрзо оперисао преко 350 ових болесника, по чему је стекао и медународно признање. Убрзо је постављен за шефа Катедре хирургије и главног хирурга ЈНА.

Затим одлази у САД на усавршавање у кардиохирургији које се тих година радала захваљујући усавршавању екстракорпоралне циркулације. Био је у Филаделфији, клиници Мајо, болници Маунт Синај и другим. Враћа се у земљу и почиње да ради операције на срцу и већ 12. новембра 1965. године уградује прву вештачку валвулу. Урадио је близу 4.000 операција на отвореном срцу.

Године 1950. добио је звање доцента, 1953. ванредног професора, а 1956. редовног професора. Напредовао је и у војној каријери. Године 1975. унапређен је у чин генерал-пуковника санитетске службе ЈНА. За председника Хируршке секције изабран је крајем 1963. године и на тој дужности је остао до 22. јануара 1966. године. У том периоду рад секције је био интензиван. Позивао је и угледне хирурге из иностранства да држе предавања на састанцима Секције.

Објавио је 217 радова, од тога 13 у иностраним часописима. Био је редактор уџбеника Ратна хирургија. Преко 30 година био је начелник хируршке клинике ВМА. Пензионисан је 1982. године. Преминуо је 14. октобра 1996. године и сахрањен је на Јеврејском гробљу у Београду.

Награде и одликовања[уреди]

Био је члан удружења хирурга Југославије као и бројних медународних друштава:

  • Аустријског друштва трауматолога,
  • Међународног друштва за хидатидологију,
  • Научног савета Медународног хируршког друштва,
  • Америчког кардиолошког колеџа,
  • Немачког хируршког друштва,
  • почасни члан Париског друштва хирурга,
  • Америчког лекарског друштва, ЦИЦД-а,
  • хируршког друштва Лос Анђелеса,
  • члан француске Академије хирургије,
  • Перуанске Академије медицинских наука,
  • Краљевског колеџа хирургије Енглеске и Ирске,
  • груднохирушког друштва Боливије и др.

Носилац је бројних угледних одликовања и награда:

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 21. децембра 1961, а за редовног 7. марта 1968. године.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]