Калиманићи (Горњи Милановац)

Координате: 44° 04′ 00″ С; 20° 25′ 00″ И / 44.066666° С; 20.416666° И / 44.066666; 20.416666
С Википедије, слободне енциклопедије

Калиманићи
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 139
Географске карактеристике
Координате44° 04′ 00″ С; 20° 25′ 00″ И / 44.066666° С; 20.416666° И / 44.066666; 20.416666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина408 m
Калиманићи на карти Србије
Калиманићи
Калиманићи
Калиманићи на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Калиманићи је село у централној Србији, у општини Горњи Милановац, у Моравичком округу. Налази се на 8 км од Горњег Милановца[1], на путу Горњи Милановац - Калиманићи - Бољковци - Доњи Бањани - Љиг. На надморској висини је од 420 до 480 м, а заузима површину од 502 ха.[1]

Према попису из 2011. у селу је био 139 становника.

Село је имало своју општину и школу. Припада црквеној парохији цркве у селу Љутовница. Сеоска слава је била Бела субота, а данас је други дан Тројице.[1]

До скоро, село је било познато и по великим воћњацима ПИК-а Таково. У овом селу су познати произвођачи шљива и добре природне ракије. Међу првим заштићеним ракијама са овог подручја је и „ГЕЏА” произвођача Марковић Милована.

Овде се налазе Стари споменици на сеоским гробљима у Калиманићима (општина Горњи Милановац) и Марков гроб у Калиманићима.

Географија[уреди | уреди извор]

Село је типичног разбијеног шумадијског типа и дели га речица Калудра на два дела, такозвани доњи и горњи крај.

Историја[уреди | уреди извор]

Наиласком Турака, Калиманићи су били исељени. У 18. веку село је насељено досељеницима из Старог Влаха. Први досељеник у ово село звао се Калиман па је по њему село добило име.[1]

Село је познато и по томе што је ту била задња линија фронта у Колубарској бици. Наиме, Аустроугарске снаге су заглавиле своје тешко наоружање у делу Врнчана, села које се граничи са Калиманићима, звано Локва, где су их српске снаге потукле до ногу и преокренуле битку у своју корист.

У Калиманићима рођен је генерал Божидар Терзић, командант Шумадијске дивизије I позива у Првом светском рату до 31. децембра 1915. године и министар војни у Влади Србије до пред крај Првог светског рата. У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 78 ратника. Погинуло их је 61 а 17 је преживело.[1]

У селу се за време Другог светског рата скривао Милош Минић.

Село има фудбалски клуб „Омладинац” и невероватно добре људе.

Демографија[уреди | уреди извор]

У пописима село је 1910. године имало 470 становника, 1921. године 320, а 2002. године тај број је спао на 182.[1]

У насељу Калиманићи живи 148 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,4 година (45,0 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 62 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Број становника се изузетно брзо смањује, јер становништво прелази у Горњи Милановац и остале градове.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 467
1953. 457
1961. 366
1971. 291
1981. 259
1991. 202 201
2002. 181 181
2011. 139
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
180 99,44%
Југословени
  
1 0,55%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 243. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]