Карл I од Аустрије
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Карл I од Аустрије | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Карл Франц Јозеф Лудвиг Хуберт Георг Ото Марија |
Датум рођења | 17. август 1887. |
Место рођења | Перзенбојг-Готсдорф, Аустроугарска |
Датум смрти | 1. април 1922.34 год.) ( |
Место смрти | Мадеира, Португалија |
Породица | |
Супружник | Зита од Бурбон-Парме |
Потомство | Otto von Habsburg, Adelheid of Austria, Роберт, надвојвода од Аустрије-Есте, Archduke Felix of Austria, Archduke Carl Ludwig of Austria, Archduke Rudolf of Austria, Charlotte of Austria, Елизабета од Аустрије |
Родитељи | Ото Франц од Аустрије Марија Јозефа од Саксоније |
Династија | Хабзбург-Лорена |
Цар Аустрије Краљ Угарске и Хрватске Краљ Чешке | |
Период | 21. новембар 1916 — 12. новембар 1918. |
Претходник | Франц Јозеф |
Наследник | монархија укинута |
Карл I Аустријски (нем. Karl I.; Перзенбојг-Готсдорф, 17. август 1887 — Мадеира, 1. април 1922), у Мађарској Карољ IV, је био последњи цар Аустроугарске. Владао је као Карл I од Аустрије или као Карл IV од Угарске од 1916. до 1918, када је Аустрија постала република. Карл није абдицирао. Остатак живота, све до смрти 1922. провео је настојећи да обнови монархију.
Током Првог светског рата, као врховни заповедник аустроугарске војске од 1916. до 1918. године, наставио је са политиком војних репресалија против цивилног становништва у окупираним областима, чиме је омогућио наставак масовних злочина против српског народа. Лично је донео одлуку о наставку употребе бојних отрова као хемијског оружја, чиме је прекршио Хашку конвенцију из 1899. године.[1][2] Због тога је непосредно по окончању Првог светског рата била покренута иицијатива да му се суди као ратном злочинцу. Упркос томе, Католичка црква је 2004. године донела одлуку којом се Карл Хабзбуршки проглашава за "блаженог" чиме је покренут поступак за његову канонизацију. Ова одлука изазвала је велике расправе међу историчарима,[3] као и јавну осуду у земљама које су током Првог светског рата биле жртве аустроугарске агресије.[4]
Биографија
[уреди | уреди извор]Карл је син надвојводе Ота Франца од Аустрије (1865—1906) и Марије Јозефе од Саксоније (1867—1944). Био је ожењен Зитом од Бурбон-Парме. Када је убијен његов стриц надвојвода Франц Фердинанд Карл је постао престолонаследник. Наследио је 1916. цара Франца Јозефа. Преузео је врховну команду над аустријском војском 2. децембра 1916. Током 1917. водио је тајне мировне преговоре са Француском. Аустријски министар спољних послова је био заинтересован само за општи мир. Карл је показивао спремност да склопи сепаратни мировни споразум. Када су 1918. процуриле вести да покушава да склопи сепаратни мировни споразум Карло је све одлучно негирао. Француски председник владе је објавио његова писма, која су показала намере склапања сепаратнога мира. министар спољних послова је због тога дао оставку, а Аустроугарска је још више постала зависна од Немачке. Аустроугарска је била у стању расула у последњим годинама рата. Председник САД Вудро Вилсон је као део својих 14 тачака захтевао од Европе да допусти самоопредељење народа. Као одговор на такву могућност Карл се сложио да се сазове парламент и да се створи конфедерација, по којој би свака етничка група имала право аутономије. Међутим ствари су брзо измицале контроле и уследило је проглашавање независности у свим деловима Аустроугарске. Карлова политичка будућност је постала неизвесна. Изгледало је да ће моћи да влада бар Аустријом, али Аустрија је постала република.
Живот у егзилу
[уреди | уреди извор]До 11. новембра 1918. све нације Аустроугарске су прокламовале своје тежње да се одвоје од Аустроугарске. Карл није абдицирао, него је побегао у Швајцарску, одакле је настојао да поврати власт. Био је охрабрен од мађарских националиста, па је два пута током 1921. покушао да се врати на трон Мађарске. Мађарска је остала краљевина, али без краља. У покушају да се врати бар на трон Мађарске није успео због разних фактора укључујући и изостанак подршке регента Миклоша Хортија.
Монархисти Хортијево одбијање да помогне Карлу често описују као „издајничко“. Први покушај марта 1921. да поврати круну Мађарске пропао је када је Хортијева влада замолила Карла да напусти земљу. Други пут у октобру 1921. прикључује му се 3.000 мађарских војника, али су Краљевина СХС и Чехословачка предале Мађарској ултиматум претећи ратом, ако се Карл крунише.
Пошто је постао опасан по међународни поредак (Версајски поредак) и мир у Европи Француска и Велика Британија су одредиле португалско острво Мадеиру као место његова изгнанства. На Мадеири је умро 1922. од упале плућа.
После смрти
[уреди | уреди извор]Историчари различито оцењују Карла и његов период власти. Један од највећих критичара је Хелмут Румплер, шеф једнога одела аустријске академије наука, који је описао Карла као „дилетанта, преслабога за изазове са којима се суочавао“ и сматра да није био прави политичар. Енглески писац Херберт Вивиан пише: „Карл је велики вођа, принц мира, који је настојао да спаси свет једне године рата државник са идејама да спаси народ компликованих проблема царства“. Папа га је 2004. прогласио свецем.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]16. Франц II | ||||||||||||||||
8. Франц Карл од Аустрије | ||||||||||||||||
17. Марија Тереза од Две Сицилије | ||||||||||||||||
4. Карл Лудвиг од Аустрије | ||||||||||||||||
18. Максимилијан I Јозеф од Баварске | ||||||||||||||||
9. Софија од Баварске | ||||||||||||||||
19. Каролина Баденска | ||||||||||||||||
2. Ото Франц од Аустрије | ||||||||||||||||
20. Франц I од Сицилије | ||||||||||||||||
10. Фердинанд II од Сицилије | ||||||||||||||||
21. Марија Изабела од Шпаније | ||||||||||||||||
5. Марија Анунцијата | ||||||||||||||||
22. Карл од Аустрије, војвода од Тешена | ||||||||||||||||
11. Марија Тереза од Аустрије | ||||||||||||||||
23. Хенријета од Насау-Вајлбурга | ||||||||||||||||
1. Карл I од Аустрије | ||||||||||||||||
24. Максимилијан од Саксоније | ||||||||||||||||
12. Јохан од Саксоније | ||||||||||||||||
25. Каролина од Парме | ||||||||||||||||
6. Георг од Саксоније | ||||||||||||||||
26. Максимилијан I Јозеф од Баварске (= 18) | ||||||||||||||||
13. Амалија Аугуста од Баварске | ||||||||||||||||
27. Каролина Баденска (= 19) | ||||||||||||||||
3. Марија Јозефа од Саксоније | ||||||||||||||||
28. Фердинанд од Сакс-Кобург и Гота | ||||||||||||||||
14. Фернандо II Португалски | ||||||||||||||||
29. Марија Антонија Кохари де Чабраг | ||||||||||||||||
7. Maria Anna of Portugal | ||||||||||||||||
30. Педро I од Бразила | ||||||||||||||||
15. Марија II Португалска | ||||||||||||||||
31. Марија Леополдина од Аустрије | ||||||||||||||||
Породица
[уреди | уреди извор]Супружник
[уреди | уреди извор]име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Зита од Бурбон-Парме | 9. мај 1892. | 14. март 1989. |
Деца
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]- Прогон Срба у Босни и Херцеговини (1914—1918)
- Злочини аустроугарске и бугарске војске у Србији (1914—1918)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Emperor and mystic nun beatified”. BBC News.
- ^ „Pope to beatify 'buffoon' who was Austria's last emperor”. The Guardian.
- ^ „Historians Question the Beatification of Blessed Charles”. Deutsche Welle.
- ^ „Austria’s Holy Uproar: Vatican beatification of World War I emperor triggers spirited debate”. NBC News.
Литература
[уреди | уреди извор]- Бабић, Мирко; Вујичић, Петар (2014). „Аустроугарски погроми против Срба 1914-1918: Са посебним освртом на ратно законодавство, логоре и злочине шуцкора у БиХ”. Сарајевски атентат 1914. Ћоровићеви сусрети 2013. године: Међународни научни скуп историчара. Гацко: Просвјета. стр. 307—324.
- Краљачић, Томислав (2014) [1992]. „Аустроугарски планови о стварању етничког зида у источној Босни у Првом свјетском рату”. Могуће стратегије развоја Србије. Београд: САНУ. стр. 930—936.
- Mitrović, Andrej (1981). Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908-1918. Beograd: Nolit.
- Митровић, Андреј (1984). Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга.
- Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War 1914-1918. West Lafayette: Purdue University Press.
- Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних.
- Стојанчевић, Владимир (1988). Србија и српски народ за време рата и окупације 1914-1918. године. Лесковац: Народни музеј.
- Терзић, Славенко (2012). „Аустроугарски логор за Србе у Добоју 1915-1917”. Глас САНУ. 420 (16): 409—421.
- Ћоровић, Владимир (1920). Црна књига: Патње Срба Босне и Херцеговине за време Светског Рата 1914-1918 (1. изд.). Београд-Сарајево.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]