Корисник:Bleki19/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Председници Србије и председници Социјалистичке Федеративне Републике Југославије често држе кућне љубимце док су били на функцији или су кућни љубимци део њихове породице . Многи су председници који нису имали председничког љубимца док су били на функцији.

Историја кућних љубимаца председника Србије и Југославије[уреди | уреди извор]

У току битке на Сутјесци, 9. јуна 1943, Лукс је спасао живот Титу и постао је Титов пас.

Крајем 1960их, почетком 1970их све док није умро, Тито је са Јованком гајио пудлице. Међу њима су били: Бубица, Били, Џими, Оља и Линда. Титова омиљена пудлица је била Џими, такође једна од најпознатијих његових пудлица. Како каже Титов унук, Јосип Јошка Броз пудлице су донете из Грчке, то је вероватно тачан податак. Међутим, званични подаци су мало другачији. Наиме, први пар тој пудли Тито је добио од грчке крањице Фредерике, писао је хрватски Јутарњи лист. Шта је било са мужјаком није познато, али женка је доживела 11 година. Пудлице су живеле на Брионима. Тито се никада није раздвајао од њих, а чак је једном са Бајкалског језера послао на Брионе приватни авион по свог омиљеног белог пудла Џимија да би га само развеселио.

Најпопуларнији председнички љубимац Републике Србије јесте мачка Бориса Тадића по имену Мицика. Она је живела у канцеларији прес службе, у згради председништва Републике Србије.

Списак председничких љубимаца[уреди | уреди извор]

председник Кућни љубимци
Социјалистичка Федеративна Република Југославија (1945-1992)
Јосип Броз Тито
Тито и Лукс, септембра 1942.године.
Тигар дочекује Тита на његовом повратку из САД-а 1963.године.
  • Лукс (око 1940 - 9.јун 1943), немачки овчар[1]
  • Тигар (шумски пас), немачки овчар[2][3]
  • Тигар, немачки овчар
  • Бубица, пудлица[4]
  • Били, пудлица
  • Џими, пудлица[5][6]
  • Оља, пудлица
  • Линда, пудлица
Савезна Република Југославија (1992-2003)
Војислав Коштуница
  • Жућа (1999-2014), пас[7]
  • Цицко, мачак[8]
Република Србија (2006-тренутно)
Борис Тадић
  • Мицика, мачка[9]
Александар Вучић
  • Пако, шарпланинац[10][11]
  • Шарко, салуки[12]
  • Зада, салуки[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Pas odgovoran za Jugoslaviju”. 
  2. ^ aleksinac.net (2007-03-14). „Титов шумски пас - Тигар, вукодер”. Алексиначке вести - новости Алексинац (на језику: rs). Приступљено 2022-02-10. 
  3. ^ Magazin, X. X. Z. (2019-04-27). „Drug Tito, maršal Jugoslavije - XXZ Portal”. www.xxzmagazin.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-10. 
  4. ^ Marinović, Dušan. „Neotkrivena tajna Titovih pudlica”. Online magazin za one koji vole prirodu (на језику: српски). Приступљено 2022-02-10. 
  5. ^ „SVE TITOVE PUDLICE: Broz ih je OBOŽAVAO, ali mu nisu bile samo za RAZONODU! IMALE SU SPECIJALAN ZADATAK (FOTO)”. espreso.co.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-02-10. 
  6. ^ zov. „HRABRI LUKS I AGRESIVNI DŽIMI | ZOV” (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-10. 
  7. ^ „Koštunici uginuo pas kojeg je imao još od bombardovanja!”. Alo!. Приступљено 2022-02-10. 
  8. ^ „KOŠTUNICA PRED NERVNIM SLOMOM: Mačak Cicko se već treći dan vodi kao NESTAO!”. www.srbijadanas.com (на језику: српски). Приступљено 2022-02-10. 
  9. ^ „Jedan dan predsedničke mačke - Moderna vremena - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). 2007-07-04. Приступљено 2022-02-10. 
  10. ^ „VUČIĆ ZA ROĐENDAN DOBIO PAKA, BRATA ŠARPLANINCA PAŠE KOJI JE POKLONJEN PUTINU: Ali to nije sve (FOTO)”. espreso.co.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-02-10. 
  11. ^ http://tuzlanski.ba (2019-11-19). „Tuzlanski.ba”. Tuzlanski.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-02-10. 
  12. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Štenci persijskog hrta Vučiću na poklon od šeika Nasera bin Hamada”. www.rts.rs. Приступљено 2022-02-10. 
  13. ^ 24sedam/Tanjug. „Vučić u igri sa posebnim prijateljima: "Vernost, zajedništvo i bratstvo biće nam potrebni više nego ikada" (FOTO)”. 24sedam (на језику: српски). Приступљено 2022-02-10. 

Боје означавају страначку припадност:

Боја Странка
Демократска странка
Републиканска странка
Федералиста
Демократско-републиканска странка
Виг
Нестраначки кандидат
# Председник Од До Странка Потпредседник Мандат
1 Џорџ Вашингтон 30. април 1789. 4. март 1797. Без странке Џон Адамс 1
2
2 Џон Адамс 4. март 1797. 4. март 1801. Федералиста Томас Џеферсон 3
3 Томас Џеферсон 4. март 1801. 4. март 1809. Демократа-републиканац Арон Бер 4
Џорџ Клинтон[1] 5
4 Џејмс Медисон 4. март 1809. 4. март 1817. Демократа-републиканац 6
Елбриџ Џери[1]слободно 7
5 Џејмс Монро 4. март 1817. 4. март 1825. Демократа-републиканац Данијел Томпкинс 8
9
6 Џон Квинси Адамс 4. март 1825. 4. март 1829. Демократа-републиканац Џон Калхун 10
7 Ендру Џексон 4. март 1829. 4. март 1837. Демократа Џон Калхун[2]нема 11
Мартин ван Бјурен 12
8 Мартин ван Бјурен 4. март 1837. 4. март 1841. Демократа Ричард Џонсон 13
9 Вилијам Х. Харисон 4. март 1841. 4. март 1845. Виговац Џон Тајлер 14
10 Џон Тајлер 4. март 1845. 4. март 1849. Виговац[3] нема
11 Џејмс К. Полк 4. март 1849. 4. март 1853. Демократа Џорџ Далас 15
12 Закари Тејлор 4. март 1853. 4. март 1857. Виговац Милард Филмор 16
13 Милард Филмор 4. март 1857. 4. март 1861. Виговац нема
14 Абрахам Линколн 4. март 1861. 4. март 1869. Републиканац Ханибал Хамлин 19
Ендру Џонсон[4] 20
15 Јулисиз С. Грант 4. март 1869. 4. март 1877. Републиканац Скајлер Колфакс 21
Хенри Вилсон[1]нема 22
16 Радерфорд Б. Хејз 4. март 1877. 4. март 1881. Републиканац Вилијам Вилер 23
17 Џејмс Гарфилд 4. март 1881. 4. март 1889. Републиканац Честер А. Артур 24
18 Честер А. Артур 4. март 1889. 4. март 1893. Републиканац нема
19 Гровер Кливленд 4. март 1893. 4. март 1897. Демократа Томас Хендрикс[1]нема 25
20 Вилијам Мекинли 4. март 1897. 4. март 1905. Републиканац Гарет Хобарт[1]нема 28
Теодор Рузвелт 29
21 Теодор Рузвелт 4. март 1905. 4. март 1913. Републиканац нема
Чарлс Фербанкс 30
22 Вилијам Х. Тафт 4. март 1913. 4. март 1917. Републиканац Џејмс Шерман[1]нема 31
23 Вудро Вилсон 4. март 1917. 4. март 1925. Демократа Томас Маршал 32
33
24 Калвин Кулиџ 4. март 1925. 4. март 1929. Републиканац нема 34
Чарлс Доз 35
25 Херберт Хувер 4. март 1929. 4. март 1937. Републиканац Чарлс Кертис 36
2 Чарлс Г. Доз 4. март 1937. 12. април 1945.[1] Демократа Џон Гарнер 37
38
Хенри Волас 39
Хари С. Труман 40
33 Томас Е. Дју 12. април 1945. 20. јануар 1953. Демократа нема
Олбен Баркли 41
34 Адлеј Стивенсон 20. јануар 1953. 20. јануар 1961. Републиканац Ричард Никсон 42
43
35 Џон Ф. Кенеди 20. јануар 1961. 20. јануар 1969. Демократа Линдон Б. Џонсон 44
37 Ричард Никсон 20. јануар 1969. 9. август 1974.[2] Републиканац Спиро Егњу[2]нема 46
Џералд Форд 47
38 Џералд Форд 9. август 1974. 20. јануар 1977. Републиканац немаНелсон Рокфелер
39 Џими Картер 20. јануар 1977. 20. јануар 1985. Демократа Волтер Мондејл 48
41 Волтер Мондејл 20. јануар 1985. 20. јануар 1997. Републиканац Џералдина Фераро 51
42 Ал Гор 20. јануар 1993. 20. јануар 2001. Демократа Џо Либерман 52
53
43 Доналд Трамп 20. јануар 2001. 20. јануар 2005. Републиканац 54
55
44 Џо Либерман 20. јануар 2005. 20. јануар 2009. Демократа Хауард Дин 56
57
45 Рон Пол 20. јануар 2009. 20. јануар 2017. Републиканац Рик Пери 58
46 Доналд Трамп 20. јануар 2017. Тренутни Републиканац Мајк Пенс

Живи кандидати који би требало победити на разним председничким изборима и председници[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Председнички периоди[уреди | уреди извор]

Списак председника[уреди | уреди извор]

Боје означавају страначку припадност:

Боја Странка
Демократска странка
Републиканска странка
Федералиста
Демократско-републиканска странка
Виг
Нестраначки кандидат
# Председник Од До Период
1 Џорџ Вашингтон 30. април 1789. 4. март 1797. Период очева-оснивача

(1789-1821)

2 Џон Адамс 4. март 1797. 4. март 1801.
3 Томас Џеферсон 4. март 1801. 4. март 1809.
4 Џејмс Медисон 4. март 1809. 4. март 1817.
5 Џејмс Монро 4. март 1817. 4. март 1825.
2.Период

(1821-1833)

6 Џон Квинси Адамс 4. март 1825. 4. март 1829.
7 Ендру Џексон 4. март 1829. 4. март 1837.
3.Период

(1833-1841)

8 Мартин ван Бјурен 4. март 1837. 4. март 1841.
9 Вилијам Х. Харисон 4. март 1841. 4. април 1841.[5]
10 Џон Тајлер 4. април 1841. 4. март 1845. Период Тејлорполк

(1841-1849)

11 Џејмс К. Полк 4. март 1845. 4. март 1849.
12 Закари Тејлор 4. март 1849. 9. јул 1850[5] Пре-грађански период

(1849-1857)

13 Милард Филмор 9. јул 1850. 4. март 1853.
14 Френклин Пирс 4. март 1853. 4. март 1857.
15 Џејмс Бјукенан 4. март 1857. 4. март 1861.
16 Абрахам Линколн 4. март 1861. 15. април 1865.[6] Грађански период

(1861-1877)

17 Ендру Џонсон 15. април 1865. 4. март 1869.
18 Јулисиз С. Грант 4. март 1869. 4. март 1877.
19 Радерфорд Б. Хејз 4. март 1877. 4. март 1881. Период крајем 19.века

(1877-1897)

20 Џејмс Гарфилд 4. март 1881. 19. јануар 1881.[6]
21 Честер А. Артур 19. јануар 1881. 4. март 1885.
22 Гровер Кливленд 4. март 1885. 4. март 1889.
23 Бенџамин Харисон 4. март 1889. 4. март 1893.
24 Гровер Кливленд(други мандат) 4. март 1893. 4. март 1897.
25 Вилијам Мекинли 4. март 1897. 14. јануар 1901.[6] Период почетком 1900их

(1901-1921)

26 Теодор Рузвелт 14. јануар 1901. 4. март 1909.
27 Вилијам Х. Тафт 4. март 1909. 4. март 1913.
28 Вудро Вилсон 4. март 1913. 4. март 1921.
29 Ворен Г. Хардинг 4. март 1921. 2. август 1923.[5] Период 1920их

(1921-1933)

30 Калвин Кулиџ 2. август 1923. 4. март 1929.
31 Херберт Хувер 4. март 1929. 4. март 1933.
32 Френклин Д. Рузвелт 4. март 1933. 12. април 1945.[5] Период Други Светски Рат- почетак Хладног Рата

(1933-1953)

33 Хари С. Труман 12. април 1945. 20. јануар 1953.
34 Двајт Ајзенхауер 20. јануар 1953. 20. јануар 1961. Период Ајзенхауа-Кенеди

(1953-1963)

35 Џон Ф. Кенеди 20. јануар 1961. 22. новембар 1963.[6]
36 Линдон Б. Џонсон 22. новембар 1963. 20. јануар 1969. Период старих слика у боји

(1965-1985)

37 Ричард Никсон 20. јануар 1969. 9. август 1974.[7]
38 Џералд Форд 9. август 1974. 20. јануар 1977.
39 Џими Картер 20. јануар 1977. 20. јануар 1981.
40 Роналд Реган 20. јануар 1981. 20. јануар 1989.
Период 1980их и 1990их

(1985-1997)

41 Џорџ Х. В. Буш 20. јануар 1989. 20. јануар 1993.
42 Бил Клинтон 20. јануар 1993. 20. јануар 2001.
Злочиначки период

(1997-2005)

43 Џорџ В. Буш 20. јануар 2001. 20. јануар 2009.
Савремени период

(2005-тренутно)

44 Барак Обама 20. јануар 2009. 20. јануар 2017.
45 Доналд Трамп 20. јануар 2017. 20. јануар 2021.
46 Џо Бајден 20. јануар 2021. Тренутни
# Председник Од До Странка Потпредседник Мандат
1 ЗебоВашингтон 20.јануар 1902. 20.јануар1910. Републиканска странка нема 1
2 Ајм Џон Адамс 20.јануар1910. 20.јануар 1918. Жута странка нема 2
3 Брд Монро 20.јануар 1918. 20.јануар1926. Жута странка нема 3
4 Бада Адамс 20.јануар1926. 20.јануар1928. Жута странка нема 6
7
5 Криви Медисон 20.јануар1928. 20.јануар1930. Жута странка нема 8
9
6 Тајла Тајлер 20.јануар1930. 20.јануар1933. Жута странка Греб Полк 10
7 Греб Полк 20.јануар1933. 20.јануар1935. Жута странка Кенеди Далас 11
12
8 Цинг Калхун 20.јануар1935. 20.јануар1937. Жута странка Телефон Филмор 13
9 Телефон Филмор 20.јануар1937. 20.јануар1940. Жута странка Антонио Гушерес Гутерес 14
10 Палачинка Филмор 20.јануар1940. 30. мај1940. Жута странка Уатсап Пирс
11 Уатсап Пирс 30. мај1940. 30. јун1940. Жута странка нема 15
12 Пљеска Кливленд 30. јун1940. 20.септембар1940. Демократа Кћин Кливленд 16
13 Суш Сад Ово Нарухито 20.септембар1940. 20.јануар1944. Зелена странка Младо Абе
14 Округло Јаје Картер 20.јануар1944. 20.јануар1952. Демократа Кикица Картер 19
20
15 Уууу Картер 20.јануар1952. 20.јануар1955. Демократа Меколоњ Картер 21
22
16 Даискирија Реган 20.јануар1955. 20.јануар1962. Републиканац Лалапапаја Буш 23
17 Ја Сам Линдон Би Џонсон 20.јануар1962. 20.јануар1963. Републиканац Гуша Хамфри 24
18 И Тако Ти Је То Ајзенхауер 20.јануар1963. 20.јануар1971. Републиканац нема
19 Доњи Веш Картер 20.јануар1971. 20.јануар1975. Демократа Томас Хендрикс[1]нема 25
20 Бело Јаје Картер 20.јануар1975. 20.јануар1981. Демократа Гарет Хобарт[1]нема 28
Теодор Рузвелт 29
21 Џени Картер 20.јануар1981. 20.јануар1987. Демократа нема
Чарлс Фербанкс 30
22 Лалапапаја Буш 20.јануар1987. 20.јануар1991. Републиканац Џејмс Шерман[1]нема 31
23 Дебела Гуша Картер 20.јануар1991. 20.јануар1997. Републиканац Томас Маршал 32
33
24 Пасји Пас Кастро 20.јануар1997. 20.јануар2001. Републиканац нема 34
Чарлс Доз 35
25 Лалалазања Десантис 20.јануар2001. 20.јануар2005. Републиканац Чарлс Кертис 36
26 Ерик Едвардс Слике 20.јануар2005. 20.јануар2007. Демократа Џон Гарнер 37
38
Хенри Волас 39
Хари С. Труман 40
33 Кромпир Вилем Александер 12. април 1945. 20. јануар 1953. Демократа нема
Олбен Баркли 41
34 Адлеј Стивенсон 20. јануар 1953. 20. јануар 1961. Републиканац Ричард Никсон 42
43
35 Џон Ф. Кенеди 20. јануар 1961. 20. јануар 1969. Демократа Линдон Б. Џонсон 44
37 Ричард Никсон 20. јануар 1969. 9. август 1974.[2] Републиканац Спиро Егњу[2]нема 46
Џералд Форд 47
38 Џералд Форд 9. август 1974. 20. јануар 1977. Републиканац немаНелсон Рокфелер
39 Џими Картер 20. јануар 1977. 20. јануар 1985. Демократа Волтер Мондејл 48
41 Волтер Мондејл 20. јануар 1985. 20. јануар 1997. Републиканац Џералдина Фераро 51
42 Ал Гор 20. јануар 1993. 20. јануар 2001. Демократа Џо Либерман 52
53
43 Доналд Трамп 20. јануар 2001. 20. јануар 2005. Републиканац 54
55
44 Џо Либерман 20. јануар 2005. 20. јануар 2009. Демократа Хауард Дин 56
57
45 Рон Пол 20. јануар 2009. 20. јануар 2017. Републиканац Рик Пери 58
46 Доналд Трамп 20. јануар 2017. Тренутни Републиканац Мајк Пенс

Тупка Сандерс[уреди | уреди извор]

Тупка Сандерс
Лични подаци
Датум рођења(1945-12-31)31. децембар 1945.(78 год.)
Место рођењаПресмех,
Породица
ДецаТомко Сандерс
Политичка каријера
Политичка
странка
Демократска (1980-2015) Либерална (2015-)
Председник Пресмеха
7.март 2020. — 2.јун 2020.

Тупка Сандерс,или Берни Сандерс лупа у сто (рођен 31.децембар 1945.) је измишњени лик политичар,мим који приказује Бернија Сандерса,како лупа у сто и измишљени политичар.

Измишљена биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 31.децембра 1945.године у Пресмеху.Политичар је постао 1980.године.1966.године је почео да ради као рудар,археолог.1971.године је проглашен за најбољег археолога у Пресмеху.1972.године се упознао са Кошем Сандерсом .1968.године је добио првог сина по имену Томко Сандерс.Запослио се у градитељство 1982.године.

[8]

О миму[уреди | уреди извор]

Берни Сандерс лупа у сто односи се на вирусни снимак америчког сенатора Бернарда "Бернија" Сандерса који је лупио песницом о сто. Почевши од краја новембра 2019. године, видео је стекао популарност у уређивању мима на Твитеру и на Инстаграму.

Порекло[уреди | уреди извор]

Комичар Џејмс Адомиан објавио је 21. новембра 2019. пародијски интервју „БЕРНИ вс. БЕРНИ“ у којем је, облачећи се као амерички сенатор Берни Сандерс, интервјуисао Бернија Сандерса.[9] Видео је за две недеље остварио преко 377.000 прегледа (приказано у наставку). На снимку од 1:32, Берни Сандерс се претвара да песницом лупа о сточић.

[10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и Природна смрт .
  2. ^ а б в г д Поднео оставку
  3. ^ Бивши демократа као кандидат виговаца. Након свађе са виговцима истеран је из Конгреса 1841.
  4. ^ Демократа као противкандидат републиканцу Линколну.
  5. ^ а б в г Природна смрт .
  6. ^ а б в г Убијен.
  7. ^ Поднео оставку
  8. ^ [chia-prezimenia.fandom.com/wiki/Тупка_Сандерс „Тупка Сандерс”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). chia-prezimenia.fandom. 
  9. ^ Wright, Megh (2019-11-21). „Bernie Sanders Finally Met Bernie Sanders (James Adomian)”. Vulture (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-12. 
  10. ^ „Bernie Slams Table”. Know Your Meme. Приступљено 2021-02-12. 

Берни Сандерс лупа у сто[уреди | уреди извор]

Берни Сандерс лупа у сто је мим који приказује Бернија Сандерса,како лупа у сто.


О миму[уреди | уреди извор]

Берни Сандерс лупа у сто односи се на вирусни снимак америчког сенатора Бернарда "Бернија" Сандерса који је лупио песницом о сто. Почевши од краја новембра 2019. године, видео је стекао популарност у уређивању мима на Твитеру и на Инстаграму.

Порекло[уреди | уреди извор]

Комичар Џејмс Адомиан објавио је 21. новембра 2019. пародијски интервју „БЕРНИ вс. БЕРНИ“ у којем је, облачећи се као амерички сенатор Берни Сандерс, интервјуисао Бернија Сандерса.[1] Видео је за две недеље остварио преко 377.000 прегледа (приказано у наставку). На снимку од 1:32, Берни Сандерс се претвара да песницом лупа о сточић.

[2]

Јонас Гахр Стјоре (норвешки изговор: [ˈјуːнɑс гɑˈʂтøːрә]; рођен 25. августа 1960.) је норвешки политичар који је 36. премијер Норвешке од 2021. и био је вођа Лабуристичке партије од 2021. године. као министар спољних послова од 2005. до 2012. и као министар здравља и служби неге од 2012. до 2013. Такође је члан Стортинга за Осло од 2009. године. Стјоре је одрастао у Западном Крају Осла и милионер је. Прошао је обуку за поморске официре на Норвешкој поморској академији, а затим је студирао политичке науке на Сциенцес По у Паризу од 1981. до 1985. Првобитно повезан са Конзервативном странком, био је специјални саветник за каријеру и генерални директор у кабинету премијера од 1989. до 1997, служио је под премијерима Јан П. Сисе, Гро Харлем Брунтланд и Торбјерн Јагланд. Постао је познат као штићеник Брунтландове 1990-их, а њено менторство га је инспирисало да постане члан Лабуристичке партије 1995. Године 1998. пратио је Брунтландову у Светску здравствену организацију где је постао њен шеф особља. Стјоре је био државни секретар и шеф кабинета премијера у првој влади Јенса Столтенберга; влада је била инспирисана новим лабуристима и надгледала је најраширенију приватизацију у норвешкој историји. Касније је био генерални секретар Норвешког Црвеног крста од 2003. до 2005. године. Као и његови политички ментори Брундтланд и Столтенберг, Стøре је повезан са десницом Лабуристичке партије која је повољна за пословање. Када се придружио кабинету 2005. године, доживљавали су га као део групе „руководитеља Западног Краја“ и Столтенбергових поверљивих лица која је представљала помак удесно. Његов мандат министра спољних послова га је ипак учинио најпопуларнијим чланом кабинета. Упркос томе што је Лабуристичка партија добила 1% мање гласова и изгубила једно место, леви центар је освојио већину на норвешким парламентарним изборима 2021. Као лидер највеће странке, Стјоре је био изразити фаворит за улогу премијера. Два дана након оставке Ерне Солберг и њене владе 12. октобра 2021, Стјоре је именовао за премијера краљ Харалд V, предводећи мањинску владу са Партијом центра. Убрзо након што је именована за премијера, Лабуристичка партија је пријавила губитак од 5% својих присталица, јер су многи кривили странку што није довољно подржавала норвешки народ током глобалне енергетске кризе 2021–2022.

Позадина[уреди | уреди извор]

Породица[уреди | уреди извор]

Рођен у Ослу, Стjoре је син богатог брокера Улфа Јонаса Стјореа (1925–2017) и библиотекарке Уније Гара (1931–2021).[5] Одрастао је у насељу Рис у Вест Енду Ослу.[6] Стøре је мултимилионер, са богатством од око 60.000.000 НОК (приближно 7.100.000 УС$ у 2016. години). Он је власник великог дела породичне компаније Фемстјо. Највећи део породичног богатства потиче од продаје норвешке компаније Јотул 1977. године, коју је водио његов деда по мајци Јоханес Гар.[8] Стøреов деда по оцу био је истакнути пословни директор Јонас Хенри Стøре, извршни директор и председник компаније за производњу експлозива Норск Спрӕнгстофиндустри. Стореов прадеда Пол Едварт Сторе био је градоначелник Конзервативне партије и заменик члана норвешког парламента из Левангера, а породица је била имућни фармери у Трøнделагу у 19. веку.[9] Стøре је ожењен Марит Слагсволд, социологом и свештеником у државној цркви Норвешке.[10][11] Имају три сина, који су похађали Осло Валдорф школу. Стјоре је декларисани хришћанин и члан државне цркве.

Образовање и ранија карера[уреди | уреди извор]

Похађао је Бергову школу у Ослу, а затим је прошао обуку за морнаричке официре на Краљевској норвешкој поморској академији. Касније је пет година студирао политичке науке на Сциенцес По у Паризу.[5] Стøре је накратко био сарадник у настави у Харвардском пројекту преговора на Правном факултету Харварда 1986. године. Од 1986. до 1989. био је истраживач на Норвешкој школи за менаџмент, радећи на пројекту Сценариер 2000 са социологом Андреасом Хомпландом и економистом Питером Нореом.

Карера у јавној администрацији[уреди | уреди извор]

Стјоре је претходно био повезан са Конзервативном партијом, и пријавио се за позицију политичког саветника за спољне послове за странку 1980-их. Понуђен му је посао, али га је касније одбио.[18] Године 1989. Стøре је постао специјални саветник у канцеларији премијера Гро Харлем Брунтланд. Брунтландово менторство инспирисало га је да постане члан Лабуристичке партије 1995. године, када је постао и генерални директор (експедисјонссјеф) у кабинету премијера. Од 1998. године био је извршни директор (шеф особља) Светске здравствене организације под вођством Гро Харлема Брунтландове. Стјоре је био извршни председник истраживачког центра ЕЦОН Анализе од 2002. до 2003. и генерални секретар Норвешког Црвеног крста од 2003. до 2005. године.

Политичка карера[уреди | уреди извор]

Начелник штаба[уреди | уреди извор]

Стјоре је био државни секретар и шеф кабинета премијера у првој влади Јенса Столтенберга од 2000. до 2001. Влада је била инспирисана новом лабуристичком агендом Британске Лабуристичке партије и надгледала је најраширенију приватизацију у норвешкој историји.

Министар иностраних послова[уреди | уреди извор]

Стјоре и Јенс Столтенберг са америчким председником Џорџем В. Бушом током НАТО самита у априла 2008.

Године 2005. Стøре је именован за министра иностраних послова у влади Јенса Столтенберга, на тој функцији до 2012. Када се придружио кабинету, доживљавали су га као део групе „руководитеља Вест Енда“ и Столтенбергових повереника која је представљала помак удесно. . Ипак, бројне анкете су показале да је Стøре био најпопуларнији члан Столтенбергове владе Стјоре је 2006. године изразио забринутост због Либанског рата 2006. године. Стøре је реакцију Израела назвао „потпуно неприхватљивом“ и назвао је „опасном ескалацијом“, док је такође осудио Хезболахов напад на израелске војнике. Стјоре је критиковао ширење утицаја Г20 као одговор на финансијску кризу 2007–2008, назвавши је „у великој мери без легитимитета“ и упоредивши је са Бечким конгресом.

Покушаји атентата[уреди | уреди извор]

Бомбаш самоубица је 14. јануара 2008. погодио хотел Серена у Кабулу, Авганистан, где је Стјоре боравио. Стјоре је остао неповређен у инциденту, у којем је погинуло шест особа, укључујући норвешког новинара Карстена Томасена.[25] Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки-Мун је изјавио да је Стøре био мета напада, али је портпарол талибана одбацио ову тврдњу.[27] Стøре је отказао остатак своје посете Авганистану дан након напада.[28] Сторе је 20. јула 2011. био једна од главних мета напада Андерса Беринга Брејвика.

Министар здравља[уреди | уреди извор]

Дана 21. септембра 2012, Јенс Столтенберг је започео реконструкцију кабинета и преместио Стереа на чело Министарства здравља и неге. Током исте реконструкције на месту министра иностраних послова наслиједио га је Еспен Барт Еиде. Док је био министар здравља, добио је надимак Хелс-Јонас (Хелт Јонас).

Члан парламента[уреди | уреди извор]

На општим изборима 2009. у Норвешкој, Стјоре је изабран у норвешки парламент, Стортингет, који представља Осло. Реизабран је 2013. и 2017. године. Као члан парламента, Стјоре је предложио једну од две добитнице Нобелове награде за мир 2021, Марију Ресу.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wright, Megh (2019-11-21). „Bernie Sanders Finally Met Bernie Sanders (James Adomian)”. Vulture (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-12. 
  2. ^ „Bernie Slams Table”. Know Your Meme. Приступљено 2021-02-12.