Пређи на садржај

Македонска војно-инспекцијска област

С Википедије, слободне енциклопедије
Подела Краљевине Србије између Аустроугарске и Бугарске, према споразуму из 1915. године

Македонска војно-инспекцијска област или Македонска област (буг. Македонска военноинспекционна област) била је област формирана у току Првог светског рата од окупираних делова Србије од стране Бугарске на просторима Вардарске Македоније, Косова и Метохије.

Формирање

[уреди | уреди извор]
Немачки цар Вилхелм II, бугарски краљ Фердинанд I, и немачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен у Нишу, 18. јануар 1916.

Македонска војно-инспекцијска област формирана је 8. децембра 1915. године са седиштем у Скопљу и налазила се у оперативној зони до 29. септембра 1918. године.

Административно подручје је обухватало следеће округе (срезове):

Генерал-губернатор области од стварања и до 1918. године био је генерал Рачо Петров, а од 1918. године генерал Стефан Тошев. Током 1917. године начелник области био је генерал Православ Тенев.

У седишту округа 1916. године формирана је једна брдска дивизија. Од јуна 1918. године раздељена је на окупационе рејоне, а од 11. августа исте године — на Скопску и Штипску дивизиону област са по 5 пуковска војна округа. Од 7. октобра 1918. године седиште се налази у Софији. Од 1918. године шеф комуникација у Македонској војно-инспекцијској области био је генерал Симеон Јанков. Расформирана је 16. децембра 1918. године.

У области се отвара биро, који има за циљ да израђује спискове и скице, те да фотографише откривене војне гробове, као и да се брине за њихово одржавање.

Расформирање

[уреди | уреди извор]

Према примирју потписаним 29. септембра 1918. године од стране Бугарске са Антантом у Солуну, Бугарска је дужна да изврши непосредну демобилизацију окупираних територија у Србији и Грчкој, и да не извози никакве провизије са тих територија које морају да остану неоштећене[1].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ (1919) "Bulgaria Armistice Convention, September 29th, 1918". The American Journal of International Law Vol. 13 No.4 Supplement: Official Documents, 402-404.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]