Македонска војно-инспекцијска област
Историја Србије |
---|
Портал Србија |
Македонска војно-инспекцијска област или Македонска област (буг. Македонска военноинспекционна област) била је област формирана у току Првог светског рата од окупираних делова Србије од стране Бугарске на просторима Вардарске Македоније, Косова и Метохије.
Формирање
[уреди | уреди извор]Македонска војно-инспекцијска област формирана је 8. децембра 1915. године са седиштем у Скопљу и налазила се у оперативној зони до 29. септембра 1918. године.
Административно подручје је обухватало следеће округе (срезове):
- Скопски, Кумановски, Тетовски, Штипски, Тиквешки (Кавадарски), Битољски, Охридски, Призренски и Приштински.
Генерал-губернатор области од стварања и до 1918. године био је генерал Рачо Петров, а од 1918. године генерал Стефан Тошев. Током 1917. године начелник области био је генерал Православ Тенев.
У седишту округа 1916. године формирана је једна брдска дивизија. Од јуна 1918. године раздељена је на окупационе рејоне, а од 11. августа исте године — на Скопску и Штипску дивизиону област са по 5 пуковска војна округа. Од 7. октобра 1918. године седиште се налази у Софији. Од 1918. године шеф комуникација у Македонској војно-инспекцијској области био је генерал Симеон Јанков. Расформирана је 16. децембра 1918. године.
У области се отвара биро, који има за циљ да израђује спискове и скице, те да фотографише откривене војне гробове, као и да се брине за њихово одржавање.
Расформирање
[уреди | уреди извор]Према примирју потписаним 29. септембра 1918. године од стране Бугарске са Антантом у Солуну, Бугарска је дужна да изврши непосредну демобилизацију окупираних територија у Србији и Грчкој, и да не извози никакве провизије са тих територија које морају да остану неоштећене[1].
Види још
[уреди | уреди извор]- Топлички устанак
- Моравска војно-инспекцијска област (Поморавље)
- Драмска војно-инспекцијска област (Егејска Македонија)
- Стара Србија
- Јужна Србија
- Вардарска бановина
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ (1919) "Bulgaria Armistice Convention, September 29th, 1918". The American Journal of International Law Vol. 13 No.4 Supplement: Official Documents, 402-404.
Литература
[уреди | уреди извор]- Недев, С., Командването на българската войска през войните за национално обединение, София, 1993, Военноиздателски комплекс „Св. Георги Победоносец“
- Заповед №1 на началника на Македонската военно-инспекционна област генерал Рачо Петров за формиране на областта.
- Калчева, М., Луков, Г., Издирване и опазване на военните паметници и гробове в Македония между двете световни войни, Военноисторически сборник, 2006
- Митровић, Андреј (1984). Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга.
- Митровић, Андреј (1987). Устаничке борбе у Србији 1916-1918. Београд: Српска књижевна задруга.
- Митровић, Андреј (1993). Топлички устанак: Место у српској историји. Београд: Српска академија наука и уметности.
- Поповић, Никола Б. (2000). Срби у Првом светском рату 1914—1918. Нови Сад: Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа.
- Јагодић, Милош (2015). „Процена демографских губитака Срба у периоду 1910-1921” (PDF). Српске студије (6): 11—65. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 08. 2018. г. Приступљено 31. 07. 2017.
- Ракић, Хранислав (1988). „Бугарски програм денационализације српског живља у првом и другом светском рату”. Лесковачки зборник. 28: 55—59.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Србија у Првом светском рату
- Историја Косова и Метохије у савременом добу
- Историја Македоније у савременом добу
- Историја Скопља
- Бугарска у Првом светском рату
- Сепаратизам у Србији
- Бугаризација
- Бугарска пропаганда у Македонији
- Односи Србије и Бугарске
- Односи Србије и Северне Македоније
- Односи Бугарске и Северне Македоније