Петар Шкундрић (народни херој)

Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Петар Шкундрић.

петар шкундрић
Петар Шкундрић
Лични подаци
Датум рођења	(1913-03-17)17. март 1913.
Место рођења	Будељ Горњи, код Кључа, Аустроугарска
Датум смрти	1. октобар 1941.(1941-10-01) (28 год.)
Место смрти	Будимлић Јапра, код Оштре Луке, НД Хрватска
Професија	војно лице
Деловање
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	Југословенска војска НОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од	13. марта 1945.

Петар Шкундрић (Будељ Горњи, код Кључа, 17. март 1913 — Будимлић Јапра, код Оштре Луке, 1. октобар 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 17. марта 1913. године у селу Будељ Горњи, код Кључа. Потицао је из сиромашне сељачке породице са много чланова. После завршетка четворогодишње основне школе у родном селу, бавио се земљорадњом и физичким пословима. Са свега тринаест година, 1926. године се запослио у Шумском индустријском предузећу (ШИПАД) у Дрвару.

За време одслужења војног рока, 1931. године примљен је у подофицирску школу у Београду. Потом је био пребачен у ваздухопловство, где је завршио радио-телеграфску школу и 1940. године добио летачко звање радиотелеграфисте стрелца. У току краткотрајног Априлског рата, 1941. године учествовао је у одбрани Краљевине Југославије, у саставу посаде бомбардера 81. самосталне групе из Мостара. Његова група је успела да изврши неколико борбених задатака. Пошто је непријатељ био надмоћнији и боље опремљенији, убрзо је уследила капитулација. Петар је успео да избегне заробљавање и да се врати у родно место.

После окупације Југославије, његов родни крај је укључен у сатав усташке Независне Државе Хрватске (НДХ) и убрзо потом су отпочели усташки злочини над српским становништвом. Као војно лице, Петар се одмах укључио у рад на организовању заштите народа од усташког терора. Окупљао је и обучавао људе из свог села.

Када је 27. јула 1941. године избио устанак у Дрвару, Петар је са мањом групом устаника из свог села пресрео непријатељску јединицу која је кренула из Кључа и приморао је на повлачење. Његова група је потом у првим устаничким данима извела неколико успешних акција на рушењу железничке пруге и спречавању непријатељског саобраћаја између Босанског Петровца и Дрвара.

Почетком августа устаничке групе из околине Санице изабрале су Петра за команданта Јелашиновачког устаничког одреда. Под његовом командом, овај одред је од устаничке групе прерастао у организовану војну формацију, која је у својим дејствима успешно примењивала тактику герилског, односно партизанског ратовања.

Само у току августа његов одред је извео неколико успешних акција, које су имале великог утицаја, како на становништво овог краја, тако и на непријатеља. Организовао је спаљеивање моста у Горњој Саници, који се налазио усред непријатељског упоришта. У селу Јањили, код Босанског Петровца, посатвио је добро организовану заседу, која је напала усташко-домобранску моторизовану колону и нанела јој велике губитке од 40 мртвих и шест уништених камиона, а тада је такође и заробљена велика количина оружја, муниције, намирница и другог војног материјала. Половином септембра на реци Дабру, код Санског Моста је организовао паљење железничког моста.

Као храбар борац и успешан командант Петар је био веома популаран и вољен у народу Санице и Подгрмеча, а још за живота, његово име је постало легендарно. Посебно је био омиљен међу својим борцима, са којима је још од првих устаничких дана остварио присан и другарски однос.

Када је међу устаницима у Босанској Крајини дошло до поделе међу устаницима на партизане и четнике, Петар је са својим борцима пришао Народноослободилачком покрету (НОП). Својим ауторитетом много је доприносио на остваривању тада основих циљева НОП-а - сузбијању шовинизма и ширењу духа братства и јединства. Заједно са Петром, борио се и његов отац Сима, као и још четворица рођене браће.

Погинуо је 1. октобра 1941. године, приликом напада на усташко-домобранско упориште у Будимлић Јапри, код Оштре Луке. У знак захвалности према Петру, почетком 1942. године Први батаљон Првог крајишког партизанског одреда је понео име „Петар Шкундрић“.

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 13. марта 1945. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.

Литература

• Војна енциклопедија. Београд. 1973. 
• Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.