Пређи на садржај

Алфонсо X од Кастиље — разлика између измена

м
м (standardizacija)
м (Поправљене везе: Ел ЕскоријалЕл Ескоријал (палата))
[[Датотека:Cantigas 1.jpg|Cantigas 1.jpg|лево|мини|270п|Песме о Богородици]]
 
Најпознатију збирку [[песма|песама]] представљају [[песма|песме]] посвећене [[Богородица|Богородици]], или ''Cantigas de Santa María''. [[Делање|Дело]] је веома обимно, садржи [[427]]. песама; [[360]]. су наративног [[карактер]]а, [[40]]. лирског а преостале су се изводиле приликом [[црква|црквених]] прослава. [[Песма|Песме]] су кратког [[стих]]а, употребљавао је [[сехел]] и [[мувашаха|мувашахе]]. Пре неколико [[година]] у [[Француска|Француској]] и у [[Шпанија|Шпанији]] се са уживањем слушала ''Cantigas de Santa Maria''. [[Музика|Музику]] за ову [[песма|песму]] су компоновали [[композитор]]и из Алфонсовог окружења. Садржи једнолична дуга певања у којој се мешају сазвучја [[Исток]]а и [[Запад]]а. Песме су посвећене Богородици Марији. Пребачене су из Толеда у Народну библиотеку у [[Мадрид]]у. Постоје 4 рукописа, а настарији се налази у Толеду. Најдрагоценијим се сматрају два рукописа која се чувају у библиотеци манастира [[Ел Ескоријал (палата)|Ел Ескоријал]]а. У њима се поред текста великог броја песама налази и нотни текст који бележи мелодију на коју је одређена песма певана. Странице рукописа украшене су прелепим минијатурама у боји. Ове разнобојне минијатуре, којима су илустроване поједине легенде, представљају драгоцени историјски документ о животу и обичајима средоњовековног шпанског друштва поред своје неоспорне естетичке вредности. На њима је приказан начин облачења, чешљања и украшавања како хришћана тако и Мавара и Јевреја , како мушкараца тако и жена. Такође су неисцрпан извор података о томе како су радили, ратовали, забављали се, молили и учили становници средњовековне Кастиље. Ова два поменута рукописа представљају неку врсту драгоцене синтезе трију уметности, поезије, музике и сликарства шпанског средњег века.<ref name="autogenerated35"/>
 
Колико је Алфонсу било стало до овог његовог дела сведочи одломак његовог тестамента, написаног јануара 1284. године у Севиљи. У тестаменту, у којем завештава својим синовима и кћерима поједине покрајине, градове и замке, уноси следеће: „Такође наређујемо да све књиге Похвалних песама Светој Марији буду у оној цркви у којој ће бити сахрањено наше тело и да буду певане о празницима Свете Марије.“<ref>Шпанска књижевност, Љиљана Павловић-Самуровић, Далибор Солдатић, Нолит, Београд, (1985). стр. 37.</ref>