Религија у Африци

С Википедије, слободне енциклопедије

Религија у Африци је комплексна и има велики утицај на афричку уметност, културу и афричку филозофију. Најзаступљеније је хришћанство, потом ислам и неколико мањих традиционалних афричких религија.
У хришћанским или исламским заједницама религијска уверења се понекад карактеришу и синкретизмом са веровањима и праксом традиционалних религија.[1][2][3]

Афричке традиционалне религије[уреди | уреди извор]

Вуду олтар у Бенину

Африка обухвата широк спектар традиционалних веровања. Иако верске обичаје понекад деле многе локалне заједнице, обично су јединствене за специфичне популације или географске регионе.[4][5]

По Омосад Аволау "традиционална религија" у овом контексту значи староседелачко, оно што је темељно, изручено од генерације до генерације, подразумева се да буде подржано и практиковано данас и заувек. Наслеђе из прошлости, ипак није третирано као ствар прошлости, већ оно што повезује прошлост са садашњошћу и садашњост са вечношћу.[3]

Африка је континент са мноштвом народа који имају сложене културе, велики број различитих језика и дијалеката, историјског наслеђа, па је због тога на овом простору присутан велики број различитих веровања.[3] Неке од традиционалних афричких релгија укључују серер религију у Сенегалу, јоруба и игбо религију у Нигерији и акан религију у Гани и Обали Слоноваче. Религија Гбе говорног подручја (углавном народи Еве и Фон) из Бенина, Тогоа и Гане је вуду и главни је извор за слично назване религије у другим деловима света који настањује афричка дијаспора као што су лујзијански вуду, хаићански вуду, кубански вуду, доминикански и бразилски вуду.

Аврамске религије[уреди | уреди извор]

Већина Африканаца су припадници хришћанства или ислама и они често комбинују своју традиционалну религију са аврамским религијама.[6][6][7][8][9][10] Аврамске религије су широко распрострањене широм Африке. Оне се шире и замењују аутохтоне афричке религије, али су често прилагођене афричким културним контекстима и системима веровања.

Светска енциклопедија процењује да је у Африци 2002. године било између 40—45% хришћана и 40,6—45% Муслимана.[11]

Хришћанство[уреди | уреди извор]

Црква Пресвете Богородице у Каиру

Хришћанство је најзаступљенија религија у Африци заједно са исламом и најраспрострањенија религија у Подсахарској Африци. Неколико секти се формирало на већем делу континента, укључујући и Назаретску баптску цркву у Јужној Африци и Аладура цркву у Нигерији. Такође, поприлично је распрострањена популација Хришћанске адвентистичке цркве и верске заједнице Јеховиних сведока. Најстарије хришћанске деноминације су Коптска оријентално-православна црква и Етиопска оријентално-православна црква, обе древноисточне цркве које су се појавиле у 4. веку након краља Езана који је учинио Етиопију једном од првих хришћанских нација.[12]

У првим вековима Хришћанства, Африка је имала велики број знаменитих хришћана, као што су Августин Хипонски, Ориген Адамантије, Тертулијан, Папа Виктор I, Папа Милтидад, Папа Геласије I, Свети Маврикије, Евнух царице Кандакије а многи од њих постали су светитељи.

Хришћанство је постојало у Етиопији и пре владавине краља Езана, али је религија узела снажну основу када је проглашена државном религијом 330. године, а Етиопљани су постали једни од првих хришћанских народа.

Статистички подаци из Светске хришћанске енциклопедије приказују тренд настанка драматичног хришћанског раста на континенту и претпоставља да ће 2025. године бити 633 милиона хришћана у Африци.[13]
Студије из 2015. године показује да постоји 2.161.000 хришћанских верника који су пореклом муслимани, а већина њих припада протестантизму.[14]

Ислам[уреди | уреди извор]

Џамија у Абуџи, Нигерија

Заједно са хришћанством, ислам је најраспрострањенија религија у Африци. Историјски корени вере на континенту проистичу из времена пророка Мухамеда, чији су рани ученици прешли у Абисинију у страху од прогона од паганских Арапа.
Ширење ислама у северној Африци потицало је ширењем арапског царства под Калифом Умаром, преко Синајског полуострва. Ширење ислама у западној Африци било је преко исламских трговаца и морнара.
Ислам је доминантна религија у северној Африци и на Сомалијском полуострву. Такође је постала доминантна религија на свахилској обали, на западноафричкој обали и деловима унутар континента. Постојало је и неколико муслиманских империја у западној Африци које су имале значајан утицај, нарочито царство Мали, Цонгај царство под вођством Мусе I од Малија, Сони Алија и Аскиа Мухамеда.

Већина муслимана у Африци су сунити и припадају маликијским или шафијским сунитским верско—правним школама. Ханифијски мезхеб је присутан углавном у Египту.[15]
Такође постоје припадници шиизма, ахмадија, ибадизма и суфизма.[16]

Јудаизам[уреди | уреди извор]

Припадници јудаизма могу се наћи у више делова Африке, односно у северној Африци, Етиопији, Уганди, Кенији, Камеруну, Габону, Обали Слоноваче, Гани, Сијери Леоне, Нигерији и Јужној Африци.[17][18][19][20]

Бахаи вера[уреди | уреди извор]

Верски објекат бахаи вере, Кампала, Уганда

Бахаи вера у Африци има разнолику историју. Број њених припадника највише је порастао педесетих година 20. века, као и шездесетих.[21]

Асоцијација за скупаље религијких података у Африци направила је списак многих великих и мањих популација у Африци, са Кенијом, Демократском Републиком Конго, Јужноафричком Републиком и Замбијом које су међу првих десет држава по броју припадника бахаи верника (у свакој држави има преко 200.000 верника ове религије).[22]

Абдул Баха, Баха Улах и Шоги Ефенди који су ширили бахаи веру, били су у више наврата у Африци.[23][24]

Хиндуизам[уреди | уреди извор]

Хиндуизам је у Африци распрострањен од краја 19. века и најраспрострањенија је религија у Маурицијусу.[25]

Будизам и кинеске религије[уреди | уреди извор]

Будизам је мало распрострањена религија у Африци са око 250.000 верника, а процене воде и до 400.000, у комбинацији са таоизмом и кинеском народном религијом која је заступљена међу кинеским мигрантима углавном у Маурицијусу, Реиниону и Јужноафричкој Републици[26][27] Половина афричких будиста живе у Јужној Африци, док у Маурицијусу постоји од 1,5—2% будиста од укупног станивништва.[26][28][29]

Остале релгије[уреди | уреди извор]

Остале религије у Африци укључују сикизам, ђаинизам, зороастризам, растафаријанство и многе друге.[30]

Ирелигиозност[уреди | уреди извор]

Преко анкете утврдило се да постоји 20% ирелигиозних у Јужноафричкој Републици, 16% у Боцвани, 13% у Мозамбику, и Тогоу, 12% у Либији и Обали Слоноваче, 10% у Етиопији и Анголи, 9% у Судану, Зимбабвеу и Алжиру, 8% у Набимији и 7% на Мадагаскару.[31]

Синкретизам[уреди | уреди извор]

Синкретизам је комбинација различитих (често контрадикторних) веровања. Квеси Јанках и Џон Мбити тврде да многи афрички народи данас имају мешовито религијско наслеђе.[32][33]

Религијска заступљеност[уреди | уреди извор]

Религија у Африци према земљи и региону, као проценат националног становништва
Држава Регион Хришћанство Ислам Традиционалне религије
 Ангола[34] Централна Африка 95 0.5 4.5
 Камерун[35] Средња Африка 69.2 20.9 9.9
 Централноафричка Република[36] Средња Африка 80.3 10.1 9.6
 Чад[37] Средња Африка 44.1 52.1 3.8
 Демократска Република Конго[38] Средња Африка 95.8 1.5 2.7
 Република Конго[38] Средња Африка 85.9 1.2 12.9
 Екваторијална Гвинеја[39] Средња Африка 93 1 6
 Габон[40] Средња Африка 73 10 17
 Сао Томе и Принсипе[41] Средња Африка 97 2 1
 Бурунди[42] Источна Африка 75 5 20
 Комори[43] Источна Африка 2 98 0
 Кенија[44] Источна Африка 78 10 12
 Мадагаскар[45] Источна Африка 41 7 52
 Малави[46] Источна Африка 79.9 12.8 7.3
 Маурицијус[47] Источна Африка 32.2 16.6 51.2
 Мајот[48] Источна Африка 3 97 0
 Мозамбик[49] Источна Африка 56.1 17.9 26
 Реинион[50] Источна Африка 84.9 2.1 13
 Руанда[51] Источна Африка 93.6 4.6 1.8
 Сејшели[52] Источна Африка 93.1 1.1 5.8
 Јужни Судан[38] Источна Африка 60.5 6.2 32.9
 Танзанија[53] Источна Африка 61.4 35.2 1.8
 Уганда[54] Источна Африка 84 12 4
 Замбија[55] Источна Африка 87 1 12
 Џибути[56] Рог Африке 6 94 0
 Еритреја[57] Рог Африке 62.5 36.5 1
 Етиопија[58] Рог Африке 62.8 33.9 3.3
 Сомалија[59] Рог Африке 0.2 99.8 0
 Алжир[60] Северна Африка 1 99 0
 Египат[61] Северна Африка 10 90 0
 Либија[62] Северна Африка 2.7 96.6 1
 Мароко[63] Северна Африка 0.9 99.0 0
 Судан[64] Северна Африка 3 97 0
 Тунис[65] Северна Африка 1 98 1
 Боцвана[66] Јужна Африка (регион) 71.6 0.3 28.1
 Лесото[67] Јужна Африка 90 0 10
 Намибија[68] Јужна Африка 90 0 10
 Јужноафричка Република[69] Јужна Африка 79.7 1.5 18.9
 Есватини[70] Јужна Африка 90 1 9
 Зимбабве[71] Јужна Африка 84 1 15
 Бенин[72] Западна Африка 42.8 24.4 32.8
 Буркина Фасо[73] Западна Африка 29.9 61 16
 Зеленортска Острва[74] Западна Африка 85 1.8 0.2
 Обала Слоноваче[75] Западна Африка 45.7 40.2 12.8
 Гамбија[76] Западна Африка 9 90 1
 Гана[77] Западна Африка 71.2 17.6 11.2
 Гвинеја[78] Западна Африка 10 85 5
 Гвинеја Бисао[79] Западна Африка 30 45 20
 Либерија[80] Западна Африка 85.5 12.2 2.2
 Мали[81] Западна Африка 5 90 5
 Мауританија[82] Западна Африка 0.1 99.9 0
 Нигер[83] Западна Африка 10 80 <10
 Нигерија[84] Западна Африка 49.1 49.2 1.7
 Сенегал[85] Западна Африка 5 94 1
 Сијера Леоне[86] Западна Африка 10 60 30
 Того[87] Западна Африка 29 20 51

Види још[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Restless Spirits: Syncretic Religion Yolanda Pierce, Ph.D. Associate Professor of African American Religion & Literature
  2. ^ „AFRICAN RELIGIOUS BELIEFS - Tewahedo - Palo - Serer - Tijaniyyah - Vodon”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2017. г. Приступљено 13. 3. 2015. 
  3. ^ а б в Dr J.O. Awolalu, Studies in Comparative Religion Vol. 10, No. 2. (Spring, 1976).
  4. ^ Cheikh Anta Diop The African Origin of Civilization: Myth or Reality, Chicago, L.Hill, 1974. ISBN 1-55652-072-7
  5. ^ John MbitiAfrican Religions and Philosophy, African Writers Series, Heinemann [1969] (1990). ISBN 0-435-89591-5
  6. ^ а б Mbiti, John S (1992). Introduction to African religion. ISBN 9780435940027. When Africans are converted to other religions, they often mix their traditional religion with the one to which they are converted. In this way they are not losing something valuable, but are gaining something from both religious customs
  7. ^ Riggs, Thomas (2006). Worldmark Encyclopedia of Religious Practices: Religions and denominations. стр. 1. ISBN 9780787666125. Although a large proportion of Africans have converted to Islam an Christianity, these two world religions have been assimilated into African culture, and many African Christians and Muslims maintain traditional spiritual beliefs
  8. ^ Gottlieb, Roger S (9. 11. 2006). The Oxford handbook of religion and ecology. ISBN 9780195178722. Even in the adopted religions of Islam and Christianity, which on the surface appear to have converted millions of Africans from their traditional religions, many aspect of traditional religions are still manifest
  9. ^ „US study sheds light on Africa's unique religious mix”. AFP. Архивирано из оригинала 25. 04. 2010. г. Приступљено 31. 08. 2018. t doesn't seem to be an either-or for many people. They can describe themselves primarily as Muslim or Christian and continue to practice many of the traditions that are characteristic of African traditional religion," Luis Lugo, executive director of the Pew Forum, told AFP.
  10. ^ Quainoo, Samuel Ebow (1. 1. 2000). In Transitions and consolidation of democracy in Africa. ISBN 9781586840402. Even though the two religions are monotheistic, most African Christians and Muslims convert to them and still retain some aspects of their traditional religions
  11. ^ Encyclopædia Britannica. Britannica Book of the Year 2003. Encyclopædia Britannica, (2003) ISBN 9780852299562 p.306
    According to the Encyclopædia Britannica, as of mid-2002, there were 376,453,000 Christians, 329,869,000 Muslims and 98,734,000 people who practiced traditional religions in Africa. Ian S. Markham,(A World Religions Reader. Cambridge, Massachusetts: Blackwell Publishers, 1996) is cited by Morehouse University as giving the mid-1990s figure of 278,250,800 Muslims in Africa, but still as 40.8% of the total. These numbers are estimates, and remain a matter of conjecture. See Amadu Jacky Kaba. The spread of Christianity and Islam in Africa: a survey and analysis of the numbers and percentages of Christians, Muslims and those who practice indigenous religions. The Western Journal of Black Studies, Vol 29, Number 2, June 2005. Discusses the estimations of various almanacs and encyclopedium, placing Britannica's estimate as the most agreed figure. Notes the figure presented at the World Christian Encyclopedia, summarized here Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), as being an outlier. On rates of growth, Islam and Pentecostal Christianity are highest, see: The List: The World’s Fastest-Growing Religions Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јануар 2010), Foreign Policy, May 2007.
  12. ^ http://www.kebranegast.com Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2011) Kebra Negast
  13. ^ World Council of Churches Report, August 2004
  14. ^ Johnstone, Patrick; Miller, Duane (2015). „Believers in Christ from a Muslim Background: A Global Census”. IJRR. 11: 14. Приступљено 20. 11. 2015. 
  15. ^ „Sunni Schools”. Приступљено 13. 3. 2015. 
  16. ^ Pew Forum on Religious & Public life. 9 August 2012. Приступљено 29 October 2013
  17. ^ Archives - Philly.com
  18. ^ Point of No Return: Jewish Refugees from Arab and Muslim Countries: Abraham the blogger: the only Jew in Somalia
  19. ^ Sussman, Bonita Nathan. „Kulanu: Developing Judaism in Cote d'Ivoire and Gabon”. www.kulanu.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 3. 2017. г. Приступљено 24. 3. 2017. 
  20. ^ שרון שלום, מסיני לאתיופיה: עולמה ההלכתי והרעיוני של יהדות אתיופיה, כולל "שולחן האורית" - מדריך הלכתי לביתא ישראל, עורך אברהם ונגרובר, ידיעות ספרים, 2012
  21. ^ „Overview Of World Religions”. General Essay on the Religions of Sub-Saharan Africa. Division of Religion and Philosophy, University of Cumbria. Архивирано из оригинала 9. 12. 2007. г. Приступљено 16. 4. 2008. 
  22. ^ „Most Baha'i Nations (2005)”. QuickLists > Compare Nations > Religions >. The Association of Religion Data Archives. 2005. Архивирано из оригинала 14. 4. 2010. г. Приступљено 4. 7. 2009. 
  23. ^ El-Hennawy, Noha (септембар 2006). „The Fourth Faith?”. Egypt Today. Архивирано из оригинала 4. 9. 2009. г. 
  24. ^ „Regional Conferences of the Five Year Plan; November 2008–March 2009”. Bahá’í International Community. 2009. Приступљено 21. 3. 2012. 
  25. ^ „Mauritius”. CIA World Factbook. CIA. Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено 26. 7. 2012. 
  26. ^ а б „Most Buddhist Nations (2010) - QuickLists - The Association of Religion Data Archives”. Архивирано из оригинала 25. 02. 2019. г. Приступљено 13. 3. 2015. 
  27. ^ „Most Chinese Universist Nations (2010) - QuickLists - The Association of Religion Data Archives”. Архивирано из оригинала 08. 03. 2019. г. Приступљено 13. 3. 2015. 
  28. ^ „Religious Adherents, 2010 – Mauritius (0.2% Buddhist + 1.3% Chinese Folk Religion)”. World Christian Database. Архивирано из оригинала 03. 04. 2019. г. Приступљено 28. 7. 2013. 
  29. ^ „Buddhism in Mauritius (1981)”. Adherents.com. Архивирано из оригинала 07. 05. 2017. г. Приступљено 20. 11. 2011. 
  30. ^ Harrison, Philip (2004). South Africa's top sites. (1st изд.). Klenilworth: Spearhead. ISBN 9780864865649. 
  31. ^ GALLUP WorldView - data accessed on 14 September 2011
  32. ^ Peek, Philip M; Yankah, Kwesi, ур. (2004). „African Folklore: An Encyclopedia”. African folklore: an encyclopedia. Taylor & Francis. стр. various. ISBN 978-0-415-93933-1. Приступљено 21. 3. 2012. 
  33. ^ Mbiti, John S. (1992). Introduction to African religion (2nd изд.). East African Publishers. стр. 15. ISBN 978-9966-46-928-1. 
  34. ^ „Angola”. State.gov. Архивирано из оригинала 20. 1. 2012. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  35. ^ „Cameroon”. State.gov. 17. 11. 2010. Архивирано из оригинала 13. 1. 2012. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  36. ^ [1] Архивирано 2010-12-10 на сајту Wayback Machine
  37. ^ „CIA – The World Factbook”. Cia.gov. Архивирано из оригинала 18. 05. 2020. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  38. ^ а б в Global Religious Landscape Table - Percent of Population - Pew Forum on Religion & Public Life Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јануар 2013). Features.pewforum.org (2012-12-18). Приступљено 2013-07-28.
  39. ^ „Equatorial Guinea”. State.gov. 17. 11. 2010. Архивирано из оригинала 13. 1. 2012. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  40. ^ „Gabon”. State.gov. 17. 11. 2010. Архивирано из оригинала 13. 1. 2012. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  41. ^ „Sao Tome and Principe”. State.gov. 17. 11. 2010. Архивирано из оригинала 13. 1. 2012. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  42. ^ „Burundi”. State.gov. 17. 11. 2010. Архивирано из оригинала 20. 1. 2012. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  43. ^ „CIA – The World Factbook”. Cia.gov. Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  44. ^ „CIA – The World Factbook”. Cia.gov. Архивирано из оригинала 31. 08. 2020. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  45. ^ „CIA – The World Factbook”. Cia.gov. Архивирано из оригинала 25. 08. 2011. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  46. ^ „Malawi”. State.gov. 14. 9. 2007. Приступљено 15. 8. 2012. 
  47. ^ „CIA – The World Factbook”. Cia.gov. Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  48. ^ „CIA – The World Factbook”. Cia.gov. Архивирано из оригинала 21. 9. 2012. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  49. ^ „CIA – The World Factbook”. Cia.gov. Архивирано из оригинала 31. 08. 2020. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  50. ^ „Welcome religiousintelligence.co.uk – BlueHost.com”. Religiousintelligence.co.uk. Архивирано из оригинала 28. 2. 2008. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  51. ^ „Rwanda”. State.gov. Архивирано из оригинала 20. 1. 2012. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  52. ^ „CIA – The World Factbook”. Cia.gov. Архивирано из оригинала 13. 02. 2008. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  53. ^ „The World Fact Book: Tanzania”. Архивирано из оригинала 27. 11. 2020. г. Приступљено 26. 1. 2014. 
  54. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 12. 10. 2017. г. Приступљено 31. 08. 2018. 
  55. ^ Zambia. State.gov. Приступљено 2013-07-28.
  56. ^ The World Factbook Архивирано на сајту Wayback Machine (4. мај 2020). Cia.gov. Приступљено 2013-07-28.
  57. ^ http://www.measuredhs.com/pubs/pdf/FR137/FR137.pdf
  58. ^ [2] Архивирано 2010-12-10 на сајту Wayback Machine
  59. ^ The World Factbook Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2016). Cia.gov. Приступљено 2013-07-28.
  60. ^ The World Factbook Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2009). Cia.gov. Приступљено 2013-07-28.
  61. ^ The World Factbook Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2018). Cia.gov. Приступљено 2013-07-28.
  62. ^ The World Factbook Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2016). Cia.gov. Приступљено 2013-07-28.
  63. ^ The World Factbook Архивирано на сајту Wayback Machine (26. децембар 2018). Cia.gov. Приступљено 2013-07-28.
  64. ^ The World Factbook Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2019). Cia.gov. Приступљено 2013-07-28.
  65. ^ The World Factbook Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2012). Cia.gov. Приступљено 2013-07-28.
  66. ^ Botswana Архивирано на сајту Wayback Machine (28. фебруар 2010). State.gov (2007-09-14). Приступљено 2013-07-28.
  67. ^ Lesotho Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јануар 2012). State.gov (2007-09-14). Приступљено 2013-07-28.
  68. ^ Namibia Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2012). State.gov (2010-11-17). Приступљено 2013-07-28.
  69. ^ The World Factbook Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јун 2020). Cia.gov. Приступљено 2013-07-28.
  70. ^ United Nations High Commissioner for Refugees. „Refworld - 2008 Report on International Religious Freedom - Swaziland”. Refworld. Архивирано из оригинала 7. 10. 2012. г. Приступљено 13. 3. 2015. 
  71. ^ „Zimbabwe”. U.S. Department of State. Архивирано из оригинала 13. 1. 2012. г. Приступљено 13. 3. 2015. 
  72. ^ „Benin”. U.S. Department of State. Архивирано из оригинала 13. 1. 2012. г. Приступљено 13. 3. 2015. 
  73. ^ „Burkina Faso”. U.S. Department of State. Архивирано из оригинала 20. 1. 2012. г. Приступљено 13. 3. 2015. 
  74. ^ „Cape Verde”. U.S. Department of State. Архивирано из оригинала 13. 1. 2012. г. Приступљено 13. 3. 2015. 
  75. ^ „The World Factbook”. Архивирано из оригинала 31. 08. 2020. г. Приступљено 13. 3. 2015. 
  76. ^ „Gambia, The”. U.S. Department of State. Архивирано из оригинала 20. 1. 2012. г. Приступљено 13. 3. 2015. 
  77. ^ „2010 Population and Housing Census” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 9. 2013. г. Приступљено 31. 8. 2018. 
  78. ^ „Guinea”. U.S. Department of State. Архивирано из оригинала 13. 1. 2012. г. Приступљено 13. 3. 2015. 
  79. ^ „Guinea-Bissau”. U.S. Department of State. Архивирано из оригинала 13. 1. 2012. г. Приступљено 13. 3. 2015. 
  80. ^ „International Religious Freedom Report 2010: Liberia”. United States Department of State. 17. 11. 2010. Приступљено 22. 7. 2011. 
  81. ^ „Mali”. U.S. Department of State. Архивирано из оригинала 19. 1. 2012. г. Приступљено 13. 3. 2015. 
  82. ^ „Mauritania”. U.S. Department of State. Архивирано из оригинала 13. 1. 2012. г. Приступљено 13. 3. 2015. 
  83. ^ „Niger”. U.S. Department of State. Архивирано из оригинала 19. 1. 2012. г. Приступљено 13. 3. 2015. 
  84. ^ „Religions”. BBC News. Приступљено 24. 1. 2015. 
  85. ^ „The World Factbook”. Архивирано из оригинала 31. 08. 2020. г. Приступљено 13. 3. 2015. 
  86. ^ „Sierra Leone”. U.S. Department of State. Архивирано из оригинала 13. 1. 2012. г. Приступљено 13. 3. 2015. 
  87. ^ Togo Архивирано на сајту Wayback Machine (31. август 2020)\. CIA – The World Factbook. Cia.gov.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Bongmba, Elias Kifon, ed. The Wiley-Blackwell Companion to African Religions (2012) excerpt
  • Engel, Elisabeth. Encountering Empire: African American Missionaries in Colonial Africa, 1900–1939 (Stuttgart: Franz Steiner, 2015). 303 pp.
  • Mbiti, John S. Introduction to African religion (2nd ed. 1991) excerpt
  • Olupona, Jacob K. African Religions: A Very Short Introduction (2014) excerpt
  • Geoffrey Parrinder. African Traditional Religion. (3rd ed. London: Sheldon Press, 1974) ISBN 0-85969-014-8
  • Parinder, E. Geoffrey. Africa's Three Religions. (2nd ed. London: Sheldon Press, 1976). The three religions are traditional religions (grouped), Christianity, and Islam. ISBN 0-85969-096-2
  • Ray, Benjamin C. African Religions: Symbol, Ritual, and Community (2nd ed. 1999)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Религија_у_Африци&oldid=26406115”