Џемал Биједић

џемал биједић
Датотека:Dzemal Bijedic.jpg Џемал Биједић
Лични подаци
Датум рођења	(1917-04-22)22. април 1917.
Место рођења	Мостар, Аустроугарска
Датум смрти	18. јануар 1977.(1977-01-18) (59 год.)
Место смрти	Крешево, СР БиХ, СФР Југославија
Професија	правник
Породица
Супружник	Разија Биједић
Деловање
Члан КПЈ од	децембра 1939.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Председник Народне скупштине Социјалистичке Републике БиХ
Период	1967 — 1971.
Претходник	Ратко Дугоњић
Наследник	Хамдија Поздерац
Председник Савезног извршног већа
Период	1971 — 1977.
Претходник	Митја Рибичич
Наследник	Веселин Ђурановић
Одликовања

Џемал Биједић (Мостар, 22. април 1917 — Крешево, 18. јануар 1977), правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР БиХ и јунак социјалистичког рада. У периоду од 1971. до 1977. године обављао је функцију председника Савезног извршног већа.

Биографија

Рођен је 22. април 1917. године у Мостару. Потиче из угледне трговачке породице Бајрамаге Биједића, која се 1915. године доселила из Гацка у Мостар. Било му је тек нешто више од годину дана, када му је 1919. године отац Адем умро од шпанског грипа. Тада је сву бригу о породици преузела његова мајка Зафира и стриц Бећир. Основну школу и гимназију завршио је у родном месту, а Правни факултет у Београду.

Као гимназијалац био је члан муслиманског друштва „Гајрет“ и постао је симпатизер револуционарног омладинског покрета, коме се прикључио током студија у Београду. Октобра 1938. године у Београду је примљен је у чланство Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), а децембра 1939. у Мостару у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). У периоду од 1940. до 1941. године био је секратар Обласног комитета СКОЈ-а за Херцеговину. Као члан КПЈ у Мостару је хапшен четири пута.

Народноослободилачка борба

За време Другог светског рата, као члан Партије активно је учествовао у Народноослободилачком покрету. На почетку Народноослободилачког рата обављао је дужност секретара Месног комитета КПЈ за Сарајево. Пошто је деловао илегално, после открића полиције његовог идентитета морао је да пређе у другу област, а дужност секретара предао је Владимиру Перићу Валтеру, народном хероју. Потом је прешао у источну Босну где је преузео дужност секретара Окружног комитета КПЈ за Семберију и Посавину, а потом секретара Месног комитета КПЈ за Тузлу. Као борац Шесте пролетерске источнобосанске пролетерске ударне бригаде учествовао је у борбама током битке на Сутјесци, у периоду од маја до јуна 1943. године. Своју будућу супругу Разију Ферхатбеговић, упознао је 1942. године у ослобођеној Фочи. Џемал и Разија имали су троје деце - Драгана, Азру и Миленка.

Политичка каријера у СФРЈ

После ослобођења Југославије, 1945. године, постао је генерални секретар Владе Народне Републике Босне и Херцеговине и помоћник министра унутрашњих послова. Године 1948. године прелази на функцију начелника Управе за агитацију и пропаганду Централног комитета Комунистичке партије Босне и Херцеговине. Потом се враћа у Мостар где преузима дужност секретара Обласног комитета КПЈ за Херцеговину и председника мостарског среза. Године 1957. поново одлази у Сарајево и постаје члан Извршног већа НР Босне и Херцеговине и председник Универзитетског савета.

Почетком шесдесетих година одлази у Београд где постаје члан Савезног извршног већа, којим је тада председавао Јосип Броз Тито. Најпре је преузео ресор законодавства и организације власти, а потом секретара Савезног секретеријата за рад. Истовремено је био и секретар Уставне комисије Савезне скупштине, којом је председавао Едвард Кардељ, и која је припремала нови Устав усвојен 1963. године. После сукоба са Александром Ранковићем, смењен је са свих функција и вратио се у Сарајево. После „Брионског пленума“, изабран је за председника Републичког већа Народне скупштине, од 1967. до 1971. године обављао је дужност председника Народне Скупштине СР БиХ (тада највиша функција у Републици). Године 1971. постао је председник Савезног извршног већа СФРЈ (савезни премијер) и на тој функцији остао све до своје смрти.

Као председник Савезног извршног већа учествовао је у око 50 иностарних државних посета у име СФР Југославије, а његово прво државно путовање било је сахрана данског краља Фредерика, јануара 1972. године (било је то свега пар дана после усташког терористичког напада на ЈАТ-ов авион изнад Чехословечке и он је тамо долетео специјалним совјетским авионом марке „Иљушин“). У току 1974. године Џемал Биједић се сусрео са тројицом најутицајнијих светских лидера - Џералдом Фордом, председником САД, Леонидом Брежњевим, председником Врховног совјета Совјетског Савеза и Мао Цедунгом, председником Комунистичке партије Кине.

Погибија

Трагично је настрадао у авионској несрећи 18. јануара 1977. године. Тог дана присуствовао је у Београду, на батајничком аеродрому, испраћају председника СФРЈ Јосипа Броза Тита у Либију. По повратку за Сарајево његов авион ударио је у брдо Инац у близини градића Крешево. Поред Џемала том приликом погинули су: његова супруга Разија, сарадници Зијо Аликалфић и Смајо Хрла, како и пилоти Стеван Лека и Мурат Ханић. Одмах по сазнању за трагедију председник Тито се вратио у земљу и присуствовао његовој сахрани у Сарајеву. Исте године, када је погинуо, у Мостару је основан Универзитет који је понео његово име.

Одликовања

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су - Орден јунака социјалистичког рада, Орден народног ослобођења и Орден републике са златним венцем.

Литература

• Текст др Николе Бабића, председника Комисије за историју ЦК СК БиХ, у Енцикопедији Југославије, ЈЛЗ Загреб, 1980. година