Војин Ђурашиновић — разлика између измена

војин ђурашиновић
војин ђурашиновић
	Војин Ђурашиновић Костја
Лични подаци
Датум рођења	27. децембар 1919.
Место рођења	Велики Бастаји, код Дарувара, Краљевство СХС
Датум смрти	18. мај 1982. (62 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФР Југославија
Професија	друштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од	децембра 1941.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије ; Југословенска народна армија; 1941—1950.
Херој
Народни херој од	20. децембра 1951.
Одликовања

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 24. јул 2020. у 17:05

Војин Ђурашиновић – Костја (Велики Бастаји, код Дарувара, 27. децембар 1919 — Београд, 18. мај 1982), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Србије и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 27. децембра 1919. године у селу Велики Бастаји, код Дарувара, у породици сиромашног земљорадника. Основну школу завршио је у родном селу. Године 1932, отишао је у Београд на изучавање водоинсталатерског заната. После четири године шегртовања, постао је радник-монтер. Постепено се укључио у раднички покрет.

У мају 1940. године, отишао је на одслужење војног рока у тенковски батаљон. С временом се повезао са комунистима. Његова веза био је лимарски радник из Београда, Добривоје Филиповић.

Априлски рат 1941, затекао је Ђурашиновића на одслужењу војног рока. Успео је да избегне заробљавање и вратио се у Београд, где се одмах повезао са Комунистичком партијом Југославије (КПЈ) преко Филиповића. Ускоро су Војин и Добривоје, под руководством партијске организације из Раковице, ушли у састав једне диверзантске групе. Почетком јула, учествовао је у паљењу камиона пред зградом Немачке команде на Црвеном Крсту. Учествовао је у још неколико диверзантских акција, након чега је отишао у партизане. Дана 17. августа, група од 30 београдских радника и студената, међу којима и Војин, отишла је на Космај. Од те групе формирана је Друга чета Космајског партизанског одреда.

Већ почетком септембра, Војин је постао један од бољих пушкомитраљезаца Космајског одреда. У то је време постао кандидат за чланство у КПЈ. Тада је добио и надимак Костја, по руском филму „Пастир Костја“.

Одред је крајем октобра имао неколико тежих рањеника, па је одлучено да их се пребаци на слободну територију Ужичке републике. Војин је са неколико другова био одређен да буде пратња рањеницима. На путу до Ужица, четници су заробили пратњу и рањенике код села Моравци, код Љига. Предали су их Немцима код Словца, који су кренули да их одведу у Ваљево. Војин је успео да побегне, након чега је стигао у Ужице и прикључио се свом одреду на Златибору, који се тада повлачио у Санџак.

Децембра 1941. године, Војин је примљен у чланство КПЈ и постао заменик командира чете. Почетком јануара 1942, Космајски одред се вратио у Србију на Космај, док је Војин остао у болници у Новој Вароши. Након лечења је прешао у Ужички батаљон, који је 1. марта 1942. ушао у састав Друге пролетерске бригаде.

Са својим батаљоном, унутар Друге пролетерске бригаде, учествовао је у борби са четницима код Гата у Херцеговини, јуна 1942. године. У тој је борби био рањен. После тога, био је постављен за политичког комесара Четвртог батаљона Друге пролетерске бригаде. Крајем децембра 1942. године, када је Друга пролетерска бригада поново напала усташко упориште Купрес, Војин је био одређен за командира танкете (оклопна кола), којом је требало упасти у Купрес и унети пометњу међу усташама. План није успео, али је Војин извршио успешно извлачење чланова тима. Притом је био рањен више пута.

Услед задобијених рана, Војин је био међу 4.000 рањеника који су прешли Неретву током Четврте непријатељске офанзиве. После битке на Сутјесци, био је постављен за заменика политичког комесара Четвртог батаљона Друге пролетерске бригаде.

Био је рањен по трећи пут маја 1944. године, у окршају на планини Златар за време продора Друге пролетерске и Пете крајишке дивизије. Његов батаљон је у борбама око Варде штитио болницу и у критичној ситуацији Војин је помагао борцима у преношењу рањеника. Половином 1944. године, био је постављен за заменика политичког комесара Друге пролетерске бригаде и на тој је дужности остао до краја рата.

После рата, испрва је био политички комесар Друге тенковске бригаде, а затим је отишао на рад у политичко одељење Четврте армије ЈА. Године 1950, прешао је на службу у Управу државне безбедности Србије (УДБА), где је остао до одласка у пензију 1966. године.

После тога је живео у Београду и био активан у друштвено-политичким организацијама. Био је члан Савезног комитета Социјалистичког савеза радног народа Југославије, Републичког одбора СУБНОР-а Србије и члан Савета републике Србије. Био је први председник Шаховског савеза Београда од 1957. до 1967. године^[1] и генерални секретар Шаховског савеза Југославије (ШСЈ).

Умро је 18. маја 1982. године у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Данас по њему носи име једна улица у београдском насељу Миријево на Звездари.^[2]

Литерарни рад и одликовања

Аутор је књиге „Рат и шах”, издане 1983. године. Његова остала дела су „Мартовски и априлски дани у Београду 1941.“ (Београд, 1961), „Стазама пролетерским“ (Београд, 1961) и „Командант Луне“ (Београд, 1962).

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 20. децембра 1951. године.

Референце

^ „Beochess.rs”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2010. г. Приступљено 20. 11. 2011.
^ Nadji.info^{[мртва веза]}

Литература

Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.
Српски биографски речник (књига трећа). „Матица српска“, Нови Сад 2007. година.

[1] „Beochess.rs”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2010. г. Приступљено 20. 11. 2011.

[2] Nadji.info^{[мртва веза]}

[1]

[2]

@@ Ред 9: / Ред 9: @@
 | место_смрти =[[Београд]], {{застава|СР Србија}}
 | држава_смрти ={{застава|СФР Југославија}}
-| професија=радник
+| професија=друштвено-политички радник
 |КПЈ=[[децембар|децембра]] [[1941]].
 | рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
 | служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] <br />[[Југословенска народна армија]]
-| године службе=1941—1950.
+| године службе=[[1941]]—[[1950]].
 | народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]].
 | одликовања=
@@ Ред 19: / Ред 19: @@
 {{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}}
 {{!}}-
-{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде3}}
+{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}}
 {{!}}-
-{{!}} {{Орден заслуга за народ3}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}{{!}}
+{{!}} {{Орден заслуга за народ3}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде3}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}{{!}}
 {{!}}}
 }}
@@ Ред 27: / Ред 27: @@
 == Биографија ==
-Рођен је [[27. децембар|27. децембра]] 1919. године у селу [[Велики Бастаји]] код [[Дарувар]]а, у породици сиромашног [[земљорадња|земљорадника]]. Основну школу завршио је у родном селу. Године 1932, отишао је у [[Београд]] на изучавање водоинсталатерског заната. После четири године шегртовања, постао је радник-монтер. Постепено се укључио у [[раднички покрет]].
+Рођен је [[27. децембар|27. децембра]] [[1919]]. године у селу [[Велики Бастаји]], код [[Дарувар]]а, у породици сиромашног [[Земљорадња|земљорадника]]. Основну школу завршио је у родном селу. Године [[1932]], отишао је у [[Београд]] на изучавање водоинсталатерског заната. После четири године шегртовања, постао је радник-монтер. Постепено се укључио у [[раднички покрет]].
-У [[мај]]у [[1940]]. године, отишао је на одслужење војног рока у тенковски батаљон. С временом се повезао са [[комунизам|комунистима]]. Његова веза био је лимарски радник из Београда, Добривоје Филиповић.
+У [[мај]]у [[1940]]. године, отишао је на одслужење војног рока у тенковски батаљон. С временом се повезао са [[Комунизам|комунистима]]. Његова веза био је лимарски радник из Београда, Добривоје Филиповић.
-[[Априлски рат]] [[1941]], затекао је Ђурашиновића на одслужењу војног рока. Успео је да избегне заробљавање и вратио се у Београд, где се одмах повезао са [[Савез комуниста Југославије|Комунистичком партијом Југославије]] преко Филиповића. Ускоро су Војин и Добривоје, под руководством партијске организације из Раковице, ушли у састав једне диверзантске групе. Почетком [[јул]]а, учествовао је у паљењу камиона пред зградом Немачке команде на [[Црвени Крст (Београд)|Црвеном Крсту]]. Учествовао је у још неколико диверзантских акција, након чега је отишао у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]]. Дана [[17. август]]а, група од 30 београдских радника и студената, међу којима и Војин, отишла је на [[Космај]]. Од те групе формирана је Друга чета [[Космајски партизански одред|Космајског партизанског одреда]].
+[[Априлски рат]] [[1941]], затекао је Ђурашиновића на одслужењу војног рока. Успео је да избегне заробљавање и вратио се у Београд, где се одмах повезао са [[Савез комуниста Југославије|Комунистичком партијом Југославије]] (КПЈ) преко Филиповића. Ускоро су Војин и Добривоје, под руководством партијске организације из [[Градска општина Раковица|Раковице]], ушли у састав једне диверзантске групе. Почетком [[јул]]а, учествовао је у паљењу камиона пред зградом Немачке команде на [[Црвени Крст (Београд)|Црвеном Крсту]]. Учествовао је у још неколико диверзантских акција, након чега је отишао у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]]. Дана [[17. август]]а, група од 30 београдских радника и студената, међу којима и Војин, отишла је на [[Космај]]. Од те групе формирана је Друга чета [[Космајски партизански одред|Космајског партизанског одреда]].
-Већ почетком [[септембар|септембра]], Војин је постао један од бољих пушкомитраљезаца Космајског одреда. У то је време постао кандидат за чланство у КПЈ. Тад аје добио и надимат ''Костја'', по руском филму „Пастир Костја“.
+Већ почетком [[септембар|септембра]], Војин је постао један од бољих пушкомитраљезаца Космајског одреда. У то је време постао кандидат за чланство у КПЈ. Тада је добио и надимак ''Костја'', по руском филму „Пастир Костја“.
-Одред је крајем [[октобар|октобра]] имао неколико тежих рањеника, па је одлучено да их се пребаци на слободну територију [[Ужичка република|Ужичке републике]]. Војин је са неколико другова био одређен да буде пратња рањеницима. На путу до [[Ужице|Ужица]], [[Југословенска војска у отаџбини|четници]] су заробили пратњу и рањенике код села [[Моравци (Љиг)|Моравци]] код [[Љиг]]а. Предали су их [[Трећи рајх|Немцима]] код [[Словац|Словца]], који су кренули да их одведу у [[Ваљево]]. Војин је успео да побегне, након чега је стигао у Ужице и прикључио се свом одреду на [[Златибор]]у, који се тада повлачио у [[Санџак (област)|Санџак]].
+Одред је крајем [[октобар|октобра]] имао неколико тежих рањеника, па је одлучено да их се пребаци на слободну територију [[Ужичка република|Ужичке републике]]. Војин је са неколико другова био одређен да буде пратња рањеницима. На путу до [[Ужице|Ужица]], [[Југословенска војска у отаџбини|четници]] су заробили пратњу и рањенике код села [[Моравци (Љиг)|Моравци]], код [[Љиг]]а. Предали су их [[Трећи рајх|Немцима]] код [[Словац|Словца]], који су кренули да их одведу у [[Ваљево]]. Војин је успео да побегне, након чега је стигао у Ужице и прикључио се свом одреду на [[Златибор]]у, који се тада повлачио у [[Санџак (област)|Санџак]].
 [[Децембар|Децембра]] 1941. године, Војин је примљен у чланство КПЈ и постао заменик [[командант|командира]] чете. Почетком [[јануар]]а [[1942]], Космајски одред се вратио у [[Србија|Србију]] на Космај, док је Војин остао у болници у [[Нова Варош|Новој Вароши]]. Након лечења је прешао у Ужички батаљон, који је [[1. март]]а 1942. ушао у састав [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]].
-Са својим батаљоном, унутар Друге пролетерске бригаде, учествовао је у борби са четницима код [[Гат]]а у [[Херцеговина|Херцеговини]] јуна 1942. године. У тој је борби био рањен. После тога, био је постављен за [[политички комесар|политичког комесара]] Четвртог батаљона Друге пролетерске бригаде. Крајем децембра 1942. године, када је Друга пролетерска бригада поново напала [[Усташка војница|усташко]] упориште [[Купрес]], Војин је био одређен за командира танкете (оклопна кола) којом је требало упасти у Купрес и унети помутњу међу усташама. План није успео, али је Војин извршио успешно извлачење чланова тима. Притом је био рањен више пута.
+Са својим батаљоном, унутар Друге пролетерске бригаде, учествовао је у борби са четницима код [[Гат]]а у [[Херцеговина|Херцеговини]], јуна 1942. године. У тој је борби био рањен. После тога, био је постављен за [[Политички комесар|политичког комесара]] Четвртог батаљона Друге пролетерске бригаде. Крајем децембра 1942. године, када је Друга пролетерска бригада поново напала [[Усташка војница|усташко]] упориште [[Купрес]], Војин је био одређен за командира танкете (оклопна кола), којом је требало упасти у Купрес и унети пометњу међу усташама. План није успео, али је Војин извршио успешно извлачење чланова тима. Притом је био рањен више пута.
 Услед задобијених рана, Војин је био међу 4.000 рањеника који су прешли [[Неретва|Неретву]] током [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]]. После [[битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]], био је постављен за заменика политичког комесара Четвртог батаљона Друге пролетерске бригаде.
@@ Ред 45: / Ред 45: @@
 Био је рањен по трећи пут [[мај]]а [[1944]]. године, у окршају на планини [[Златар (планина)|Златар]] за време продора [[2. пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске]] и [[5. крајишка дивизија НОВЈ|Пете крајишке дивизије]]. Његов батаљон је у борбама око [[Варда (село)|Варде]] штитио болницу и у критичној ситуацији Војин је помагао борцима у преношењу рањеника. Половином 1944. године, био је постављен за заменика политичког комесара Друге пролетерске бригаде и на тој је дужности остао до краја рата.
-После рата, испрва је био политички комесар Друге тенковске бригаде, а затим је отишао на рад у политичко одељење [[Четврта југословенска армија|Четврте армије ЈА]]. Године 1950, прешао је на службу у Државну безбедност Србије, где је остао до одласка у пензију [[1966]]. године.
+После рата, испрва је био политички комесар Друге тенковске бригаде, а затим је отишао на рад у политичко одељење [[Четврта југословенска армија|Четврте армије ЈА]]. Године [[1950]], прешао је на службу у [[Служба државне безбедности|Управу државне безбедности]] Србије (УДБА), где је остао до одласка у пензију [[1966]]. године.
-После тога је живео у Београду и био активан у друштвено-политичким организацијама. Био је члан Савезног комитета [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]], Републичког одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР]] Србије и члан [[Савет републике Србије|Савета републике Србије]]. Био је први председник Шаховског савеза Београда од [[1957]]. до [[1967]]. године<ref>{{Cite web|url=http://www.beochess.rs/istorija/istorija.htm |title=Beochess.rs |accessdate=20. 11. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101023084448/http://www.beochess.rs/istorija/istorija.htm |archive-date=23. 10. 2010 |url-status=dead }}</ref> и генерални секретар Шаховског савеза Југославије.
+После тога је живео у Београду и био активан у друштвено-политичким организацијама. Био је члан Савезног комитета [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]], Републичког одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР-а Србије]] и члан [[Савет републике Србије|Савета републике Србије]]. Био је први председник Шаховског савеза Београда од [[1957]]. до [[1967]]. године<ref>{{Cite web|url=http://www.beochess.rs/istorija/istorija.htm |title=Beochess.rs |accessdate=20. 11. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101023084448/http://www.beochess.rs/istorija/istorija.htm |archive-date=23. 10. 2010 |url-status=dead }}</ref> и генерални секретар Шаховског савеза Југославије (ШСЈ).
-Умро је [[18. мај]]а 1982. године у Београду. Сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у Београду.
+Умро је [[18. мај]]а [[1982]]. године у Београду. Сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]].
 Данас по њему носи име једна улица у београдском насељу [[Миријево]] на [[Градска општина Звездара|Звездари]].<ref>[http://www.nadji.info/ulica/5324/vojina-djurasinovica-kostje-11050-beograd-zvezdara Nadji.info]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
@@ Ред 66: / Ред 66: @@
 {{Народни хероји-Славонија}}
-{{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба}}
+{{портал бар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}
 {{DEFAULTSORT:Ђурашиновић, Војин}}
@@ Ред 73: / Ред 73: @@
 [[Категорија:Даруварчани]]
 [[Категорија:Југословени]]
+[[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]]
 [[Категорија:Комунисти Хрватске]]
+[[Категорија:Југословенски комунисти]]
 [[Категорија:Југословенски партизани]]
 [[Категорија:Политички комесари НОВЈ]]
 [[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]]
 [[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]]
+[[Категорија:Диверзије у Народноослободилачкој борби]]
 [[Категорија:Официри ЈНА]]
 [[Категорија:Припадници Службе државне безбедности]]