Девон (периода)

Девон је геолошка периода палеозоика која је се односи на време од пре око 416 до пре око 359.2 милиона година. Назив је добила према истоименој грофовији у Великој Британији где су први пут изучаване стене девонске старости. Подела девона је извршена на основу односа слојева у Арденима.

Живот у девону

мини

У девону су јаче развијене копнене биљке. Представник доњег и средњег девона је род Psilophyton а горњег Archaeopteris. Поред рода Psilofyton заступљени су родови Rhynia, Asteroxylon, Pseudosporochnus и др.

Горњедевонска флора више готово и нема псилофита. Главни представник је Archaeopteris из групе папрати (Filices).

У прелазној зони према мору свој живот наставља заједница у којој се истичу Ostracoderm-и из групе Агнатха, затим Placoderm-и са родовима Pterichthyodes и Coccosteus. Током ове периоде ова заједница све више продире у водене просторе, а крајем девона изумире.

Повремени становници простора ван воде су и неке рибе дводихалице (Dipnoi) с родом Dipterus и ресоперке (Crossopterygii) с родовима Holoptychius, Osteolepis и др. Ресоперке имају велико филогенетско значење, јер су се временом њихова пераја поступно преобразила у удове, па су од њих у млађем девону настали примитивни водоземци.

Представници живог света у мору су:

• корали - Tetracorallia, Cyathophyllum, Cistiphyllum, Heliophyllum, Phillipsastraea
• брахиоподе - родови Spirifer, Stringocephalus, Pentamerus, Uncites и Rhynchonella
• трилобити губе значај - Proetus, Gryphaeus, Phacops.

У западној Србији у подручју Јадра, девон је претежно кластичног развоја са прослојцима кречњака, посебно у вишим деловима. Код Дружетића северно од Ваљева нађена је богата фауна средњег и горњег девона у којој су нађени остаци трилобитског рода Phacops, затим тентакулити (Styliolina, Novakia), гонијатити (Manticoceras), бројни конодонти (Ozarkodina lata, Polygnathus linguiformis, Palmathodella orthoconica, Palmatholepis glabra).