Старчевачка култура — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 55: Ред 55:
| Портал = Археологија
| Портал = Археологија
}}
}}
[[Датотека:European Middle Neolithic.gif|мини|300п|Старе балканске културе у неолиту [[4500. п.н.е.]]]]
[[Датотека:European Middle Neolithic.gif|мини|300п|Старе балканске културе у неолиту [[4500. п. н. е.]]]]
{{Историја Србије}}
{{Историја Србије}}
'''Старчевачка култура''' је средњонеолитска култура која се распростирала на централном [[балкан|Балкану]]. Име је добила по локалитету [[Старчево (археолошки локалитет)|Старчево]], мешовитом насељу града [[Панчево|Панчева]].
'''Старчевачка култура''' је средњонеолитска култура која се распростирала на централном [[балкан|Балкану]]. Име је добила по локалитету [[Старчево (археолошки локалитет)|Старчево]], мешовитом насељу града [[Панчево|Панчева]].

Верзија на датум 2. децембар 2013. у 21:30

Старчевачка култура

Подручје простирања Старчевачке културе
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа, Балкан
Земља Србија, Румунија, Хрватска, Бугарска, Босна и Херцеговина, Мађарска, Црна Гора, Македонија
Главни локалитет Старчево
Друштво
Језик непознат
Религија првобитни облици религиозности
Друштвено уређење земљорадници
Период
Историјско доба неолит
Настанак 5300 пне
Престанак 4400 пне
Претходници и наследници
  Претходиле су: Наследиле су:
Култура Лепенског Вира Винчанска култура
Портал Археологија
Старе балканске културе у неолиту 4500. п. н. е.

Старчевачка култура је средњонеолитска култура која се распростирала на централном Балкану. Име је добила по локалитету Старчево, мешовитом насељу града Панчева.

Прва ископавања на локалитету Старчево, који се налази на левој обали Дунава, вршио је 1939. године Миодраг Грбић. Средином педесетих година XX века, истраживања су вршили Милутин Гарашанин као и Драга Гарашанин. Пронађене су доста грубе керамичке посуде, али и керамика осликана са геометријским орнаментима, као и антропоморфне фигурине рађене од печене земље. Пронађена су и оруђа од камена и костију. Датирање налаза није сасвим поуздано, али се узима да покривају период петог миленијума пре нове ере.

Старчевачка култура се често проширује налазима са других локалитета са Балкана и средње Европе, па се често користи назив Старчево-Кереш-Криш, по налазиштима у Мађарској и Румунији. Овај назив означава јединство три блиске културе: старчевачке, керешке и кришке културе које су обухватале велико подручје данашње југоисточне Мађарске, Србије и Румуније.

Старчевачка култура доноси почетке сталног насељавања становништва и пољопривреде (пшеница, јечам и просо) и узгајања стоке (овце/козе и говеда), док су лов и риболов мање заступљени.

Старчевачку културу сменила је винчанска култура.

Литература

  • Robert W. Ehrich: „Starčevo Revisited“. In V. Markotic (Ed.) Ancient Europe and the Mediterranean, 1977.
  • Joni L. Manson: „Starčevo Pottery and Neolithic Development in the Central Balkans“. In William K. Barnett and John W. Hoopes (Editors) The Emergence Of Pottery: Technology and Innovation in Ancient Societies, 1995.
  • Andrew Sherratt: Economy and society in prehistoric Europe: Changing perspectives, 1997.
  • Draga Garašanin: Starčevačka kultura, 1954.
  • Милутин Гарашанин: Праисторија на тлу Србије, 1973.