Пређи на садржај

Представништва Републике Српске у иностранству

С Википедије, слободне енциклопедије

Привредна представништва Републике Српске, немају дипломатски статус, већ за циљ имају промоцију Републике Српске у иностранству, као и довођење страних инвеститора, који би својим уложеним капиталом, отворили нова радна мјеста и унаприједили разне аспекте живота у Републици Српској. Република Српска је један од два равноправна ентитета у међународно признатој држави Босни и Херцеговини. Она је јединствен и недјељив уставноправни ентитет који самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције. Припадају јој све државне функције и надлежности осим оних које су изричито у надлежности институција Босне и Херцеговине. Овлашћена је да може успостављати специјалне паралелне односе са Србијом.

Влада Републике Српске је у циљу унапрјеђења свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству основала 9 привредних представништава. Државе у којима су до сада отворена представништва Републике Српске су: (Белгија, Израел, Русија, Србија, Њемачка, Аустрија, Грчка, Сједињене Америчке Државе и Кипар).[1] Предсједник Републике својим указом, на приједлог Владе, поставља и опозива шефове представништава Републике Српске у иностранству и предлаже амбасадоре и друге међународне представнике Босне и Херцеговине из Републике Српске.

Представништва

[уреди | уреди извор]

Република Српска је члан Скупштине европских региона (енгл. Assembly of European Regions, AER) која пружа подршку регијама у процесу европског проширења, а захваљујући чланству у овој организацији има право да у иностранству отвара привредна представништва.[2]

Након учлањења Републике Српске у организацију Европских скупштина регија, током 2008. година створена је могућност да Српска добије своје представништво у сједишту Европске уније како би у европском центру моћи могла лакше да долази до важних информација. Представништво је смјештено у Бриселу, а шеф представништва је Марио Ђурагић.[3]

У јулу 2023. године Влада је донијела одлуку да ће девето представништво Српске у иностранству бити отворено у Кини са чијим је привредним субјектима Република Српска у протеклом периоду остварила запажену сарадњу. Сједиште представништва ће бити у Шангају, а оснива се ради обављања послова за потребе Републике Српске у области привредне, научнотехничке, културне, просвјетне, социјалне, информативне, спортске и остале сарадње са субјектима у Кини.

Представништво је смјештено у Јерусалиму, а шеф представништва је савјетник предсједника Владе Републике Српске, Арије Ливне. Представништво Републике Српске у Израелу отворено је 1998. године. како би се остварила привредна, културна и спортска сарадња Израела и Републике Српске.[4]

Сједињене Америчке Државе

[уреди | уреди извор]

Република Српска настављајући са пројектом јачања мреже својих представништава задужених за промоцију Српске и привлачење страних инвестиција, 11. октобра 2013. отворила је представништво у САД, смјештено у Вашингтону у непосредној близини Бијеле куће. Шеф предсједништва је Обрад Кесић, политички аналитичар.[5]

Представништво Републике Српске у Русији је отворено у Москви 3. марта 2010. године. Основни задатак представништва је промовисање Републике Српске и могућности за инвестирање у Српску. Шеф представништва је Душко Перовић. Током 2016. године Министар трговине и туризма Републике Српске Предраг Глухаковић рекао је да ће Република Српска ускоро у Санкт Петербургу отворити отворити још једно представништво.[6]

У циљу унапрјеђења односа између Републике Српске и тадашње Савезне Републике Југославије у Београду је 1992. године основан Економски биро, који је 1993. године трансформисан у Биро Републике Српске у Савезној Републици Југославији. Биро је обављао послове који су се односили на: унапређење и развијање политичких, економских, културних и других односа са СР Југославијом, као и послове на пружању помоћи избјеглицама, координацији послова у заштити бораца, ратних и мирнодопских војних инвалида и њихових породица, као и цивилних жртава рата. Након завршетка Одбрамбено-отаџбинског рата 1996. године биро се трансформисао у Представништво Републике Српске у СР Југославији. Одлуком Владе Републике Српске из 2002. године представништво Републике Српске у СР Југославији добија свој коначан облик и статус. Шеф представништва је Млађен Цицовић, а представништво је смјештено на адреси Булевар Деспота Стефана 4/4.[7]

Представништво Републике Српске у Њемачкој основано је 2009. године са циљем економске промоције Републике Српске и привлачења већих инвестиција у Српску. Штутгарт је одабран пошто је он један од привредних центара Њемачке, али и због тога што у том региону живи велики број грађана Републике Српске. Шеф представништва је Мићо Ћетковић.[8]

Аустрија

[уреди | уреди извор]

Представништво у Аустрији је отворено у марту 2012. године у Бечу. Иницијатор за отварање представништва је Влада Републике Српске, а циљ је да се поспијеши сарадња у привредном сегменту и привуку инвестиције. Шеф представништва је Младен Филиповић.[9]

2015. године у Солуну је отворено Представништво Републике Српске у Грчкој, а за шефа представништва је именована Јелена Јовановић. Ово представништво је отворено са циљем да ради на привредним и контактима у области образовања и културе, те хуманитарнима акцијама.[10]

Бивша представништва

[уреди | уреди извор]

Француска

[уреди | уреди извор]

На основу Одлуке Владе Републике Српске од 4. априла 1996. основано је Представништво Републике Српске у Француској, са сједиштем у Паризу, а за првог шефа представништва, Указом Предсједника Републике Српске је именован Миодраг Јанковић.[11]

Почетком 2017. године премијерка Републике Српске Жељка Цвијановић ја најавила могуће оснивање деветог представништва Републике Српске, представништва на Кипру када буду испуњене све претпоставке и ако буде било потребе за тим.[12] Влада Републике Српске, је током 2017. године основала девето представништво Републике Српске у Кипарској Републици, са сједиштем у главном граду Никозији. Одлука о оснивању овог представништва објављена је у „Службеном гласнику РС”, гдје је наведено и да ће ова институција обављати послове за потребе Српске у области привреде, те научно-техничке, културне, просвјетне, социјалне, информативне и друге сарадње са субјектима у Кипру. Представништво ће обављати послове у складу са Уредбом о условима за оснивање и рад представништава РС у иностранству.[13]

Представништва Републике Српске у свијету.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Представништва Републике Српске у иностранству”. Влада Републике Српске. Архивирано из оригинала 24. 04. 2012. г. Приступљено 28. 7. 2016. 
  2. ^ „Представништва Републике Српске у иностранству”. еСрпска. Приступљено 28. 7. 2016. 
  3. ^ „Република Српска отвара представништво у Бриселу”. Блиц. Приступљено 28. 7. 2016. 
  4. ^ „Изванредни односи Српске и Израела”. СРНА. Архивирано из оригинала 15. 09. 2013. г. Приступљено 28. 7. 2016. 
  5. ^ „Вашингтон: Отворено Представништво РС”. Глас Српске. Приступљено 28. 7. 2016. 
  6. ^ „Глухаковић: Ускоро отварање представништва Српске у Санкт Петербургу”. РТРС. Приступљено 28. 7. 2016. 
  7. ^ „Представништво Републике Српске у Србији”. Представништво Републике Српске Србији. Архивирано из оригинала 21. 08. 2016. г. Приступљено 28. 7. 2016. 
  8. ^ „Представништво РС-а у Штутгарту”. dw.com. Приступљено 28. 7. 2016. 
  9. ^ „Додик отворио представништво РС у Бечу”. Блиц. Приступљено 28. 7. 2016. 
  10. ^ „Отворено Представништво Републике Српске у Грчкој, са сједиштем у Солуну”. Република Српска, предсједник републике. Архивирано из оригинала 13. 09. 2014. г. Приступљено 28. 7. 2016. 
  11. ^ Службени гласник Републике Српске 07/96
  12. ^ „Могуће оснивање представништва Српске на Кипру”. РТРС. Приступљено 23. 8. 2017. 
  13. ^ „Представништво РС и на Кипру”. Глас Српске. Приступљено 23. 8. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]