Електрохемија
Из Википедије, слободне енциклопедије
Електрохемија је грана хемије која проучава процесе и равнотеже у растворима и растопима електролита, као и процесе који се дешавају на граници између електричног проводника и електролита при којима долази до преноса електрона између електроде и електролита.[1][2]
Ако хемијску реакцију покреће примена спољашњег напона, као у случају електролизе, или ако напон настаје хемијском реакцијом као код батерије, таква реакција се назива електрохемијском. Насупрот томе, хемијска реакција у којој се електрони преносе између молекула се зове оксидација / редукција (редокс) реакција. У принципу, електрохемија се бави ситуацијама у којима се реакције оксидације и редукције раздвојене у простору или времену, и повезане спољним електричним колом.
Литература[уреди]
- ^ Allen J. Bard, Larry R. Faulkner (2000). Electrochemical Methods: Fundamentals and Applications (second edition ed.). Wiley. ISBN 0471043729.
- ^ Christopher M. A. Brett, Ana Maria Oliveira Brett (1993). Electrochemistry: Principles, Methods, and Applications. Oxford University Press. ISBN 0198553889.
Додатна литература[уреди]
- Ebbing, Darrell D. and Gammon, Steven D. General Chemistry (2007) ISBN 0-618-73879-7,
- Nobel Lectures in Chemistry, Volume 1, World Scientific (1999) ISBN 981-02-3405-8
- Swaddle, Thomas Wilson Inorganic chemistry: an industrial and environmental perspective, Academic Press (1997) ISBN 0-12-678550-3
- Wiberg, Egon; Wiberg, Nils and Holleman, Arnold Frederick Inorganic chemistry, Academic Press (2001) ISBN 0-12-352651-5
|
||||||||
Спољашње везе[уреди]
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Elektrohemija
