Japanska laka krstarica Tacuta

Japanska laka krstarica Tacuta
Japanska laka krstarica Tacuta
	Laka krstarica Tacuta
Opšti podaci
Karijera
Kobilica postavljena	24. jul 1917.
Porinut	29. maj 1918.
Završetak gradnje	31. maj 1919.
Sudbina	Potopljena 13. marta 1944.
Glavne karakteristike
Deplasman	3.281 tona standardni deplasman ; 4.011 tona puni deplasman
Dužina	142.90 metara
Širina	12.34 metara
Gaz	3.96 metara
Pogon	6 kotla Kanpon, snage 51.000 KS
Brzina	33 kn (61 km/h)
Posada	332 oficira i mornara
Naoružanje	Topovi: 4 × 140 mm, 1 × 76,6 mm; Mitrljezi: 2 × 6,5 mm; Torpeda: 6 × 533 mm

Krstarica Tacuta je drugi od dva broda serije japanskih lakih krstarica klase Tenrju. Brod je dobio ime po reci Tacuta koja protiče kroz provinciju Nara u Japanu.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Lake krstarice klase Tenrju su u stvari bili uvećani razarači, dizajnirani i izgrađeni po uzoru na sličnu koncepciju britanskih lakih krstarica klase „Erutjuz“ i klase „K“. Ovi brodovi su projektovani kao zastavni brodovi za flotile razarača.

Sa unapređenjem tehnologije parnih turbina na naftu, krstarice klase Tenrju su imale više od dva puta konjske snage od ranijih krstarica klase Čikuma i bile su sposobne da razviju brzinu od 33 kn (61 km/h).

Služba[uredi | uredi izvor]

Raniji period[uredi | uredi izvor]

Tacuta je završena 31. maja 1919. godine u državnom brodogradilištu u Sasebu. Sledeće godine, ona se pridružuje japanskoj drugoj floti, i patrolira duž obale Rusije, pružajući pomoć japanskim kopnenim snagama u sibirskoj intervenciji protiv Boljševičke Crvene armije.

Dana, 19. marta 1924. godine, krstarica Tacuta sudeluje u udesu u spoljnom delu luke Sasebo, gde se sudarila i potopila trenažni brod.

Tacuta je na remontu između marta 1927. i marta 1930. godine, gde dobija novi tronožni jarbol.

U periodu 1937—1938. godine, Tacuta se pridružuje patroli duž kineske obale, pošto su se odnosi između Japana i Kine pogoršali i započeo je Drugi Kinesko-Japanski rat. Za vreme remonta 1939. godine, Tacuta dobija dva protiv-avionska mitraljeza 13 mm.

Početni period rata na Pacifiku[uredi | uredi izvor]

Krajem 1940. godine, Tacuta bazira na atolu Truk - Karolinska ostrva, zajedno sa brodom blizancem Tenrju, u satavu 18. divizije krstarica četvrte flote pod komandom viceadmirala Marumo Kunimoria. U vreme napada na Perl Harbor, 18. divizija krstarica bila je deo grupe invazionih snaga koje je trebalo da se iskrcaju na ostrvo Vejk. Tacuta je tom prilikom izložena mitraljeskoj vatri sa američkih aviona F4F vajldket 11. decembra 1941. godine, ali sem manje štete, drugih ozbiljnijih oštećenja nije bilo tokom prve bitke za ostrvo Vejk. Krstarica Tacuta takođe učestvuje u drugom (uspešnijem) invazionom napadu na ostrvo Vejk 21. decembra 1941. godine.

Dana, 20. januara 1942. godine, Tacuta i Tenrju su se pridružile zaštiti transporta trupa tokom invazije na Kavieng - Nova Irska, Za vreme remonta na atolu Truk 23. februara, postavljena su na krmi dva dvocevna protiv-avionska topa 25 mm, kao deo pojačanja odbrane od pretećih američkih aviona.

Solomonova ostrva i Nova Gvineja[uredi | uredi izvor]

Od marta do maja 1942. godine, Tacuta i 18. divizija krstarica podržavaju mnogobrojna desantna iskrcavanja na Solomonovim ostrvima i Novoj Gvineji, uključujući Lae, Salamaua, Buka, Bugenvil, Rabaul, ostrva Šortlend, Kieta, ostrvo Manus, Admiralska ostrva, Tulagi i ostrvo Santa Izabela.

Tacuta se vratila u Japan radi remonta 24. maja, koji je trajao jedan mesec. Dana, 14. jula 1942. godine, izvršena je veća reorganizacija u japanskoj floti, 18. divizija krstarica pod komandom kontraadmirala Macujame, ušla je u sastav nedavno stvorene osme flote, čiji je komandant bio viceadmiral Guniči Mikava. Već 20. jula, Tacuta je bila angažovana u zaštiti invazionih snaga koje je trebalo da se iskrcaju kod Bune na Novoj Gvineji. Tom prilokom su invazione snage napadnute od američkih bombardera Boing B-17 Leteća tvrđava i Martin B-26 Maroder, ali Tacuta nije bila pogođena.

Dana, 25. avgusta 1942. godine, krstarica Tacuta je ponovo napadnuta od bombardera Boing B-17 Leteća tvrđava, za vreme njene pratnje desantnih snaga od 1.200 vojnika 5. Kure specijalne desantne jedinice, prema zalivu Milne na Novoj Gvineji, ali opet prolazi bez oštećenja. Dana, 6. septembra, Tacuta je deo snaga određenih za evakuaciju preživelih vojnika nakon poraza u bici u zalivu Milne, tom prilikom bombarduje dokove u Gili Giliju i potapa britanski teretni brod Enšan od 3.199 tona. Krstarica Tacuta je 6. oktobra angažovana na zadatku zaštite transporta 17. armije ka Gvadalkanalu.

Povratak u Japan[uredi | uredi izvor]

Tacuta se vratila u Mizuru 19. januara 1943. godine radi remonta, i ostaje u Japanu do oktobra praveći školska krstarenja po Unutrašnjem moru sa novo izgrađenim razaračima. Dana, 8. juna, dok je Tacuta bila usidrena u blizini Haširadžime, bojni brod Mucu je eksplodirao i potonu usled slučajne eksplozije municijskog magacina. Tacuta učestvuje u operaciji spasavanja i uspeva da spasi 39 ranjenih mornara.

Tacuta se vraća na atol Truk 20. oktobra 1943. godine, i izvršava nekoliko praćenja trupnih transporta u naredne dve nedelje. Prilikom njenog povratka ka Japanu 5. novembra, konvoj u kome se nalazila Tacuta je napadnut od američke podmotnice Halibat u blizini Bungo kanala. Međutim, podmornici Halibat su glavne mete bile nosač aviona Džunjo i bojni brod Jamaširo, krstarica Tacuta je bila ignorisana.

Dana, 11. marta 1944. godine, Tacuta je određena za eskortovanje jednog većeg konvoja sa pojačanjem za Saipan. Konvoj je napadnut od američke podmornice Sand Lans koja se nalazila na prvoj borbenoj patroli, 40 nautičkih milja severoistočno od Hačidžodžime 13. marta 1944. godine. Dva od četiri ispaljena torpeda pogađaju i potapaju Tacutu, i tom prilikom gine 25 članova posade. Razarači Novaki i Uzuki sakupljaju preživele, uključujući kapetana Toria i kontraadmirala Takamu.

Lista komandanata[uredi | uredi izvor]

Kapetan Otohiko Kagara - 31. mart 1919 — 1. oktobar 1920.
Kapetan Rjokiči Odera - 1. oktobar 1920 — 20. novembar 1921.
Komodor / Kapetan Tacuzo Kavamura - 20. novembar 1921 — 29. maj 1922. (Unapređen u čin Kapetan 1. decembra 1921)
Kapetan Takeši Takahaši - 29. maj 1922 — 20. novembar 1922.
Kapetan Meidžiro Tači - 20. novembar 1922 — 10. maj 1923.
Kapetan Masaši Takeuči - 10. maj 1923 — 1. decembar 1923.
Kapetan Hisao Ičimura - 1. decembar 1923 — 25. mart 1924.
Kapetan Sunao Macuzaki - 25. mart 1924 — 10. novembar 1924.
Komodor / Kapetan Šiba Šibajama - 10. novembar 1924 — 1. decembar 1925. (Unapređen u čin Kapetan 1. decembra 1924)
Kapetan Jošijuki Nijama - 1. decembar 1925 — 20. maj 1926.
Kapetan Heiđi Takagi - 20. maj 1926 — 1. novembar 1926.
Kapetan Kanekoto Ivamura - 1. novembar 1926 — 1. decembar 1927.
Kapetan Macuši Jamamoto - 1. decembar 1927 — 1. maj 1929.
Kapetan Takeo Kavana - 1. maj 1929 — 30. novembar 1929.
Kapetan Kunđi Tange - 30. novembar 1929 — 20. novembar 1930.
Kapetan Takao Sakuma - 20. novembar 1930 — 1. decembar 1931.
Kapetan Masukiči Macuki - 1. decembar 1931 — 1. decembar 1932.
Kapetan Aritaka Aihara - 1. decembar 1932 — 15. novembar 1933.
Kapetan Širo Ošima - 15. novembar 1933 — 1. novembar 1934.
Kapetan Čuiči Hara - 1. novembar 1934 — 15. novembar 1935.
Kapetan Sukejoši Jacuširo - 15. novembar 1935 — 1. jun 1936.
Kapetan Teizaburo Fukuda - 1. jun 1936 — 1. april 1937.
Kapetan Ginači Takajanagi - 1. april 1937 — 1. decembar 1937.
Kapetan Jihei Jamaguči - 1. decembar 1937 — 20. avgust 1938.
Kapetan Jasunošin Ito - 20. avgust 1938 — 25. maj 1939.
Kapetan Tadajuki Macura - 25. maj 1939 — 25. septembar 1940.
Kapetan Masao Sava - 25. septembar 1940 — 20. avgust 1941.
Kapetan Jošifumi Baba - 20. avgust 1941 — 20. jul 1942.
Kapetan Matake Jošimura - 20. jul 1942 — 1. januar 1943.
Kapetan Morie Funaki - 1. januar 1943 — 5. april 1943.
Kapetan Nobuki Ogava - 5. april 1943 — 22. decembar 1943.
Kapetan Takemi Tori - 22. decembar 1943 — 13. mart 1944.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

Braun, Dejvid (1990). 'Warship Losses of World War Two'. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-914-7.
D'Albas, Andrieu (1965). 'Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II'. Devin-Adair Pub. ISBN 978-0-8159-5302-9.
Dul, Pol S. (1978). 'A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945'. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6.
Lacroix, Eric (1997). Japanese Cruisers of the Pacific War. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-311-3.